Дан када Православна црква прославља спомен Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског у град Бари, свечано је прослављен и на Његушима у селу Дуги До гдје се налази црква посвећена овом најпоштованијем светитељу Истока и Запада.
Свету литургију служио је протојереј Борис Радовић, архијерејски протопрезвитер будвански, уз саслужење протојереја Николе Пејовића, пароха момишићког, јереја Мирка Вукотића, пароха кочанског, јероманоха Јеротеја и јерођакона Зосиме, сабраће Острошке обитељи.
Литургији су присуствовале и монахиње манастира Ждребаоник, које су за ову прилику донијеле дио моштију Светог Николаја за цјеливање и поклоњење.
Обраћајући се вјерницима сабраним у овој светињу отац Никола је подсјетио на ријечи апостола Павла „слушајте старјешине своје и угледајте се на њих гледајући на свршетак њиховог живота“.
-Један од оних страјешина Цркве Христове на кога се ове ријечи апсолутно односе јесте Свети отац наш Николај који је велики чудотворац и који је, као нико прије и послије њега, сјединио Исток -Запад -Сјевер- Југ. И нема таквог светитеља чија је слава тако распрострањена широм васељење као што је слава Светог Николаја Мирликијског, казао протојереј Никола.
Подсјећајући да нема Цркве Христове, локалне а ни помјесне, која нема храм посвећен Светом Николају, парох момишићки је рекао да данас прослављамо дан када су његове мошти пренесене у Бари, што је дало могућност стотинама хиљада поклоника да га цјеливају, да се са њим сретну и загрле.
Истичући да је на овим нашим просторима Свети Николај једна од најраспрострањенијих крсних слава, отац Никола је казао да је то и једно од најчешћих имена које се у нашим породицама даје дјеци по рођењу.
Честитајући славу мати Јулијану, сестринству ове Његушке светиње, као и свима који су се сабрали око имена Божијег и Његовог угодника Светог Николаја, протојереј је рекао да мати Јулијана подстакнута Светим Николајем и Василијем Острошким, показује потребну ревност и отреситост.
– Житије Светог Николаја Мирликијског нас подсјећају на многа доброчинства која је чинио овај светитељ Божији, али и на отреситост коју је посједовао и показивао. И мати ове Свете обитељи, будући да је и сама подвижница, има ту отреситост својствену Св. Николају у испуњавању заповјести Божјих, ревности према поретку без које нема истинске, праве вјере и спасења, рекао је отац Никола.
Пожеливши да Господ мати Јулијану укријепи и да јој да снаге да и даље на истински и прави начин свједочи име Христово и Његових угодника, Светог Николаја и Василија Острошкога, протојереј Никола Пејовић је казао да је велика радост и благослов када се сабиремо у име и славу оца Николаја.
-Нека би Господ дао да укријепи и утврди ово мјесто а пошаље благослов да добре утврди у добру, лоше својом добротом васкрсава на добро, и да васкрсне ово мало мјесто које је давало велике људе и владаре и оно што је најзначајније светитеље, закључио је протојереј Никола Пејовић у литургијској бесједи у Цркви Светог Николе у Његушима.
Након Службе Божије и освећења славског колача, заједничарење је настављено око славске трпезе љубави.
Црква Светог Николе у Дугом Долу према народном предању подигнута је у 17. вијеку. Познато је да је овај храм обновљен 1898. године, како то пише Лазар Томановић у књизи „Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910“ (Цетиње,1910). Црква је детаљно обновљна прије неколико година а поред ње се налази и новосаграђена метох-кућа Светог Василија Острошког са којом чини јединствену и складну цијелину.
