Гост „Теме јутра“ Васељенског радија „Светигора“ био је Милош Гачевић, један од два аутора документарног филма „Синај“ и аутор књиге „Међурелигијска толеранција“. Разговор је покренут поводом недавно представљених дјела у музеју-фондацији манастира Житомислић. Дјела се баве међурелигијским дијалогом и духовним вриједностима.
Милош Гачевић каже да је филм „Синај“ настао као резултат сарадње музеја у Пљевљима и манастира Житомислић. „Идеја је рођена у непосредном и инспиративном амбијенту сарадње музеја у Пљевљима и манастира Житомислић. Филм је резултат једне заједничке визије очувања културног наслијеђа и међусобног разумјевања.“
Снимање је обухватило подручје планине Синај и манастира Свете Катарине. Гачевић описује искуство у кампу: „Ми смо тамо боравили шест пуних дана у Бедуинском кампу, где нам је гостопримство указао Шејк Мухамед, припадник племена Џебалије. Камп је удаљен око пола сата од најстаријег манастира. Наши дани били су испуњени биљежењем трагова древних култура, снимањем прича и свједочанстава, као и интервјуа са Бедуинима.“
Гачевић је истакао духовни значај околине манастира: „Открили смо однос комуникације и поштовања међу људима у подножју планине, међу Бедуинима, у сјенкама манастира Свете Катарине. Срели смо изузетну саживљеност хришћана и муслимана, која траје више од 1400 година. Ту смо видјели мостове, а не зидове-како прошлост може бити темељ заједништва.“
О манастиру и келији Светог Јована Лествичника каже: „Посетили смо најстарију хришћанску испосницу, односно келију Светог Јована Лествичника. Осјетили смо Божански мир, јер је то простор удаљен око сат времена хода од Бедуинског кампа, где је Свети Јован Лествичник провео велики дио свог живота у посту и молитви. Моја прва духовна књига била је ,,Лествица“ Светог Јована Лествичника, и никада нисам могао да замислим да ћу једног дана посјетити његову келију.“
Филм прати успон на Моисејеву планину и истражује околину манастира Свете Катарине. „Снимали смо најзначајније локације, несагориву купину, Мојсијев бунар и Аронову гробницу. Први сам држављанин Црне Горе који је освојио највиши врх Египта, 2642 метра.“
Аутор наглашава да је посјета Синају више од географског истраживања. „То је истраживање саме сржи људске духовности и заједништва. Синај нас подсјећа да мир није ствар прошлости већ вјечита потреба човјека. То је мјесто гдје се три велике религије сусрећу у истом духовном изворишту.“
О филму каже: „Наш циљ није био само документовање културне баштине. Филм је свједочанство о трајним вриједностима људског духа, о поштовању, љубави и заједништву које превазилази границе религија и времена.“ Додајући да ,,Људи различитих вјера, када се посматрају срцем, ближи су једни другима него што се често мисли. Синај и манастир Свете Катарине нас подсјећају на вјечите вриједности и потребу за дијалогом, разумијевањем и међусобним поштовањем.“
