Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije i Njegovo preosveštenstvo Episkop bački g. Irinej učestvovali su 14. decembra 2022. godine na tribini pod nazivom „Akademik Darko Tanasković – svetionik srpske intelektualne aristokratije”, koja je održana u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, u organizaciji Instituta za političko umrežavanje.
Posle uvodnog obraćanja moderatora tribine g. Aleksandra Đurđeva, pozdravno slovo prisutnima uputio je Patrijarh srpski g. Porfirije:
„Preosvećeni vladiko, časni oci, uvaženi gospodine profesore, prijatelju i brate Darko Tanaskoviću, dragi učesnici razgovora o stvaralaštvu, o liku i delu našeg profesora Tanaskovića, uvaženi gospodine gradonačelniče, braćo i sestre, sve vas pozdravljam sa velikom radošću ovde u Novom Sadu, u Srpskoj Atini, u gradu koji je uvek negovao najuzvišenije duhovne i kulturne vrednosti, koje su gradile identitet našeg naroda kroz vekove i, hvala Bogu, gradeći ga, doveli do današnjeg dana sa plodovima koji zasigurno jesu nešto što skreće pogled svakog čoveka koji ima dobru nameru.
I upravo današnje okupljanje, zbog toga što je to okupljanje ovde u Novom Sadu, za mene je velika radost. Međutim, isto tako, radost je da smo prisutni ovde da razgovaramo o delu profesora Darka Tanaskovića. Za mene je to, međutim, istovremeno i svojevrsna nelagodnost. Najpre zbog toga što o profesoru možemo reći – a siguran sam da ćemo i čuti – bezbroj pohvala njemu upućenih, i nikada to nije jednostavno da nekoga hvalimo direktno, pred njim, tako da kažem, da hvalimo u lice. Mada je, naravno, uvek bolje i to nego da nekoga nepravedno kudimo. Ali u slučaju profesora Darka Tanaskovića mislim da pohvale nisu njemu ne samo neophodne nego nisu mu uopšte potrebne. Hvaleći njega, zapravo, mi činimo nešto što je nama potrebno, a to je da podsećamo sebe i podstičemo sebe da idemo tragom vrednosti, tragom podviga, tragom i putem truda koji je činio i koji čini Darko Tanasković, ne, pre svega, zbog toga što on lično ima bilo kakve koristi i interesa, nego, pre svega, iz ljubavi prema svom narodu, odgovornosti prema njemu, a – usuđujem se da kažem koliko poznajem našeg dragog Darka – i iz odgovornosti prema daru koji je dobio sviše, koji je dobio od Boga.
Nelagodnost je, međutim, i zbog toga što sam osetio i u nekoj drugoj prilici ranije, a to je kada sam pokušao da napišem nekoliko reči zahvalnosti profesoru Darku Tanaskoviću, u vreme kada je on bio ambasador u poznatoj međunarodnoj instituciji UNESKO i kada je učinio veoma mnogo da nešto što je interes našeg naroda ne bude iz političkih razloga i sa političkim ciljevima pokrenutih faktora, da ih ne imenujem, koji su hteli da devalviraju ono što je naše nasleđe, da degradiraju ono što je duhovna i kulturna baština našega naroda. Sve što sam pomislio tada da napišem delovalo mi je nekako i prozaično i patetično, skoro trivijalno u odnosu na sve ono što su bili rezultati i plodovi podviga profesora Tanaskovića. On je činio na mnogim poljima ne samo kada je reč o zastupanju na diplomatskom, političkom planu korisnoga i dobroga za naš narod. Pre svega, tu mislim na njegov naučni rad i posebno na uticaj, na prijem i refleksije koje njegov naučni rad ima u našoj javnosti i, slobodno mogu reći, da će ga imati ubuduće u životu našeg naroda. Slično se osećam i večeras.
