О сјећању на архимандрита Варнаву савинског говорио је јеромонах Макарије, игуман манастира Савина у Херцег Новом.
Блаженопочивши архимандрит Варнава рођен је 8. августа 1934. године у Дежеви код Новог Пазара. Богословску школу завршио је 1973. године у Призрену. Замонашен и рукоположен је у манастиру Високи Дечани 1963. године. Након дугогодишње службе у Рашко-призренској епархији, био је настојатељ манастира Милешева и манастира Михољска Превлака. Настојатељ манастира Савине био је од фебруара 2005.
„Можда је једно велико искуство имати такве људе, живети са таквим људима и видети на крају и њихову кончину, крај њиховог живота. То искуство животно не може нико да вам исприча до краја и објасни шта то значи и како се пројављује живо Јенавђеље кроз такве догађаје. Овај живот је само један, колико год човек то можда веровао или не веровао, оног тренутка када човек пређе у вечност и изађе пред лице Божије, нема више повратка назад. Тај крај живота показује плод сваког човека, то је, уствари и потврда Јеванђеља. Отац Варнава када се упокојио он је био у болници у то време, био је у доста тешком стању и ми се договоримо да направимо колач и жито и одемо до болнице да тамо режемо колач и прославимо његов имендан. Дошли смо сви заједно, отпевали тропар, а он се сутрадан упокојио у Господу. Бог је дао да се тај још један имендан прослави и да после тога оде у вечни живот.“ – казао је јеромонах Макарије.
