Božićni intervju sa katihetom Branislavom Ilićem emitovan i objavljen na internet portalu Radija Glas, Eparhije niške. Razgovor vodila novinar Marijana Prokopović.
*Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi Gospod, koji nas je u prazničnoj radosti sabrao na talasima Radija Glas, da blagovestimo tu veliku radost praznika roždestva Njegovog, ali i da ponovimo u okviru ovog razgovora onu angelsku pesmu: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra voljaˮ (Lk 2, 14) , i da vođeni tim rečima jednim ustima i jednim srcem damo svoj doprinos, budući da je Gospod i podario ovaj vid naše komunikacije i ovaj vid misije, da i mi damo svoj doprinos u pogledu današnjeg praznika, da se svi zajedno jedni sa drugima radujemo i da u ljubavi Hristovoj proslavimo rođenje Onoga Koji se nas radi i spasenja našega radi rodio u pećini i sišao sa neba da bismo se mi obožili i uzrasli u meru rasta visine Njegove.
*Šta nam poručuje praznik Roždestva Hristovog koji sa ljubavlju i bogoslužbenim toržestvom proslavljamo?
Božić je Praznik kada osećamo punoću dobrote i milosti Božje, pokazane prema rodu ljudskom time što je Bog poslao u svet Sina Cvoga Jedinorodnoga, Gospoda našega Isusa Hrista. Božanska ljybav, koja se čudesno pokazala u vitlejemskoj pećini, prožima i sve nas prilikom praznovanja Božića. Praznovanje Božića nije prosto samo neki običaj, tradicija, navika, dan primanja i davanja darova. Božić je dar nad darovima, dan u kojem ce otkrilo ono što je jedino novo pod cyncem, dan u kojem ce večna božanska mladost ulila u biće neba i zemlje i u ograničeny, prolaznu ljudsku prirodu i cve podmladila večnom mladošću.
Od dana Hristovog rođenja svet više nije i ne može biti ono što je bio. Ljudska priroda i svet, ispunjeni kvascem večnog Života, stiču mogućnost da budu novi čovek, novo nebo i nova zemlja, novo večno čovečanstvo. Zato je samo Hristos izgovorio i mogao da izgovori reči: „Gle, sve tvorim novo“ (sr. Otk 21, 5). On, kao „Jedino novo pod suncem“, večno obnavlja sve što postoji; Svetlost Njegova prosvećuje sve i sva, obasjavajući svakog čoveka koji dolazi na svet (sr. Jn 1, 9).
Kao takav, Hristos je i „Punoća Zakona i proroka“ kako Sâm za Sebe kaže: „Nisam došao da ukinem Zakon i proroke nego da ispunim“ (Mt 5, 17). Ova reč – „da ispunim“ – ima dvojako značenje: da izvršim Zakon, s jedne strane, i da svetu podarim punoću, savršenstvo, s druge strane. Time se i mi ljudi „ispunjujemo“, izvršujući zapovesti i Njime, Hristom se ispunjujući i uzrastajući, sve dok, po rečima bogomudrog Apostola Pavla: „ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meri rasta punoće Hristove“ (Ef 4, 13).
Na ovoj sveobuhvatnoj istini o Hristovoj ličnosti, kao početku i beskraju svega postojećeg, temelji se svakodnevni ljudski život i njome osvetljava čovekov način življenja i ponašanja. Zato se mi uvek vraćamo Rođenju Bogomladenca, Njegovom bogočovečanskom delu, kojim osvetljujemo svoja dela i svoje odnose jednih prema drugima, prema Bogu i prema tvorevini Božijoj.
U Njemu kao Sinu Božijem i Sinu Čovečijem, savršenom Bogu i savršenom čoveku „mi smo poznali i poverovali ljubav koju Bog ima prema nama“ (1. Jn 4,16). Od kada nam se Bog javio Svojim Rođenjem, i sa nama poživeo, mi znamo da je zaista „Bog ljubav, i Koji prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu. Time se ljubav pokazala savršenom u nama…“ (1. Jn 4, 16-17). Uz to: „I ovu zapovest imamo od Njega: Ko ljubi Boga, da ljubi i brata svoga“ (1. Jn 4, 21).