Moram, međutim, ipak da kažem da je ime profesora Tanaskovića upisano crvenim slovima u kataloge, u kalendare naše istorije, naše politike, naše diplomatije, naše nauke. Crkva je u isto vreme već na svoj način – zbog svega pomenutog, ali i mnogo onoga što ćemo verovatno čuti večeras – odala priznanje profesoru Tanaskoviću, i to najviše priznanje koje je mogla da učini. Dodelila je orden Svetog Save za sve što naš Darko čini, na svim poljima na kojima deluje, na polju diplomatije, nauke, pisane reči, pedagoškog rada i tako dalje. Profesor Tanasković je i veoma blizak saradnik mnogih nas koji smo u Crkvi, pa, nemojte zameriti što ću reći, i saradnik moj lično, i njegovo mišljenje i stavovi jesu ono na šta se Crkva oslanja u mnogim poslovima. Naprimer, siguran sam da je mnogima poznato da je, pored ostalih koji su učestvovali u jednoj komisiji koja se sastojala od predstavnika naše Crkve i predstavnika konferencije Katoličke Crkve u Hrvatskoj, a koja je imala za cilj da razgovara o ličnosti Stepinca i donese neke zaključke, a profesor Tanasković je bio jedan od članova komisije. Prepoznato je da je profesor Tanasković pravoslavni hrišćanin, ali da je to nešto što ne stavlja u prvi plan, preuznoseći se time, mašući tom činjenicom kao nekom zastavicom i hoteći da time postigne jedan dodatni legitimitet u javnosti. On svojom verom ne paradira u javnosti nego svedoči onim što čini, a to nije samo duboko promišljeno i na korist srpskog naroda nego ono što jeste njegova vera. To je izraz i etičkih vrednosti sadržanih u Jevanđelju Hristovom. Međutim, moja uloga večeras je nešto jednostavnija od ovde prisutnih učesnika razgovora koji su svi, manje-više, prijatelji i više nego poznanici profesora Tanaskovića. Moja uloga je jednostavnija u smislu da ću imati priliku da čujem i iskustva, i zapažanja, i promišljanja ovde prisutnih sagovornika, ali i privilegiju da čujem i samog profesora Tanaskovića.
Ja se, sa svoje strane, radujem još jedamput što smo se ovde, u Novom Sadu, sabrali i prizivam blagoslov Božji na sve nas ovde prisutne, na sve ljude u Novom Sadu, ali ove večeri posebno na dragog nam profesora Tanaskovića, sa molitvom da Bog dâ snage i zdravlja i njemu i njegovoj porodici. Hvala vam!ˮ
Posle pozdravnih reči Svetejšeg Patrijarha srpskog, o akademiku Darku Tanaskoviću kao svetioniku srpske intelektualne aristokratije govorio je Episkop bački dr Irinej, koji je, pored ostalog, naglasio:
„Akademik Darko Tanasković je, kako reče naš Patrijarh, svojim činom potvrdio svoj život, njegov smisao, njegovo naznačenje i ispunio ga, hvala Bogu, i još će ga ispunjavati i dopunjavati. Smatram njegovom zaslugom što imamo mogućnost da upoznamo islam svestrano, bez predrasuda, ali i bez nekog naivnog zatvaranja očiju pred onim varijantama islama koje zaista predstavljaju realnu opasnost i za nas sve, ali i za same muslimanske narode. Profesor Tanasković ima za to sav neophodni mentalni i intelektualni, naučni aparat, spremu, ogromno znanje, poznavanje arapskog i turskog jezika i uvid u druge semitske jezike, u islamsku literaturu kroz vekove. Slično bih rekao i za njegovo prisustvo i svedočenje u rimokatoličkoj sredini. I tamo je imao isti stav dubinskog poznavanja. Naravno, i u ostalim domenima delanja, u svim drugim poslovima i na svim drugim dužnostima – od UNESKO-a, pa sve do raznih drugih misija u službi Boga i Roda, u službi naroda našega i Crkve naše – profesor je dao dragocen i nemerljiv doprinos.ˮ
Usledila su obraćanja profesora dr Nenada Kecmanovića, profesora dr Mileta Bjelajca, profesora dr Željka Simića, kao i samog akademika Darka Tanaskovića. Akademik Darko Tanasković je zablagodario Patrijarhu srpskom g. Porfiriju i Episkopu bačkom g. Irineju, kao i ostalim govornicima na učešću na tribini i na srdačnim rečima koje su iskazali govoreći o njegovom stvaralaštvu.
Na kraju skupa predstavnici Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore uručili su akademiku Darku Tanaskoviću povelju za humanost i nauku „Dr Božidar Bojović – Slava Srbinuˮ.
Tribini su prisustvovali Episkop mohački g. Damaskin, g. Milan Đurić, gradonačelnik Novog Sada, g. Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, sveštenstvo više eparhija Srpske pravoslavne crkve, kao i mnogobrojne ličnosti iz društvenog i kulturnog života Novog Sada.
Izvor: SPC
Video: Tv Hram
