СВЕТОМ АВИ ЈУСТИНУ ЋЕЛИЈСКОМ
Поникао сјајни цвијет
Каквог само Србство има
То је драгуљ најсјајнији
Међу многим драгуљима
У питомом мјесту Врању
Родио се украс рода
То Благоје дјете бјеше
Дар најљепши од Господа
Од дјетињства његовога
Господу је познат био
Многим га је даровима
И љепотом украсио
Поче школу изучават
Жељан бјеше стећи знања
А украшен са добротом
Родитељског васпитања
Кад је школе изучио
И рат га је задесио
Да ће монах постанути
Бјеше чврсто одлучио
Па постаде свештеником
Да Господу вјерно служи
И са Христом Васкрсломе
Своме Србском роду служи
Професор и доктор поста
Ал’ не бјеше жељан славе
А и ту га ометоше
Усијане неке главе
Тражио је души мјесто
Молитвено
Пуно мира
Те је тако и доспио
До Ћелија манастира
Стално служи Литургију
Књиге пише проповједа
Док молитвом душа дише
Он страдални род свој гледа
Колико је само суза
На молитви светој лио
Да је Јордан пресушио
Свети би га напунио
Ту житија светих пише
Омилије догматике
Док му душа небом дише
Он не брине за критике
У те дане и године
Његова су света уста
Помињала Николаја
Као новог Златоуста
У цркви се Архангела
Напајао од светиње
Док уз њега смерно поју
Дивне сестре монахиње
Ученике сакупио
Науке им праве дао
Четворицу епископа
Србској цркви припремао
Грлио их као мати
Која њежно дјецу грли
Сасуд препун благодати
И Светитељ неумрли
На дан кад се и родио
Архангел је долетио
Не би ли му свету душу
У загрљај прихватио
Михаило душу узе
Дивног старца праведника
А над градом Београдом
Грмљавина превелика
Господ га је украсио
У вјечноме царству Раја
Поред Саве Светитеља
И Светога Николаја
Сад цијело србство хрли
Код овога Светитеља
Који служи пред престолом
Благог Христа Спаситеља
Помоли се Аво свети
За нас грешне земне мале
Не би ли нас и молитве
Твоје вазда сачувале.
Свети Ава Јустин
Док ноћ тиха хладна
спушта се лагано
По селу Лелићу
И Ваљевском крају
Владика Николај
Крај воштане свеће
Гледаше у срну
У земаљском Рају
Корачаше мирно
Опрезно и смјело
Крај бистрих извора
И хладних потока
То премило биће
Та радосна душа
Бистрога погледа
Плаветнога ока
А када Владика
У душу завири
Ту предивну душу
Препуну врлина
Препознаје у њој
У тој срни Рајској
Неболетну душу
Ћелијског Јустина
Чтец Блажо Љ. Даниловић,
на Светог Николаја Жичког и Охридског
3. маја 2022. године
Никшић
(Аутор је чтец у древном храму
Светих првоврховних Апостола
Петра и Павла у Никшићу,
теолог Српске Православне Цркве
и српски народни епски пјесник)