*U nedelju pred praznik Roždestva Hristova, koju nazivamo nedeljom svetih Otaca, Crkva pred nas iznosi Jevanđelje o rodoslovu Gospoda našeg Isusa Hrista. U čemu je sagledan značaj ove jevanđelske priče koja nas uvodi u radost proslavljanja Božića?
Hvala Vam na ovom pitanju i na ovom važnom podsećanju. Blaga i najradosnija vest u Hristu Gospodu, počinje rečima svetog Jevanđelja po Mateju: „Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avramova sina” (Mt. 1, 1). Ta vest otkriva i svedoči nama i svima, nebu i zemlji, svim vidljivim i nevidljivim svetovima, dvojedinu tajnu i istinu. Svedoči nam istinu o jedinstvenom dvojednom Rodoslovu u istoriji roda ljudskog. Svaki rodoslov navodi pretke i potomke po jednoj – čovečjoj liniji. Jedino ovaj Rodoslov čini neponovljivi izuzetak. On predstavlja ne samo Rodoslov čovečji nego i Božji. U njemu je sadržan rodoslov Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, konkretno rečeno Rodoslov Bogočoveka Hrista. Ovaj Potomak carske Davidove loze, iznikao iz svetog Avramovog korena, imenuje se imenom Isus, što znači Spasitelj, i imenom Hristos, što znači Pomazanik Božji, izabranom Narodu Božjem i svemu rodu ljudskom od Boga obećani Mesija, Iskupitelj i Izbavitelj od greha, smrti i đavola. Ovo je, dakle, istovremeno Rodoslov Jedinorodnog Sina Božjeg i Sina Čovečjeg, Rođenog od Duha Svetog i Presvete Djeve Bogorodice.
Tako nam se u Isusu iz Nazareta javlja i daruje savršeni Bog i savršeni Čovek. Otuda, ko Njega voli, ispunjava prvu zapovest Božju, zapovest o ljubavi prema Bogu svim srcem i svom dušom, ali ispunjava i onu drugu Njegovu zapovest o ljubavi prema bližnjem. Jer, On je Bog i Gospod naš, On je i najbliži bližnji naš. U Njemu prepoznajemo istinskog Boga, ali i istinskog Čoveka i uz to istinsku svečovečnost: saznajemo šta i kako da volimo u svakom ljudskom biću, nosiocu jedne i jedinstvene bogolike čovečanske prirode. U Njemu, Bogočoveku, utemeljuju se i daruju tri osnovne svetinje ljudskog života: svetinja oca i očinstva, svetinja majke i materinstva, svetinja deteta i detinje bezazlenosti i čistote. Upravo zato naš blagočestivi narod posvećuje tim svetinjama tri nedelje uoči Božića pod nazivom Detinci, Materice i Oci.
Prvo, Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg otkriva nam se tajna večnog Oca i nebeskog očinstva. „Ko vidi mene”, kaže Gospod, „vidi Oca koji me je poslao”, a na drugom mestu u Jevanđelju dodaje: „Ja i Otac jedno smo”. Prema tome, zemaljsko očinstvo, samo kad je ukorenjeno u tom večnom nebeskom očinstvu, zadobija smisao i postaje svetinja: bez njega ne bismo imali pravo da na zemlji nazivamo ocem bilo koga. Samo Rođenjem Jedinorodnog Sina Božjeg u večnosti i u vremenu rađanje od oca na zemlji postaje rađanje za večnost, a ne za prolaznost i ništavilo.
Drugo, proslavljajući Materice, proslavljamo svetinju materinstva, osveštanu bogomaterinstvom Presvete Bogorodice. Njenim rađanjem „predvečnog Boga” kao „Deteta mladog” osvećuje se i osmišljuje svako rođenje: „Srce svake majke”, po pesniku, „postaje srce Bogomajke“. Toliko je materinstvo sveto i uzvišeno da je i Sâm Bog zaželeo da se rodi od Bogomajke i da njenu utrobu učini „širom od nebesa”.
