Обиљежавање 1.700 година од Првог васељенског сабора, Архијерејска литургија у подгоричком Саборном храму: Једна од основних карактеристика Цркве Божије јесте њена саборност.
У недјељу седму по Пасхи – Светих отаца Првог васељенског сабора одржаног у Никеји, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећени Епископ диоклијски г. Пајсије одслужили су Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог васкрсења са свештенством и вјерним народом.
Након прочитаног зачала из Дјела Апостолских и из Светог Јеванђеља, свима сабранима се обратио Епископ диоклијски г. Пајсије. Он у свом почетном обраћању утврђује теолошку основу да без Господа Исуса Христа ниједно створење не може бити спасено, а исто тако да нема спасења ван Христове Цркве. Међутим, како даље Владика Пајсије појашњава – само бити члан или служитељ Цркве не гарантује спасење, будући да апостол и јеванђелист Матеј наглашава да се Царство небеско са трудом осваја и да га подвижници задобијају:
,,Примили смо од светих отаца и тако вјерујемо и тако исповједамо да без Бога Господа нашег Исуса Христа нема ниједном створењу спасења. А самим тим вјерујемо и исповједамо и учимо да ван Цркве Христове, такође нема спасења. Међутим, онога тренутка када постанемо чланови Цркве или њени свештенослужитељи, то нас и учи искуство Цркве и свети оци, да то није гарант да смо спасење задобили. Него како смо и чули у данашњем Апостолу, гдје апостол Павле каже да постоје вуци грабљиви који вребају кога ће да ухвате, и ово освајање Царства небеског како каже апостол и јеванђелист Матеј да се оно са трудом осваја и подвижници га задобијају. А са друге стране света Црква учи да је Царство небеско и сви они божански дарови ништа друго сем дарови и да их ничим нисмо заслужили“.
У даљем обраћању Владика Пајсије наглашава да је једна од основних карактеристика Цркве њена саборност. Чак и када су физички раздвојене, све цркве су уједињене у заједници са живим Богом. Исто тако, када се у Цркви појаве проблеми, они се рјешавају кроз саборе надахнуте Светим Духом, као што су показали и Апостолски сабор у Јерусалиму и каснији Васељенски сабори:
,,Једна од основних карактеристика Цркве наше јесте њена саборност. И она је примијетна на многе начине. Тако ми сада када служимо ову свету службу, наравно да смо физички раздвојени од осталих цркава као на примјер у Јерусалиму и другим црквама, али с обзиром да славимо једнога истога Бога и Свету Тројицу, да све наше молитве су саборне и да је и онда када смо физички раздвојени, то све један сабор чланова Цркве Христове“.
,,Када год су испливавали проблеми, свети оци су их рјешавали саборно и наравно у садејству Духа Светога. Нека је наздравље данашњи празник и да молитвама Светих отаца Првог васељенског сабора, на којем су учествовали свакако Епископ Александар Александријски, затим остали оци међу њима свети отац наш Николај Чудотворац, који је из ревности према Богу и Божијој истини и руком ударио Арија јеретика, јер било је потребно заштитити чланове Цркве и ону паству који је Господ наш Исус Христос крвљу својом стекао. Нека је Богу нашем који је диван у светима својим и у свим делима својим, нека му је слава у вијек и вјекове вјекова. Амин“. – рекао је Епископ диоклијски г. Пајсије.
Након заамвоне молитве, свима сабранима обратио се и Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који указује у уводним дјеловима бесједе на чињеницу да најопасније пријетње Цркви Божијој долазе изнутра, посебно јереси и расколи. Свети Атанасије Велики, иако млад, како подсјећа Митропоит Јоаникије, одиграо је кључну улогу у побијању Аријеве јереси формулишући Никејски Символ Вјере, који је истакао пуно достојанство Сина Божијега и Његово Божанство – да је Он раван Оцу и да је исте природе са Њиме и увео термин „једносуштан“ у православну теологију.
Митрополит је напоменуо да се ове године обиљежава 1.700. годишњица Првог васељенског сабора, који је успоставио саборност Цркве. Он подсјећа на чињеницу да када се свети Божији људи састану да разговарају о важним стварима, дајући приоритет интересима Цркве испред личних, бивају надахнути Духом Светим да досегну и саопште истину:
,,Ми смо данас обиљежили овај велики јубилеј 1.700 година од одржавања Првог васељењенског сабора изузетно значајног догађаја у историји Цркве, свагда значајног догађаја, који је заправо утврдио и прославио саборност Цркве. Када се састану свети Божији људи, Божији служитељи да расправе о некој важној ствари уз помоћ Духа Светога уколико ставе оно што је интерес све Цркве што је слава Цркве изнад својих људских, земаљских интереса и слабости, оно ће увијек Дух Свети надахнути своје служитеље и дати им да дођу до истине, да се надахну истином, да је опипају, да је доживе и да је такву и саопште“.
Митрополит Јоаникије је на крају свог обраћања рекао да ће током ове јубиларне године Митрополија црногорско-приморска наставити да обиљежава спомен на Први васељенски сабор, повезујући га управо и са овогодишњим јубилејом 750. година од рођења Светога Саве, који је своја учења на Жичком сабору о правој и истинитој вјери засновао на Првом никејском сабору. Митрополит Јоаникије је нагласио важност сјећања на ово духовно насљеђе које је од велике важности за наш духовни напредак и спасење.
,,Ми ћемо у току ове јубиларне године прослављати овај велики догађај, велики јубилеј, ово је само почетак, треба да се подсјетимо, то ће нам свима бити на велику душевну корист и светих учесника овога великог Сабора и њихових врлина и њихових заслуга. На том темељу смо ми утемељени. Свети отац наш Сава, када је одржао Жички сабор српских архијереја и када је изложио учење праве истините вјере, он се управо ослањао и на први Никејски сабор, и на вјековно саборно искуство једне Свете саборне и апостолске Цркве. Прослављамо и његов јубилеј 750 година од рођења Светога Саве. Тако да цијелу ову годину смо започели у знаку тих великих јубилеја и веома је значајно да се свега тога подсјетимо што имамо у нашем наслеђу, биће нам на корист и на духовно усавршавање и на спасење. Амин, Боже дај! На многа и блага љета!“
Текст, фото: Борис Мусић
