Litija

Амерички Блумберг: Лидер који најдуже на власти у читавој Европи сада жели своју цркву

Веома утицајни амерички геополитички портал Блумберг бавио се питањем Закона о слободи вјероисповијести и Литијама које су настале као реакција и опште народни покрет. Њихови новинару су боравили у Црној Гори и направили репортажу коју преносимо у цјелини.

Црногорски предсједник изазвао бијес планом да се одвоји од Српске православне цркве, и њених веза са Русијом.

Изграђен у готово вертикалну стијену која гледа на долину, невјероватни манастир Острог једно је од највећих светиња на Балкану. Саграђен у 17. вијеку, овај манастир преживио је ратове и преврате који су уобличили најнестабилнији регион у Европи.

Комплекс цркава и конака сада је симбол друге битке за културни идентитет и у хришћанском православном свијету – а то је битка за власт и национални идентитет.

Манастир припада Српској православној цркви, иако се налази у Црној Гори, најмањој од шест држава бивше Југославије. Предсједник Мило Ђукановић жели да успостави посебну Црногорску православну цркву и што више удаљи своју земљу од Србије и Русије. Као дио ове замисли, Влада би могла да одузме црквену имовину, укључујући и Острог. Вјерници су, међутим, јасно ставили до знања коме су наклоњени.

Протести против овакве ситуације све су бројнији у овој маленој држави која броји око 620,000 становника која је ријетко показала пркос и неслагање са човјеком који је током своје државне службе од оданог сљедбеника Слободана Милошевића постао лидер који је најдуже на власти у читавој Европи. Црна Гора је “освојила“ Запад учлањењем у НАТО 2017. године, као и кандидатуром за чланство у Европској унији, али окретање леђа српској цркви био је, за многе, корак предалеко.

“Никада кроз историју атеиста и комуниста није оснивао цркву,” Јован Радовић, свештеник у Острогу, каже на тераси испред добро снадбјевене сувенирнице. “Невјероватно колико је он посвећен овом задатку. Улога цркве је да спасава људе од гријеха, а не да ствара нове нације.”

Борба за моћ и међусобна сумњчавост бојиле су однос између цркве и државе у историји читаве Европе. У крви и земљи балканске политике, црква је симбол једне нације колико и језик и границе. За разлику од католика код којих папа има врховну власт, православне цркве имају појединачне патријархе.

Ђукановић, који се изражава се као “невјерник”, води Црну Гору што као премијер, што као предсједник или шеф партије већ три деценије. Изњедрила га је Југословенска комунистичка партија да би потом земљу довео до демократије и потом независности од Србије 2006. године. На том путу, избацио је стару валуту, динар, и једнострано увео њемачку марку, па потом и евро. Сад је бацио око на још један драгуљ на његовој круни оца нације.

Његова настојања прате раздвајање Украјинске православне цркве од Московске патријаршије 2018. године након више од три вијека. Ова дешавања дио су дезинтеграције Украјине од Русије након хладног рата поводом Путинове анексације Крима и рата на истоку. Украјински предсједник својевремено је говорио о “цркви без Путина.”

Украјинску шизму благословио је Васељенски патријарх са сједиштем у Инстанбулу, Вартоломеј константинопољски. Она је значила формализацију де факто постојеће сепарације, док Ђукановић мора или да убиједи клир да пређе у његову цркву, или да створи ову институцију ни из чега. “Црногорска православна црква” основана 1993. године није стекла много присталица у земљи. Патријарх Вартоломеј је наводно против настојања званичне Црне Горе.

Влада чију већину чини Ђукановићева странка у децембру је усвојила закон којим се од вјерских заједница тражи да докажу власништво над земљом и објектима које су им припадале прије 1918. године, или ће ова имовина постати државна.

Мада се закон примјењује на све вјерске заједнице, готово три четвртине Црногораца су православни хришћани и вријеме је од кључног значаја: ради се о времену када су Црна Гора и Србија постале дио Југославије у предворје Првог свјетског рада. Њихове цркве са вјековима старим светињама уједињене су убрзо након тога уједињене су у оквиру Српске православне цркве.

“Сада је важан тренутак за еманципацију Црне Горе,” рекао је Ђукановић у јануару. Он је позвао на “даљи развој црногорског друшва, укључујући обнову аутокефалне православне цркве.” Ово би помогло сузбијању српског национализма и напора београдске патријаршије да наруши суверенитет његове земље, казао је Ђукановић.

Српски предсједник Александар Вучић рекао је да Црна Гора може да ради шта хоће након мирног одвајања прије 14 година, све док је заштићено насљеђе и права етничких Срба. Он је наговијестио да је овај потез резултат сумње међу западним силама да Руска православна црква има утицај на Српску.

Вјерници у Црној Гори такође су скептични када је ријеч о мотивима за овако нешто. Оно што је важно, кажу они, јесу дубоке историјске везе, заједничка религија и језик међу сусједима на Балкану. Десетине хиљада људи излазе на улице у главном граду, Подгорици, и неколико других градова, два пута седмично, и траже да се закон повуче.

“Црквена имовина је светиња и ниједна власт не би смјела да покуша да је одузме,” каже Предраг Шћепановић, свештеник у Подгорици који је предводио протестну литију. “Власти желе да нас ослабе тако што ће одузети нешто што је већ 800 година наше.”

Црногорски премијер Душко Марковић дао је гаранције да се цркве и манастири неће користити другачије него до сад иако држава постане номинални власник. Свештенство каже да је то трик и да они желе да власти врате црквену имовину која је конфискована током комунизма.

Политички гледано, оваква реакција изненадила је Владу, како кажу западне дипломате, које су разговарале са нама уз захтјев да остану анонимни. Међутим, Влада је морала да сузбије утицај Русије, која има блиске везе са српским свештенством, како они кажу.

Један црногорски суд је маја прошле године осудио 14 лица, укључујући двојицу опозиционих активиста, два Руса, и неколико Срба, за припрему државног удара како би оборили Владу, убили Ђукановића и спријечили придруживање ове мале земље НАТО-у. Овај план је пропао, али је Русија и даље пријетња, према ријечима црногорског министра одбране.

Српска црква учествује у напорима да се понизи Црна Гора јер “не признаје истински Црну Гору као независну државу,” каже Милош Николић, писац закона и главни званичник Ђукановићеве политичке партије. “Она нашу независност види као нешто привремено и да ће се, прије или касније, Србија и Црна Гора поново ујединити.”

За Горицу Ивановић, педесетседмогодишњу пензионерку из Подгорице, црква има већу моћ него њен некада омиљени политичар. Она је узнемирена чињеницом да се Ђукановић окренуо против вјерске заједнице како би национализовао црквену имовину.

“То нема смисла, и срце ме боли,” каже она, чврсто држечи икону са Христовим ликом док учествује у литији. “Нама светиње значе све на свијету.”

Са енглеског: Ана Јовановић

Извор: https://www.bloomberg.com

Мајкл Рубенс Блумберг  Michael Rubens Bloomberg; 14. фебруар 1942) амерички је политичар, предузетник и писац. Оснивач је и власник компаније Блумберг. Био је градоначелник Њујорка од 2002. до 2013. године. Дана 24. новембра 2019. године изјавио је да ће бити кандидат на председничким изборима у САД 2020. године.