Treće, dete kao plod očinske i materinske ljubavi, rađano silom iskonskog Božjeg blagoslova, predstavlja sažetak i vrhunac svih dobrota i lepota kojima je Bog obdario svekoliku Svoju tvorevinu. Tako nam se, sa jedne strane, Hristovim Rođenjem otkriva i daruje veličanstvena i nadumna tajna Boga kao večne Ljubavi u Ocu, Sinu i Svetome Duhu, a sa druge strane, njime se u Crkvi kao bogočovečanskoj zajednici i u porodici kao jezgru ove zajednice ostvaruje nebozemna punoća svetotrojične Tajne ljubavi.
*Kada govorimo o Božiću često ističemo da je to praznik porodice, ljubavi, ali i praznik zajednice. U duhu Božićnog ushićenja lepa je prilika da pažnju posvetimo i ovom aspektu?
Pesmom angela Božjih – „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja” (Lk 2, 14) – na dan radosnog praznika Rođenja Hristovog ispunjena su sva hrišćanska srca. Ovaj Dan je za ceo svet velika radost „jer vam se danas rodi Spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu” (Lk 2, 11). Rođenje Sina Božjeg jeste velika tajna ljubavi Božje. Nikada čovek nije tako blizak čoveku kao na Božić. Nikada odrasli i deca nisu toliko bliski jedni drugima kao prilikom veličanja Bogomladenca Hrista. Nikada čovek ne oseća tako snažno potrebu da se miri i zbližava sa drugim ljudima kao na praznik roždestva Hristovog. Angelska pesma u čast Rođenja Hristovog jeste istinska pesma koja nam jezgrovito iskazuje suštinu Hristove poruke, sadržaj Njegovog Jevanđelja i misiju Crkve Njegove koja nije od ovoga sveta, ali je delatno i svešteno prisutna u ovom svetu kako bi ga preobrazila. Slavljenje Boga, mir i dobra volja među ljudima predstavljaju najsvetiji triptih božićne poruke. Slaveći Boga, čovek ujedno uzdiže i proslavlja sebe. Propovedajući mir Božji, – mir Hristov, mir bez straha i nasilja, – čovek doprinosi izgradnji Carstva Božjeg na zemlji. Jedino dobrom voljom, u nesebičnom davanju sebe Bogu i bližnjima, može se postići istinska ljubav prema drugom čoveku i istinsko zajedništvo. Svojim dolaskom Hristos svedoči o suštinskoj Zajednici, novoj zajednici neba i zemlje, Tvorca i tvorevine, i Svojim ustima otkriva veliku Tajnu koju je Bog kao zalog uneo u čoveka od samog njegovog stvaranja, a ona se svodi na istinu da najvažnije stvorenje pod suncem jeste upravo čovek. Naravno, čovek je najvažniji zato što je Bog u Hristu postao čovek. Po rečima Svetog Irineja Lionskog, čovek je pozvan da bude odsjaj, slava, svetlost Božja na zemlji. To možemo shvatiti jedino ukoliko Bogočoveka Gospoda Hrista uzmemo za pravo i istinsko merilo u našem životu. Rođen u jaslama u Vitlejemu, Hristos je zaustavio vreme u Svojoj Ličnosti i oko Sebe – još tačnije: u Sebi – sabrao sve one koji su željni ljubavi i večnosti. Javivši se u svetu, On nam jedini donosi istinsku i neprolaznu radost. Rođenje Hristovo je unelo mir Božji u svet, a vreme povezao sa večnošću. Mir i večnost neće više nikada napustiti svet, bez obzira na sva iskušenja i nedaće koje ga mogu zadesiti. Kao nosioca Svoga mira i večnosti Hristos je ustanovio Crkvu Svoju. Ona je Stub i Tvrđava istine, brod kojim sigurno plovimo u tiho pristanište našega spasenja.
*Kako crkvene pesme proslavljaju praznik u kojem proslavljamo rođenje Spasitelja sveta?
