U četvrtu nedelju Svete četrdesetnice savršavamo spomen na Prepodobnog i bogonosnog oca našeg Jovana Lestvičnika, pisca znamenitog dela „Lestvica rajaˮ. Kroz njegovo bogonadahnuto delo Crkva pred nas iznosi divne primere duhovnog napredovanja u hrišćanskom životu. Podsetimo se na kratko prethodnih nedelja svete Četrdesetnice.
Prve nedelje Svete četrdesetnice proslavili smo pobedu Pravoslavlja nad ikonoborstvom, a druge nedelje Svetog Grigorija Palamu, velikog među svetiteljima i velikog među pobednicima Pravoslavlja koji se u svom bogoslovstvovanju borio i izborio za bogoslovlje pravoslavnog mističnog podvižništa. Treće nedelje proslavili smo Časni i životvorni krst Gospodnji, hrišćanski znak pobede i Vaskrsenja. Četrvte nedelje proslavljamo pobednika u podvižničkom životu i učenju, onoga koji nas poučava podvižištvu kao lestvici duhovnog življenja.
Rajsaka lestvica Prepodobnog Jovana Lestvičnika, kako pojemo u kondaku, daruje nam cvetne plodove učenja koji naslađuju srca onih koji ih izimaju sa trezvenošću, jer Lestvica uzvodi duše od zemlje na nebo, u slavi Božjoj. Pred nas se iznosi obrazac isposničkog života, u ličnosti prepodobnog Jovana Lestvičnika, koji se podvizavao na Sinajskoj gori i u svom znamenitom delu pokazao put postepenog ushođenja čoveka do duhovnog savršenstva po lestvici duše koja se sa zemlje uznosi do večne slave.
U predgovoru Lestvice čitamo: U svojoj znamenitoj knjizi “Nebeska Lestvica” opisuje (monaške) vrline i poroke, monaški život i prirodu potpunog bestrašća, koje se smatra za ideal hrišćanskog savršenstva. To je spis sastavljen iz trideset pouka: kao što je potrebno da čovek proživi trideset godina od svog rođenja kako bi postao zreo – po merilima onog doba – tako je i monahu potrebno da prođe trideset stupnjeva u svom podvigu da bi dostigao savršenstvo. Ideja Lestvice, tog stupnjevitog uzrastanja u duhovnom savršenstvu, uzeta je iz poznatog starozavetnog viđenja praoca Jakova. (1Mojs. 28, 12-12). Simbolički, Jakovljeva lestvica, koja stoji na zemlji a vrhom dotiče nebo, po kojoj se Angeli Božji penju i silaze, i na čijem se vrhu nalazi Gospod, treba da označi čovekov put ka visinama božanskog savršenstva vezu između neba i zemlje, put na kome čoveka prate anđeli Božji i koji ima sasvim određen cilj: samog Gospoda Boga.
Svoje mesto među nedeljama Velikog posta spomen na Prepodobnog Jovana Lestvičnika nalazimo veoma kasno. Jerusalimski kanonar, tipik Velike carigradske crkve, Sinajski kanonar, Evergetinski tipik, pa čak ni srpski Nikodimov tipik ne spominju ovaj spomen. Prvi put ovaj spomen nalazimo u srpskom Romanovom tipiku koji je sastavljen u manastiru Hilandaru 1331. godine. U sinaksaru ove nedelje nalazimo zanimljiv podatak da je za vreme Svete četrdesetnice na Svetoj Gori ustaljen običaj čitanja Rajske Lestvice kao kelejno pravilo.
