Besjeda Njegove svetoste Patrijarha srpskog g. Porfirija izgovorena 28. septembra 2024. godine na svečanoj akademiji u Crkvi Svetog Nikole u kotorskom Starom gradu upriličenoj povodom 185. godišnjice postojanja Srpskog pjevačkog društva „Jedinstvo“ iz Kotora
– Vaše Visokopreosveštenstvo, braćo arhijereji, svi po činu i po dostojanstvu, draga braćo i sestre, iznad svega najdraža deco Svetog Save,
Pojmo Svetom Savi, pojmo radosno svi svesrpskoj slavi – ako sam dobro zapamtio reči pesme koju sam čuo – jesu stihovi koji govore svi i koji govore sve. Moje srce verujem, kao i srca svih vas, večeras je ispunjeno neizmernom, neizgovorivom i neizrecivom radošću i ljubavlju, jer u našem sabranju i susretu bez mnogo truda i napora dovoljno bi bilo samo da se radujemo jedni drugima da bi se oprisutnila i blagodat Božja i blagoslov Božji.
Da svi jedno budu jesu reči molitve Gospoda našeg Isusa Hrista, koje svi znamo, upućene Bogu Ocu. Reč o jedinstvu, poziv na jedinstvo onih koji veruju u Hrista, jeste sveti putokaz i sveti zavet koji je Gospod ostavio onima koji veruju u Njega. I evo, te reči – ovog trenutka sam sigurniji nego ikada do sad – prisutne su i u našem narodu. Može biti da imamo ponekad nesporazuma, drugačijih pogleda na određene događaje i situacije kroz koje prolazimo, ali činjenica sa kojom sam se suočio juče i danas, kao i svakog puta kada sam dolazio u Crnu Goru, jeste da mi jesmo jedno i ne samo da nećemo propasti – pomalo su deklasirane te reči. Duboko sam siguran da naša generacija – a pod njom mislim na one najmlađe, pa sve do onih koji su u dubokoj starosti – ne samo da ostavlja svoj pečat u vremenu i prostoru u kojem živimo, nego i uzrasta u veri, u ljubavi i u Hristu.
Uzrastanja nema bez iskušenja ili kako kaže naš narod: Na muci se poznaju junaci. Iskušenja su ispit za nas. Bilo ih je u poslednjim decenijama, a ima ih i sada. Ja sam potpuno siguran, večeras u ovom hramu slušajući stihove himne Svetom Savi i noseći u srcu iskustva susreta sa ljudima u Bjeloj – ušli smo u dom jednog od domaćina usput i idući ka hramu sretali smo ljude – da su teškoće na koje nailazimo, po promislu Božjem, nama date da bi smo pronašli sebe, da bismo se probudili, a to znači da bismo izneli iz sebe sve one potencijale i kapacitete koje nam je Bog dao, a mnogo ih je. Kroz istoriju smo to pokazali.
To je pokazao i dokazao i kraljev grad Kotor, u kome je Stefan Prvovenčani rekao kada ga je posetio: Došao sam u svoju dedovinu, ne misleći pri tom samo na svog dedu po telu, Zavidu, nego i na one koji su njemu prethodili. Došao je u svoju dedovinu zato što je tu prepoznao temelj, pečat i veru Hristovu, a nemojte mi zameriti što ću reći, i ja se osećam večeras upravo onako kako je Sveti Stefan Prvovenčani rekao za sebe: Došao sam u svoju dedovinu! U najboljem smislu te reči, izvan i iznad svake vrste politizacije, gde god je stopa Svetog Save stala, gde god je njegov žezal udario, gde god su molitve upućene Svevišnjem Bogu, tu je i dedovina ne samo moja nego i svakog svetosavca i svakog Srbina koji je poverovao u Hrista i pošao Njegovim stopama.
Grad Kotor, kraljev grad, grad Svetog Save, Nemanjićki grad, jeste grad koji je opasan zidinama, ali zidinama vere u Hrista. Kao što su dobro utvrdili svoju državu, tako su Nemanjići nepremostivim utvrdama opasali i ovaj svoj carski grad ne da bi tim zidinama hermetički zatvorili prostor, nego da bi te zidine postale mesto susreta, da bi bile most prožimanja, susretanja, stvaralaštva – i šta sve nema u Kotoru – Istoka i Zapada u svakom smislu te reči, i u materijalnom, i u kulturnom, i u kulturološkom, ali i u duhovnom. Fra Vito Kotoranin je zidao manastir Dečane, po meni jedan od najlepših hramova sveta – i nemojte zameriti što ću izneti nešto lično – i manastir u kome sam i ja postao monah. On je, ako se dobro sećam, podigao i oltar u Bariju, u crkvi u kojoj su pohranjene mošti Svetog Nikolaja Čudotvorca. Dakle, Kotor je grad otvoren, grad susreta, grad uživanja stvaralačkog i kreativnog. I evo, slava Bogu, čitava Boka je dobila ime i prezime po gradu Kotoru, ne po njegovom spoljašnjem naznačenju i simvolici, nego po njegovoj unutarnjoj dinamici, upravo po otvorenosti, po spremnosti da svako svakog prihvati, da svako svakog prizna, da svako svakog zagrli. To je moguće jedino gde ima vere u Hrista, a gde ima vere pravoslavne još je lakše i efikasnije od drugih puteva i duhovnih orijentacija.
Zato je moje srce večeras ispunjeno naročito zbog toga što slavimo jubilej hora koji se zove Jedinstvo, koji – vraćam se na početak – po svojoj suštini odražava poruku molitve Hristove da svi jedno budu. Uvek da budemo jedno, da budemo najpre jedno u Hristu kao pravoslavni hrišćani – i tu je sve rečeno. Ako smo jedno u Hristu onda ćemo biti jedno u svemu što je dobro. Onda će nas isključivo i samo dobro spajati u jedno. Međutim, svako jedinstvo nije spasonosno, nije blagosloveno, u krajnjoj liniji nije dobro. Nije dobro ujediniti se oko zla, oko zlog cilja, oko cilja koji isključuje drugog, koji eliminiše drugog, otima od drugog, otima od Božje tvorevine. Kad se otima od Božje tvorevine otimaće se i od ikone Božje, tj. čoveka kao Božje tvorevine. Ne ujediniti se protiv nečega i nekoga, nego ujediniti se u Hristu znači biti jedno, biti ujedinjen za istinsku i pravu slobodu, za slobodu u Hristu, za istinsku lepotu, za istinu, pravdu i ljubav.
Neka Bog da da, kako stoji na naslovnoj stranici programa: pesmom srcu – srcem rodu, da naša pesma bude pesma srca kako bi bila pesma rodu, a kad je pesma i kad je rodu onda je i Bogu i svim ljudima dobre volje. Čestitam vam jubilej. Neka Gospod sve blagoslovi i da se ovde uvek sabiramo, molimo Bogu i trudimo na putu dobra i vrline, a naročito neka Gospod blagoslovi vas. Ja vas čekam u Beogradu, u hramu Svetog Save i u Srpskoj Patrijaršiji, da otpevamo ovu istu himnu, da se i tamo molimo Bogu i da se radujemo. Radujemo se u Hristu i ljubavi neprestano i slavimo Boga slaveći naše jedinstvo. Budimo jedan pravoslavni srpski narod gde god da se nalazimo, na svim kontinentima, od Australije do Amerike, a naročito na ovim prostorima, poštujući svaku državu u kojoj živimo, poštujući njena pravila i njene zakone i služeći izgrađivanju svakog dobra u državi u kojoj živimo. Neka vas Gospod blagoslovi.