Sveti Jovan Zlatoust kaže da je „Majka svih praznika Božić kao dan rođenja Hristova po telu. Od njega su dobili svoj početak i osnov Bogojavljenje, i sveto Vaskrsenje. Da se Hristos nije rodio po telu, on se ne bi ni krstio, a krštenje jeste Bogojavljenje: ne bi ni raspet bio, a raspeće i jeste vaskrsenje; ne bi poslao ni Duha Svetoga, a silazak Svetoga Duha i jeste Pedesetnica. Tako su od rođenja Hristova kao različni potoci sa jednog izvora, potekli svi ovi praznici.“
Novozavetni narativ o Hristovom rođenju u jevađeljima po Mateju i Luki oblikovao je božićno bogosluženje Crkve kao i hrišćansku ikonografiju. Bog Logos ovaplotio se da bi obnovio našu od greha oveštalu prirodu, jer nije mogao da podnosi i gleda kako đavo muči ljudski rod, nego je došao i spasao na“. Zato Crkva, slaveći čudesno rođenje Sina Božijeg i peva Bogorodici: Čudo nad čudima u tebi gledajući tvar se raduje, jer si začela bez semena i rodila si neizrecivo onoga koga vođstvo anđela videti ne može. Njega moli za duše naše.
U prvim hrišćanskim vekovima Crkva je slavila praznik Bogojavljenja, kada se Drugo Lice Svete Trojice objavilo na Jordanu. Kasnije je Bogojavljenju dodato i bogoslužbeno proslavljanje Hristovog rođenja. Tako se istog dana slavilo krštenje i rođenje, a zajednički praznik nazivao se opštim imenom Bogojavljenjâ. Službe Hristovog rođenja i Bogojavljenja imaju veliku sličnost sa službama Velike i strasne sedmice, Hristove pashe, smrti i vaskrsenja. Gospodnje rođenje i krštenje u direktnoj vezi su sa Njegovom smrću i vaskrsenjem, o čemu svedoče reči koje pojemo: „On je rođen s tim da umre. On je kršten s tim da bi vaskrsao.“ Sličnost se opaža ne samo u bogoslužbenim pesmama već i u crkvenim glasovima kojima se pevaju pesme pred Božić i Vaskrs, a što je sasvim prirodno kada znamo da je početak Hristovog poniženja i stradanja u Vitlejemu, a svršetak na Golgoti. Na taj način je božićna radost donekle pomućena, a što se vidi i iz jedne crkvene predbožićne pesme: Prinoseći Tebi na dar prve žrtve (misli se na pobijenu vitlejemsku decu) Tebi, rođenom u vitlejemskoj pećini od Djeve koja nije iskusila muža, carevi naroda, mudraci, predskazali su smirnom – smrt, zlatom – carsku vlast, a tamjanom – preimućstvo božanstva.
Sličnost o kojoj govorim još je jasnije naglašena u troparima koji se pevaju na devetom carskom času na Veliki petak i na navečerje Božića – na Badnji dan:
„Danas visi na krstu…
Klanjamo se stradanjima tvojim Hriste…
Pokaži nam i slavno tvoje Vaskrsenje!ˮ
„Danas se rađa od Djeve…
Klanjamo se rođenju Tvom, Hriste…
Pokaži nam i Tvoja božanska bogojavljenja!ˮ
Iz prve stihire na večernju kojom u navečerje Božića počinje Liturgija svetog Vasilija Velikog, saznajemo kakav je odraz u svetu imalo Hristovo rođenje. U drugoj stihiri, čiji je autor Anatolije, govori se o bližim svedocima Roždestva. Treća stihira govori o uticaju praznika na sve naraštaje, a četvrta izražava blagodarnost za sva dobra primljena Hristovim dolaskom u svet. Na kraju se peva stihira znamenite vizantijske pesnikinje – monahinje Kasije, koja u božićnim stihirama predstavlja pravi biser. Kasija u ovoj stihiri, prožetoj dubokim promišljanjem i iskrenim osećanjem, razmatra događaj u Vitlejemu u istorijskoj svetlosti. U božićnom troparu pominju se dva imena Mesije: Sunce pravde i Istok. O prvom imenu govori sveti prorok Malahija i kaže: „A vama, koji se bojite imena mojega, granuće Sunce pravde, i zdravlje će biti na zracima njegovim, i izlazićete i skakaćete kao teoci od jasalaˮ (Malahija, 4, 1-3). U tekstu eksapostilara Spasitelj se naziva Istok istoka, jer je On prevečno Sunce koje je izašlo pre običnog sunca (Prva Mojsijeva, 1, 16). Na Liturgiji navečerja Hristovog rođenja čita se Jevanđelje koje govori o samom događaju u Vitlejemu, dok se na božićnoj Liturgiji čita odeljak koji govori o poklonjenju mudraca i značaju Roždestva za ceo svet.
