Na nedelju o bludnom sinu, u danu kada proslavljamo Sveta Tri jererha: Vasilija Velikog, Jovana Zlatousta i Grigorija Bogoslova – služena je Sveta Liturgija u podgoričkom hramu Svetog Đorđa
Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej Mirčeta Šljivančanin starešina Crkve, uz sasluženje protojereja-stavrofora Milete Kljajevića, protojereja Jovana Radovića, đakona Luke Pavićevića i molitveno učešće prote Miluna Femića i prote Dragana Stanišića.
Na liturgijske vozglase odgovarao je hor Svetosavnik, predvođen, horovođom, Ratkom Vujačić.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, slovom pouke sabranima u hramu Gospodnjem, obratio se načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Šljivančanin, govoreći o pripremi za Veliki, Časni post – kojim nam Crkva predočava, pričom o bludnom sinu.
,, Ova priča nas podseća sa kakvim raspoloženjem i koje vrijednosti treba da njegujemo, ako hoćemo da budemo hrišćani i da idemo prema Vaskrsenju Hristovome !“ –ukazao je prota i dodao da nam ona takođe govori o veličini Ljubavi Božije ali i o važnosti pokajanja – Jer naljepši cvijet ljudskoga poštenja je pokajanje, kako to naš narod govori, istakao je o. Mirčeta.
Pojasnio je zatim da ovu priču može svako od nas da sagleda u svom životu.
,, Često svojim umom, mislima, djelom i bićem – odlutamo od Boga, zaboravimo Ljubav Očevu (umislimo da smo neko i nešto), pa darove Božije koji su nam dati – smatramo svojim i želimo da se otisnemo i od Boga i bližnjih, u svojoj samozaljubljenosti, umišljenosti, samozagledanosti u sebe – misleći da smo najbolji, najpametniji i da ćemo sami moći da uređujemo svoj život, bez Boga i bližnjih !“ – ukazao je prota, dodavši da u samoći, ako se čovek odvoji od izvora života, od svoga doma, doma Očevog – će odlutati, doći u ovu situaciju, kao što je došao ovaj bludni sin; gde će naše dostojanstvo pasti tako nisko, da ćemo poželeti da jedemo ono što su svinje jele – što nam upravo Jevanđelje govori, koliki je bio njegov pad.
Otac je pojasnio da nam ova priča, osim toga što nam govori – ne samo kako smo skloni padu, grijehu, gordosti i samoumišljenosti – već da imamo Oca Koji Je Ljubav, Koji nas čeka raširenih ruku, – ne pitajući nas, ni gde smo bili ni šta smo radili i zašto Ga nismo slušali.
,, Ljubav ima to svojstvo, da ne traži svoje. To nas poučava današnje Jevanđelje. Upravo ova priča nas podsjeća da je vreme povratka Bogu Živome, Ocu, jedni drugima, pokajanju i praštanju. !“
Ali nas takođe ova priča opominje o drugom sinu, podvukao je prota – da možemo i u toj situaciji da se nađemo, koja nije dobra.
,, Šta je drugi sin učinio ? Kad je vidio da mu se brat vratio i da mu otac pravi veselje, on je počeo da prigovara ocu. Kako ti ovoga tvoga sina (ne kaže moga brata), koji ti je sve prosuo, ovako danas primaš ? Spremaš gozbu ? A meni, koji sam svagda s tobom, nikada nisi priredio ovakvu gozbu ? !“
Šta nam to govori ? – pitao je načalstvujući sveštenoslužitelj. Odgovorivši, da ne smijemo da se nađemo u situaciji ovoga drugoga sina, koji je sličan fariseju o kome smo čitali prošle nedelje; koji je formalno ispunjavao obaveze, koje mu je otac nalagao – ali suštinski, nije shvatao Ljubav Očevu, toplinu svoga doma.
,, Jer tamo gde je ljubav, – to svojstvo je takvo – da se raduje povratku drugoga; želi da se umnožava; ne traži svoje; Bog se raduje povratku svakoga bludnoga sina. !“ – podvukao je prota, rekavši da i mi treba da se radujemo, jer smo i mi bludni sinovi, koji često otpadamo od Boga.
,, Najbolji primer toga su sveta tri Božija ugodnika – Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti i Grigorije Bogoslov, koji su dom Očev proslavili – ukrasivši ga svojim djelima – položivši sve na Oltar Gospodnji; te ih stoga slavimo kao najveće učitelje, koji su prvo sebe naučili u istini Jevanđelja, a zatim su mogli i druge da uče. Zato ih zovemo vaseljenskim učiteljima.!“ – pojasnio je otac u podgoričkom hramu, poželevši da nas njihovim molitvama Gospod utvrdi u pravdi, istini, istinskom Božijem putu.
Potom su svi oni koji su se pripremali – pristupili Svetoj Čaši.
Zajedničarenje sveštenoslužitelja i parohijana nastavljeno je u Svetogeorgijevskom Domu, uz prigodno posluženje.
Čas veronauke Škole Sveti Đorđe, koji vodi protinica Nadica Radović, održan je u prostorijama crkvene opštine podgoričke.
Elza Bibić
Foto/Video: Darko Radunović
