У четврту недјељу Часног поста – Средопосну, посвећену Светом Јовану Лествичнику, када наша Света црква прославља Преподобног Јакова Исповједника, молитвено и саборно је било у острошкој светињи.
Светом литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је острошки сабрат протосинђел Илија, а саслуживала су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, настојатељ острошки протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јерођакони Роман и Зосима, као и колашински парох протојереј Раде Радовић, колашински парох.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Началствујући о. Илија је подсјетио да је Свети Јован Лествичник, кога данас молитвено прослављамо, велики подвижник хришћански из 6. и 7. вијека, који је живио у Синајској гори и који је оставио велики траг у историји.
– Сам његов назив Лествичник потиче од имена књиге Лествица коју је он написао и која садржи 30 поука првенствено о монашком животу, али то исто тако може да се врло лако прилагоди опште-хришћанском животу – казао је о. Илија.
Он је потом сабранима објашњавао прочитано зачало из Светог Јеванђеља о исцјељењу болесног дјечака, које се десило када је Хриостос сишао са Горе Преображења са тројицом ученика, га је дочекало мноштво народа.
– Пришао му је човјек који му се пожалио да има болесног сина и каже да га Његови ученици нису могли излијечити. Дјечак је изгледа имао епилепсију, али то не значи да та болест није имала духовну позадину. Сама ријеч епилепсија, на грчком језику значи зграбити, посједовати, имати, тако да је духовна позадина те болести постојала. Она се пројављивала наравно тјерајући на патњу све чаланове породице тог дјетета. Христос очигледно разочаран неуспјехом својих ученика каже ”О роде невјерни, покварени, докле ћу вас трпјети, доведите ми дијете овамо”. Док клечи пред Христом, отац дјечаков који очигледно није имао довољно вјере, каже ”Ако можеш шта учинити, помози ми”. То би отприлике значило, био сам код оног и код овог, па сад пошто немам шта да изгубим, дошао сам и код тебе, па ти види, ако можеш нешто да нам урадиш. Међутим, Христос му каже ”Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује”. Наравно, вјера не значи да је то нешто што од нас ствара неког надчовјека који ће тјерати демоне. Вјера је више позив да идемо за Господом и да слиједимо све оно што по промислу Божјем следује – бесједио је о. Илија и додао да тада дјечаков отац схвата шта је урадио и каже ”Господе помози моме невјерју”.
Тада Христос позива да му доведу дјечака и говори ”Душе нијеми и глуви изађи из њега и више се не враћај у њега”, испричао је о. Илија.
– Право питање је не да ли Христос може да исцијели дјечака, него да ли отац може да вјерује да ће Христос моћи да га исцијели, јер ништа није немогуће оном који вјерује. Бог излази у сусрет човјековој вјери и прави актер вјере је сам Бог и због тога ништа није немогуће. Поставља се питање на крају, какви ми треба да будемо кад постимо и када се молимо? Молитва свакако иде ка Богу и Бог узвраћа на отвореност нашег срца и ради оно што наша вјера од Њега тражи, оно што је за наше спасење. Пост служи да прилагодимо своје тијело и свој живот тој вјери и омогућава нам да будемо онакви какве нас Бог тражи – рекао је о. Илија.
Поручио је и да све наше промисли проистичу из нашег срца и да је најпрече да наше срце очистимо.
– Срце је најинтимнији простор нашег бића. Ако га очистимо и учинимо достојним Божијег обитавања, Бог ће боравити у њему. Бог се неће уселити у сваку прљавштину, неће се уселити у лицемјереје, у себичност, у безосјећајност. Напротив, Он ће боравити само у кротикима, само у онима који су жељни правде, који су жељни истинољубивости, који су милостиви, у онима који су чисти срцем, у миротоврцима, у онима сиромашним духом и онима који имају унутрашње смирење и благонаклоност према другима – рекао је о. Илија.
Сабрани који посте Васкршњи пост, а који су се постом и молитвом припремали, примили су Свето причешће.
Извор: Манастир Острог
