Човек без Бога је очајан и у њему нема никакве силе да може да победи грех и смрт. С друге стране, Бог има силе да исцели сваког човека али неопходно је да човек отвори своје срце Богу, ако не отвори он остаје у том очајању. Побеђујући грех човек побеђује сваку болест али велики је пад људски и тешко човек отвара срце да прими науку Божију. Онога тренутка кад је човек спреман да га препозна и кад истински завапи к Њему Он долази и исцељује га, даје му силе да победи сваку болест, сваку муку, сваку тугу и оно најстрашније што постоји у овоме свету а то је смрт-плод свих болести и сваког греха.
Ово су речи пастирске беседе јеромонаха Макарија на светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недељу раслабљенога.