Bogonosni oče naš Jovane, pokazao si se kao žitelj pustinje, Angel u telu i čudotvorac. Postom, bdenjem i molitvom primio si nebeske darove. Kao iscelitelju duha i iscelitelju nemoćnih, pritičemo tebi sa verom. Slava Onome koji je tebi podario krepost, slava Onome koji te je proslavio, slava Onome koji tobom svima daruje isceljenje. (tropar)
Triodska himnografija Prepodobnog Jovana Lestvičnika veliča kao premudrog učitelj podvižnitva, kao primer isposnika i Angela u telu. Veličamo ga kao onog koji je procvetao kao krin, a svojim smirenjem sebe ispunio blagodaću Duha Svetoga. U jednoj slavi na večernjem bogosluženju veličamo ga:
Prepodobni oče, sledujući glasu Evanđelja Gospodnjeg, bogatstvo i slavu si prezreo i napustio si svet. Svima si govorio: Zavolite Boga i naći ćete blagodat večnu i ništa ne cenite više od ljubavi Božije, da biste kada On dođe u slavi svojoj, pronašli mir sa svima svetima, čijim molitvama Gospode pomiluj i spasi duše naše.
Svaki hrišćanin je pozvan da celog života bude podvižnik, a to podvižništvo podrazumeva podvig duše i tela u odricanju od greha i prolaznih ovozemaljskih požuda. Ovaj nedeljni spomen podstiče nas da u danima Svete četrdesetnice naš podvig saobrazimo duhovnoj lestvici. Ta lestvica nas stepenicu po stepenicu, korak po korak, uzvodi do preporađanja naše duše koja je okorela u grehu. Bogoslužbene pesme naglašavaju važnost podviga i molitve kao dva osnovna načina koračanja kroz duhovnu pustinju Velikog posta. U svojoj besedi Prepodobni Justin Ćelijski sagledava vrline kao stepenice lestvice nebeske: Rajska lestvica – šta je to? To su svete vrline, svete evanđeljske vrline: smirenost, vera, post, krotost, trpljenje, blagost, dobrota, milosrđe, istinoljublje, hristoljublje, hristoispovedništvo, stradanja za Gospoda Hrista. Eto i još mnogo drugih svetih vrlina novozavetnih. Svaka zapovest Gospoda Hrista, to je vrlina, braćo. Tvoriš li je, činiš li je, na primer Njegovu zapovest o postu, tvoriš li je, činiš li je? Post je sveta vrlina, stepenica na lestvici od zemlje do Neba. Post, slavni post, čak i cela lestvica od zemlje do Neba. Svaka vrlina je mali raj, svaka vrlina gaji dušu, oblaženi je, nizvodi u dušu tvoju božanske nebeske miline. Svaka vrlina, zlatna i dijamantska stepenica u lestvici tvoga spasenja, koja se proteže između zemlje i Neba, proteže između tvog pakla i tvog Raja.
Zaamvona molitva četvrte nedelje Velikog posta
Ti sve ljude podupireš i ponižene uspravljaš, Hriste Bože naš. Ti si iz nedara otačkih neodeljeno proizišao i od Svete Djeve Marije se ovaplotio i u svet si došao da bi prirodu našu, otpalu od raja, i od netelesnih i dušegubnih razbojnika napadnutu, obnaženu truležnošću i zlo ranjenu, brige udostojio i drevnoj otadžbini povratio. Ti Sam Vladiko nevidljive naše uboje isceli i telesne pogibli sveži, preko časne krvi Tvoje, koju si za nas izlio, i svetog pečata Tvog koji si nam darovao. I izbavi nas od neprestanih rana i od nevidljivih zlodetelja koji hitaju da nam otmu veru i nadu u Tebe, i hoće da sa nas svuku Tvoju blagodat. Ne liši nas Tvoga čovekoljublja, gostionice i spasiteljnog Tvoga lečilišta da bismo se, izlečeni i, od svakoga poroka očišćeni, udostojili da budemo zapisani sa prvorodnima Crkve nebeske;
Jer si Ti lekar vidljivih i nevidljivih bolesti; Ti i blagočestivom rodu našem saborac budi. Jer si ti Bog Spasitelj naš, i Tebi slavu uznosimo, sa bespočetnim Tvojim Ocem, i svesvetim, i blagim i životovornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin!
Branislav Ilić, teolog
