Дан уочи Божића, 6. јануара (24. децембра), зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. У градовима бадњак купујемо а у неким црквама га добијамо. Са овим даном почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Шта је бадњак?
Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сече бадњак?
Пре изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта симболише бадњак?
Бадњак симболички представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче…
Ој, бадњаче бадњаче, ти наш стари рођаче,
Добро си нам дошао и кућу ушао!
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Доносиш нам много среће, сваког добра пуне вреће.
Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Колко, колко варница, толко, толко срећица
И толико оваца, и толико јањаца;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Христос нам се родио, у пећину спустио,
Да свуд љубав посије и озебле огрије;
Мили српски бадњаче, ти наш стари рођаче,
Бадњаче, бадњаче, рођаче, рођаче.
Тропар (глас 4):
Написано је давно да ће дјева Марија са старцем Јосифом, који је од семена Давидова, донети у Витлејем у утроби бесемено зачетог Христа. Настаде време рођења, али не беше ниједног места за то: Но као красна палата, пећина се царици показује. Господ Христос се рађа, да васкрсне пали лик људски.
Бадње вече спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су „као Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“ Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и пшеницом, одговарајући: „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“ Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама
После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уноси бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар:
возсија мирови свјет разума,
в њем бо звјездам служашчиј звездоју учахусја,
тебје клањатнсја солнцу правди
и тебје вједети с висоти востока,
Господи слава тебје.Рођење Твоје, Христе, Боже наш,
засија свету светлост разума,
јер у њему они који звездама служаху
од звезде се научише да се клањају Теби,
Сунцу Правде, и Тебе да познају с висота Истока,
Господе, слава Теби.
Помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац и друга посна јела.
Чесница
Чесницу се припрема на Бадњи дан или рано ујутру на Божић, по разним обичајима. У основи је хлеб од пшеничног брашна са најчистијом водом. Чесница назив можда потиче од речи чест (част) коју одајемо Исусу Христу или од тога што се ломи на онолико делова колико има укућана. У тесто убаци новчић или неки други предмет, који се може користити у ову сврху из године у годину, пожељно од племенитог метала јер је то наш дар новорођеном Христу. На почетку Божићног ручка, после молитве, домаћин са једним чланом породице окреће чесницу три пута у смеру казаљке на сату, а затим укућани ломе хлеб међу собом. Сматра се да укућанин који нађе новичић, биће нарочито успешан и срећан у наредној години.
Чесницу можете направити од пола киле меког брашна, пола паклице квасца растопљеног у млакој води, једне кашике јестивог уља, мало соли и мало воде за сипање у тесто. Ако желите без квасца, онда користите оштро брашно. Све се добро умеси с млаком водом као и сваки хлеб или славски колач. Новчић се утисне у тесто и тесто остави да нарасте. Када добро нарасте, стављамо у врућу печницу.
