Ауторско вече проф. Рада Лаловића професора српског језика из Фоче, насловљено „О српском страдању, патњи и идентитету“, организовали су, у петак 12. новембра 2021. године: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Друштво црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ и Скупштина општине Никшић.
Тема „О српском страдању, патњи и идентитету“, по ријечима медијатора мр Милорада Дурутовића, покрива добар дио есејистичког, књижевног, приређивачког и научног рада проф. Рада Лаловића, а што потврђују књиге „Пред сјенима српских мученика“ и „Памтим да бих постојао“ о којима је, овом приликом, било ријечи.
Фочански Центар за културу објавио је поетску руковет “Пред сјенима српских мученика”, у чијем трећем издању, које је представљено у Никшићу, сабрано је 68 пјесама (50 аутора) о страдању српског народа у 20. вијеку.
„Важно је питање зашто се до сада српска књижевна елита није одлучила да штампа једно овакво издање. Сви се поносимо именима и дјелима у нашој књижевности, и то с правом, али до сада нисмо имали прилику читати поезију о свим српским стратиштима, у једној књизи. Трудићемо се да пробамо, барем мало, освијетлити онолико колико знамо и како умијемо све оно што нам је остало заборављено или скрајнуто“, рекао је рецензент Владимир Пантовић и директор Центра за културу, додавши да је ова књига у функцији његовања културе сјећања.
Душко Крсмановић, такође рецензент, је навео да књига „Памтим да бих постојао“ садржи есеје које је Лаловић објављивао последњих година у разним књижевним публикацијама. Есеји су сложени по тематским цјелинама: „Мој народ над њима држи опело“, „Пред оком само једна слика“, „Невесиње невен сије, ти коприву сади“.
„Једна од главних Лаловићевих преокупација је његовање културе сјећања на страдање нашег народа у Херцеговини, чему је он дао допринос и у пјесничком смислу, а посебну пажњу посветио је Пребиловцима као пјесничком мотиву“.
„Цјелина „Кад Јоаникије раздани апсану“ састављена је од три есеја којима аутор даје неку врсту прегледа лирских одјека историјских догађаја и процеса, који су током 20. вијека, а и дан данас, из темеља потресали српски народ, настањен у Црној Гори. У првом есеју Лаловић укратко помиње злочине које је над српским народом вршила комунистичка власт, на сличан начин је конципиран есеј „Неколико поетских свједочења о комунистичком и савременом терору над Србима у Црној Гори“, док својеврсну круну ове цјелине представља есеј „Епископ као пјеснички мотив“ у којем аутор даје преглед поетских остварења чији су лирски јунаци блаженопочивши Митрополит Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки сада Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који су у српским срцима запалили пламен љубави према својој вјери, своме роду, те кроз величанствене литије показали како се на миран, достојанствен, хришћански начин бори за светињу“, указао је Крсмановић.
Публици се обратио професор Раде Лаловић, који је казао да се од 2013. године почело да прича о холокаусту, о страдању српског, али и јеврејског и ромског народа у 20. вијеку.
„Касније 2014. и `15. је почело да се прича и припрема да у наставни програмима у Републици Српској, у завршним разредима основне и средње школе, почне да се изучава култура сјећања и тема страдање Срба, Јевреја и Рома на подручју НДХ-а. Наслов књиге „Памтим да бих постојао“ је модификација Декартовог „Мислим, дакле постојим“, ако мислим онда памтим. Шта памтим? Памтим то што јесам, памтим оно шта сам по идентитету. Уводни текст говори управо о изградњи личног и националног идентитета и његовању културе сјећања у школској пракси“, рекао је Раде Лаловић.
Одабране стихове рецитовала је Весна Миљанић, студент Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности.
Сенка Чоловић Шумић
