Dio članova Folklornog ansambla ”Rastko” iz Londona, koji radi pod okriljem tamošnjeg Sabornog hrama Svetog Save, nalazi se ovih dana u Crnoj Gori, povodom gostovanja na godišnjem koncertu ANIP ”Đurđevdansko kolo”. Oni su juče posjetili Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, uzeli blagoslov sa groba blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija i gostovali u programu Radija ”Svetigora”.
Osnovani su 1983. godine i od tada do danas neprekidno vrijedno rade i okupljaju srpsku djecu i omladinu, trudeći se da na taj način daju svoj doprinos očuvanju srpske kulture i tradicije u dijaspori. Nekada to nije lako, budući da među 120 članova, koliko ansambl trenutko okuplja, ima i onih koji žive malo dalje od hrama, pa je nekada potrebno čak sat ili sat i po vožnje da bi došli do hrama ili na probu folklora.
– Primamo decu počev od sedam godina starosti i svako je dobrodošao. Momentalno brojimo oko 120 članova podeljenih u nekoliko folklornih grupa po uzrastima. Radimo uporno. Nemamo dovoljno vremena koliko bi želeli i koliko bi voleli da imamo. Roditelji su jako preopterećeni sa raznim životnim obavezama, ali ipak nađu vremena i dovode svoju decu na probe, što je lepo od njih. Trudimo se da radimo sa tom decom ne samo sa folklornim koracima, nego i sa srpskim jezikom i ćirilicom, da bi se očuvali. Nije lako u dijaspori očuvati svoj jezik i pismo, tradiciju, ali radimo na tome i mnogo sam zahvalna svima koji nam pomažu, naročito roditeljima koji dovode decu i tu su uvek ako treba nešto da pomognu, priča za Radio ”Svetigora” Nada Grkinić, umjetnički rukovodilac ansambla.
Putovali su svuda po svijetu. Ipak, najdraže im je kad dođu među svoje. U Crnoj Gori su prvi put, ali se nadaju da je ovo samo početak jednog lijepog prijateljstva koje će se u vremenu koje je pred njima samo još više izgrađivati.
– Sa ansamblom mogu da kažem da smo putovali dosta i još uvek putujemo. Bili smo čak i do daleke Australije, u Americi, Kanadi, po evropskim mnogim zemljama, ali naravno najdraže nam je kad dođemo među svoj narod. Ovo je naš prvi dolazak u Crnu Goru i jako sam zbog toga radosna, jer mi u našem ansamblu imamo dosta članova čiji su roditelji poreklom iz Crne Gore. Nadam se da ćemo i mi u skorijoj budućnosti ugostiti naše domaćine i da će se naše lepo druženje nastaviti. Mi često igramo ulogu domaćina i uvek smo otvoreni za sklapanje novih prijateljstava, što je, ja mislim, jako važno. Naročito je to važno u dijaspori, da se deca druže kroz igru i pesmu i da steknu svoje prijatelje sa kojima ostaju povezani celog svog života.
Pri Hramu Svetog Save u Londonu redovno nastupaju. Crkvena zajednica okupljena oko ovog hrama čini sve što može da se nađe od pomoći ovoj veseloj i razigranoj družini, na koju su veoma ponosni.
– Redovno nastupamo na proslavama Svetog Save, proslavi Vidovdana, odlazimo i u druge gradove Engleske, na razne crkvene proslave, nacionalne festivale. Uvek smo aktivni. Pomaže nas Crkva, crkvena uprava, pomažu nas sveštenici, Kolo srpskih sestara koje djeluje pri Hramu Svetog Save, tako da smo jedna živa i kompaktna zajednica.
Igrači FA ”Rastko” iz Londona, Stefan Svrdlin i Andreja Lazić, koji su takođe bili gosti ”Svetigore” kažu da je za njih folklor mnogo više od igre i da sve ono što ih okuplja oko Hrama Svetog Save u Londonu za njih predstavlja ”parče zemlje u tućini”.
Stefan je kao mali počeo da igra i od prvih koraka se vezao za društvo. Sada ima dvadeset i devet godina, programer je po struci, vrijedan i posvećen u svom poslu, ali ga to ne ometa da u radosti dijeli svaki slobodan trenutak sa crkvenom zajednicom i svojim folklornim društvom. Stefan je rođen u Londonu, ali čistim hercegovačkim naglaskom kaže da je Hercegovac, ali da voli i svoju Bosansku Krajinu.
– Rodio sam se u Londonu. Moji su roditelji izbjegli iz Bosne i Hercegovine, kada je bio rat. Tata mi je iz Mostara, a mama iz Banja Luke. Uglavnom idem dolje svake godine. Ja sam Hercegovac, ali volim i svoju Bosansku Krajinu. Krenuo sam da igram sa pet godina, baš mlad jer me uvijek to zanimalo. Nije bilo potrebe da me neko tjera, ja sam to sam zavolio. Imao sam čak priliku i da putujem sa ansamblom u Banja Luku na evropsku smotru. U publici su tada bile moja baka koja koja živi u Banja Luci i strina Bosa i to je za njih bilo jako emotivno, one su se rasplakale kad su me vidjele da igram, a i za mene je to, naravno, bio poseban trenutak i ostala je jedna posebno draga uspomena na taj nastup. Sa ansamblom sam putovao i u Ameriku dva puta i u razne druge zemlje po Evropi. Sada sam eto ovdje, u još jednoj srpskoj državi, Crnoj Gori, i drago mi je što sam došao.
Andreja se rodio u Srbiji i kao mali preselio u London. Njegov otac, Dragan Lazić, je sveštenik pri Hramu Svetog Save. Za razliku od Stefana, on je u zrelijim godinama počeo da igra, no sada je već ozbiljno zagazio u igračke vode. Radi u banci, a ako Bog da, volio bi da bude služitelj oltara Božijeg.
– Ja sam dosta kasno počeo da igram folklor, sa 18 godina, ali eto uz dosta truda i podršku teta Nade zavoleo sam i uklopio se u ansambl. Privukla su me druženja, da bih kasnije kada sam zaista krenuo da igram, zavoleo i igru. Za mene je folklor više nego sama igra. To je negovanje narodnih običaja, tradicije i kulture. Nama je veoma drago što se okupljamo kao folklorno društvo, a pre svega u Crkvi na svetim bogosluženjima, i smatramo to svojim parčetom zemlje u tuđini. Daleko od matice, ali opet kad smo oko Crkve osećamo se kao svoj na svome.
FA ”Rastko” iz Londona će se na godišnjem koncertu ANIP ”Đurđevdansko kolo” publici predstaviti igrama iz Šumadije i krajiškim igrama iz Republike Srpske. Dolazak u Crnu Goru iskoristiće da se poklone moštima Svetog Vasilija Ostroškog i posjete Saborni hram Svetog Jovana Vladimira u Baru.
O. B
