BLAŽENOPOČIVŠI PATRIJARH SRPSKI PAVLE NIKADA NIJE PODRŽAVAO PODELU KOSOVA
OBRAĆANJE JAVNOSTI POVODOM TEKSTA U DANAŠNJEM LISTU KURIR
Kao Episkop Raško-prizrenski i naslednik pravoslavnih episkopa na ovim istorijskim prostorima, među kojima je svojevremeno služio i blažene uspomene dostojni Episkop, a potom i Patrijarh Srpski Pavle, izražavamo u ime sveštenstva, monaštva i vernog naroda Kosova, Metohije i Raške oblasti duboko nezadovoljstvo klevetom koja je objavljena u dnevnom listu Kuriru i drugim medijima, a koja se tiče navodnog sećanja Dobrice Ćosića da je Patrijarh Pavle bio saglasan sa idejom podele Kosova i Metohije. Ovakva gruba i bestidna kleveta duboko vređa uspomenu na našeg svetog Patrijarha, koji ne samo da nikada nije podržavao izdaju Kosova i Metohije, već koji je 21. jula 1999. godine, nakon što je sa Sv. Arhijerejskim Sinodom zatražio ostavku tadašnjeg državnog rukovodstva Srbije zbog gubitničke politike prema Kosovu i Metohiji i sam bio, od tada aktuelne vlasti nazvan izdajnikom. Samo ovaj detalj demantuje laži koje dolaze bilo od Dobrice Ćosića, ili onih koji ga danas interpretiraju.
Sveti Patrijarh Pavle bio je kao i svi njegovi prethodnici, naslednici Svetog Save, prvoprestolnik Pećkog Trona i duhovni poglavar Crkve koja svoje duhovno izvorište ima upravo na ovim sveštenim prostorima Kosova, Metohije i Raške i poslednje što bi ikada mogao da uradi bilo bi da se na bilo koji način odrekne Kosova i Metohije, svog vernog naroda i tako napusti svetinje koje su obeležile našu istoriju i utvrdile narodni identitet. Ovom stavu bili su svo vreme dosledni Sveti Arhijerejski Sabori naše Crkve na čelu sa svim dosadašnjim Patrijarsima uključujući i Njegovu Svetost Patrijarha Srpskog Irineja, koji je kao predsedavajući Sabora tri puta u poslednje dve godine potpisao saborku odluku da je svaka podela Kosova i Metohije, kao dela Srbije, i bilo koji vid priznanja Kosova neprihvatljivo jer direktno vodi nestanku većine našeg naroda sa ovih prostora i trajnom gubitku naših najvećih svetinja. Zato je blaženopočivši Patrijarh Pavle svoju ljubav i vernost Kosovu i Metohiji redovno potvrđivao posećujući ove svetinje i verni narod hrabreći ga do poslednjeg atoma snage da opstane i ostane u najtežim uslovima, kao što je svojevremeno, kao Episkop raško-prizrenski, više od tri decenije nosio krst u carskom Prizrenu, često peške obilazeći sela i crkve naše južne Pokrajine, čuvajući plamen vere i nade u vremenu stradanja našeg naroda, a sve to u vreme bezbožne i antinarodne komunističke vlasti.
Pitamo se sa žaljenjem kome danas koristi širenje ovakvih lažnih informacija i defetističkih stavova Dobrice Ćosića, koji je javno tvrdio da je Kosovo i Metohija „kancer koga se Srbija mora osloboditi“ i zašto se idejom o teritorijalno-etničkoj podeli Srbije na Kosovu i Metohiji, koja je ništa drugo do poziv na izdaju Kosova, naroda i države, svi mi uvodimo u dodatnu konfuziju i beznađe. Srpska Pravoslavna Crkva zato je na poslednjem majskom zasedanju u ovoj jubilarnoj godini proslave 800 godina Autokefalije naše Crkve jednoglasno, jasno i precizno iznela svoj stav protivljenja izdaji Kosova i Metohije bilo pod vidom podele ili priznanja. Taj stav naše Crkve je istovremeno i snažna poruka da bi svako odricanje od Kosova i Metohije bio ne samo akt izdaje, već i kolektivnog prokletstva koje bi naša generacija ponela pred istorijom sopstvenog naroda, a pre svega pred Bogom.
Zato još jednom, godinu dana nakon što smo kao Episkop Raško-prizrenski prvi put javno izašli sa stavom protiv ove gubitničke politike i ideje, koja nekima još izgleda nije izašla iz glave i postoji kao jedina opcija za rešenje pitanja Kosova i Metohije, našli za potrebno da se ponovo obratimo javnosti i pozovemo verni narod srpski da se na svaki način suprotstavi svima koji se da dele zavetne zemlje Lazareve, raskućuju Srbiju i razgrađuju nasleđe Svetog Save. Kosovo i Metohija se danas brane pre svega verom, nadom, trpljenjem; brigom o narodu koji živi na tim prostorima, podrškom svima onima koji bi voleli da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Naša Crkva se zato dosledno uvek borila za pravo našeg naroda da ostane i opstane na ovim prostorima u miru sa svim onima koji ovde žive i očuva svoje duhovno i kulturno nasleđe koje smo nasledili od naših predaka i koje se uglavnom, kao i većina našeg naroda na KiM nalazi južno od reke Ibra.
Setimo se na kraju reči Svetog Patrijarha Pavla koji je govorio: „Kosovo će u 21. veku biti mera i provera svih nas, od skromnih trudbenika do patrijarha i vođa srpskog plemena. Ne budemo li dostojni Kosova, nećemo biti dostojni ni svog zemaljskog postojanja. Nestaćemo kao da nas nije bilo, a na našem mestu živeće neko drugi.“
Episkop Raško-prizrenski Teodosije
Prizren-Gračanica
28. juli 2019. god.
