Храм Светог апостола Томе у црмничком селу Лимљани данас, 19. октобра, на Томиндан, молитвено је прославио своју храмовну славу.
Светом литургијом је началствовао јеромонах Никон (Кокотовић), игуман Манастира Светог Николе у Брчелима, уз саслужење свештеника Крста Пламенца, пароха црмничког и јерођакона Мардарија (Мићевића), сабрата брчелског манастира. Чтецирао је Марко Светлаков, а за пјевницом је одговарао Жарко Јовановић из Подгорице.
Након заамвоне молитве благосиљани су славски дарови, које је принијела породица г. Гојка Клисића, док је за наредну годину кумство славе преузео г. Славко Клисић.
Честитајући празник и славу овога светога храма, о. Никон је подсјетио на житије Светог апостола Томе, који је након Христовог распећа и погребења, пао у велику тугу, а када су му остали апостоли рекли да је Христос васкрсао, рекао да не може да повјерује у то, док се сам не увјери. Након осам дана по Христовом васкрсењу, када сви ученици беху заједно, и Тома с њима, Господ им се јави, рекавши Томи да опипа његове ране и ребра. Када је апостол Тома то урадио, опипао животодавна ребра Христова, радосно је ускликнуо: „Господ мој и Бог мој!“ А Господ, Спаситељ наш, тада га је благо укорио ријечима: „Зато што си видио, повјеровао си; блажени су они који не видјеше, а вјероваше „.
„Те ријечи Господње се протежу од тада до данас и до краја свијета и вијека, и односе се на све нас. Сви ми знамо да будемо маловјерни, мислимо да имамо јаку вјеру, а онда када дође неко искушење, често паднемо. Битно је кад год се то и деси, кад год поклекнемо, да не останемо у томе, већ да идемо даље, да се боримо и трудимо да сваки дан будемо бољи него што смо били претходни дан“, бесједио је игуман брчелски.
Нагласивши да је вјера хришћанска, наша православна вјера у ствари вјера у васкрсење, вјера у Христово васкрсење и у наше лично васкрсење, о. Никон је казао да је кроз краткотрајно невјеровање апостола Господњег у ствари дато још једно свједочанство, још једна истинитост васкрсења из мртвих, још једна потврда да је заиста Христос васкрсао.
Такође, игуман је подсјетио на још један догађај који је везан за дивног апостола Тому, када је Пресвета Богомајка уснула, а пред своје упокојење пожељела да се још једанпут види, и опрости, са апостолима Господњим. Сви апостоли, који су били по читавом свијету, осим апостола Томе који је тада био у Индији, на чудесан начин, ношени на облацима, дошли су да узму благослов и посљедњи цијелив од Пресвете Богомајке:
„Апостол Тома је закаснио, а када је послије три дана дошао, био је веома тужан и жалостан што није успио да види Пресвету Богомајку за вријеме њеног живота. Са другим апостолима је отишао на њен гроб и када су отворили гробницу, видјели су да њеног тијела ту нема. Господ наш Исус Христос је тијело своје Пречисте Мајке, три дана након њеног уснућа, вазнио на небо.“
Говорећи о историјату ове древне светиње посвећене Светом апостолу Томи, подсјетио је на велико чудо Божије које се догодило крајем 19. вијека, 1896. године, када се због обилних падавина покренуло велико клизиште, које је прогутало буквално све околне куће.
„Ова се црква, у којој се сада налазимо и у којој смо служили Свету литургију, испред клизишта покренула и тако клизала пуних 150 метара, док се није задржала на овом мјесту, и остала сачувана. С тим што је заротирана, налази се сада у другом правцу и са благим нагибом. Такође, приликом земљотреса 1979. године, који је захватио просторе Бара и Црмнице, ова црква је једним дијелом оштећена, али је ипак сачувана. Нека је срећан и благословен данашњи празник свима, свечарима срећна слава, на многаја и благаја љета“, казао је јеромонах Никон (Кокотовић), игуман Манастира Светог Николе у Брчелима.
Након Свете службе Божије, заједничарење је настављено у кући г. Илије Клисића, уз трпезу љубави коју је припремила породица г. Гојка Клисића.
Црква Светог апостола Томе у Лимљанима потиче из 17. вијека, а у њеној порти налазе се стари стећци из 15. вијека.
Весна Девић