*Koja bi bila Vaša božićna poruka slušaocima Radija Glas?
Uvek je nezahvalno davati poruke, smatram da je celokupan naš razgovor jedna velika poruka, pre svega nama samima, kako Vama Marijana, tako i meni. U duhu Vašeg pitanja, i Vama i Vašim poštovanim slušaocima poručio bih ono što i sebi poručujem povodom današnjeg praznika.
Praznik Božića je praznik koji nas uvek sabira u zajednicu, praznik koji nas uvek sabira u besmrtni zagrljaj sa Bogom i jednih s drugima, sa svojim bližnjima. Kao Praznik Božije ljubavi i promisla za čoveka i svet, Božić je atmosfera u kojoj je čovek kao ikona Božija prizvan da postoji, da osmišljava i ostvaruje svoj život. Svojim rođenjem Bogomladenac Hristos unosi svetlost i toplotu u mrak i hladnoću ljudskog srca, preobražavajući ga, uvodeći nas, koji smo sedeli u tami neznanja da ugledamo svetlost veliku (Mt. 4,16). Božić je pravi trenutak da okrenemo novi list u svojim životima i da na sebe i na druge počnemo da gledamo novim pogledom, blagoslovenim pogledom koji je lišen gorčine i mržnje. Živeti duhovnim životom znači spasavati se, isceljivati se, bežati od greha i tragati za ljubavlju. Ljubav koja je od ovoga sveta ne vodi nas nikuda do u smrt; jedino nas ljubav Bogomladenca Hrista oživljava i vodi u život večni. Zato bi moja poruka Vama i Vašim uvaženim slušaocima, dragoj braćo i sestrama, bila da ljubimo sve oko sebe i svima da svedočimo Nadu našu, kako kaže Sveti Apostol Petar (1. Pet 1, 3 i 3, 15). Bez ljubavi, u ovom našem svetu sve je osuđeno na tugu, a bez Ovaploćene Ljubavi Božje, Koja je Hristos Novorođeni, sve je osuđeno na ništavilo.
Tim rečima ljubavi današnjeg praznika, Vama Marijana, celokupnoj redakciji Vašeg radija, ali i svim uvaženim slušaocima, našoj dragoj braći i sestrama, želim srećan Božić i da božićna radost bude radost vascelog Vašeg bića, i da od Božića do Božića postojano koračamo ka radosti Carstva nebeskog, ne zaboravljajući da zajednica sa Bogom uvek vodi preko drugoga čoveka. Današnji praznik nas podseća da ne smemo da okrećemo lica jedni od drugih, da ne smemo da okrećemo leđa jedini drugima, već da zajedno kao istinska braća i istinske sestre u Hristu, u toj zajednici, saglasju i sinergiji, učinimo svoj život lepšim, ali i da osmislimo svoj život onim istinskim smernicama koje nas pozivaju da imamo ljubav Hristovu. Sa tim rečima gromoglasno iz vascelog svog bića, a prevashodno iz svoga srca koje je ispunjeno ljubavlju prema svima Vama, ponavljam čudesni pozdrav: Mir Božji-Hristos se rodi!
*Zaista se rodi Gospod! Branislave, hvala Vam što ste u ovim minutima našim slušaocima i nama preneli suštinu Božića, a to je ljubav.
Bogu hvala i hvala Vama! Da se radujemo današnjem prazniku!
Razgovor vodila:
Marijana Prokopović
Izvor: branislavilic.blogspot.com
