Po predanju, Jerusalimsku ikonu Presvete Djeve Marije naslikao je Sveti Jevanđelist Luka, 48 g. od Rođenja Hristova, odnosno, u godini kada je došlo do Njenog Slavnog Uspenija
Do dana današnjega sačuvano je nekoliko njenih vernih kopija. Datum proslavljenja Jerusalimske ikone je 25. oktobar po novom, odnosno 12. oktobar po starom kalendaru.
PRVA IKONA
Car Grka, Lav Veliki ovu ikonu je 463. g. preneo iz Jerusalima u Konstantinopolj, gde je prebivala skoro pola veka u hramu Bogorodice Pigi, tj. Istočnika.
Međutim, napadom Skita na Carigrad, ikona projavljuje svoje zastupništvo – kada svenarodnim molitvom grad biva sačuvan od uništenja; otuda se za vreme cara Iraklija (575-641) ikona prenosi u Vlahernsku crkvu u Konstantinopolj, gde ostaje oko 3 vijeka – sve do vladavine cara Lava VI Filozofa.
Krajem 10. vijeka, tačnije 998. g. konstantinopoljski car, Vasilije II predaje ovu čudotvornu ikonu na dar Sv. Ravnoapostolnom knezu Vladimiru – po primanju Svete tajne krštenja, ženidbe sa carevom sestrom Anom i osvajanjem Hersona (Korsuna).
Međutim, svetinja se ni tu ne zadržava; knez je nosi sa sobom u Kijev i daruje je novgorodskom narodu kao uzdarje – po njihovom masovnom obraćenju u hrišćanstvo.
Ikona se u to ime, svečano postavlja u Sofijski novgorodski Sabor i tu počiva naredna 4 vijeka, sve do osvajanja Novgoroda od strane Ivana Groznog – koji će svetinju preneti 1571. g. u moskovski Uspenjski Sabor.
Tu je počivala sve do vremena Napoleonovih osvajanja – 1812. g. – kada je iz Uspenjskog Sabora ukradena i odneta u Pariz, gde je sve do početka 20. vijeka prebivala u katedrali Notr-Dam.
A na mestu gde je stajala u Uspenjskom Saboru, postavljena je njena verna kopija, koja je uzeta iz moskovske crkve Roždestva Bogorodice. Na toj ikoni u medaljonima su naslikani Sveti Apostoli: Petar i Pavle, Jovan, Luka, Simon, Filip, Matej, Marko, Jakov, Vartolomej i Sv.mučenici Prokopije, Georgije i Merkurije; ovde ne zaboravimo – da je upravo Ona bila onaj svetli oblak koji je upravljao prvim koracima novostvorene Crkve, bivajući uteha i radost Apostola i svih verujućih ljudi.
DRUGA IKONA
Jerusalimska u Ismajlovskom sirotištu
Blagodatna ikona u Pokrovskoj crkvi u Ismajlovskom sirotištu je zapravo kopija čudotvorne ikone Jerusalimske Bogomatere iz Uspenjskog Sabora – koja je bila poslana u Carigrad 453. g., na dar, velikom knezu Sv. Vladimiru.
Prilikom razorenja Pokrovske crkve nekoliko ikona je ostalo sačuvano, među kojima je bila i Jerusalimska ikona Bogomatere, koja se otuda prenosi u hram Rođenja Hristovog (koji bezbožničke vlasti nikada nisu zatvarale) u Ismajlovu (Ru).
Nakon obnovljenja Pokrovskoga sabora ikona je 1932. vraćena iz hrama Roždestva Hristovog.
TREĆA IKONA
Ovaj Jerusalimski obraz Prisnodjeve Marije pred kojom se molila Marija Egipćanka, donet je u Carigrad i postavljen u hramu Premudrosti Božije u današnjem Konstantinopolju – gde je počivao od 12. vijeka pa sve do 15. vijeka.
U žitiju Sv. Marije Egipatske koje je napisao Jerusalimski Patrijarh Sofronije, kaže se da se radi o onoj čudotvornoj ikoni koja je bila postavljena nad ulazom u Jerusalimski hram, posvećen Vaznesenju Hristovom.
Ovoj Jerusalimskoj ikoni koja je počivala u hramu Premudrosti Božije, 1429. g. poklonio se ruski starac Zosima – znajući da je to upravo ona ikona, pred kojom se molila Sv. Marija Egipćanka.
Takođe, ostali su podaci da su se đakon Ignjatije i dijak Aleksandar poklonili ovoj ikoni ,,na velikijeh vratah Sv. Sofije”, a da je hodočasnik Danilo u Jerusalimu video prazno mesto, na kome je počivala ova ikona.
ČETVRTA IKONA
Jerusalimska Nilo Sorska
Nalazi se u Sabornoj crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u manastiru Sv. Pantelejmona na Svetoj Gori Atonskoj. Položena je u kivotu koji se spušta nad oltarskim dverima, na širokoj vrpci od kadife, po kojoj je izvezen tropar.
Na unutrašnjoj strani ikone nalaze se sledeći natpisi: ,,Posvećuje se Ruskom Svetogorskom manastiru sveta ikona ova, blagovoljenjem Presvete Bogorodice “.
Takođe, i natpis: ,,Ova sveta ikona, koju je naslikao 1825.g. od ovaploćenja Boga Logosa, u Velikoj Rusiji, u Krivojezerskom opštežiteljnom manastiru, grešni jeromonah Nikon, koji se i danas nalazi u Nilo-Sorskom manastiru, koji se i usrdno zalaže, pod posebnim uticajem Proviđenja Božijega, da ovu ikonu, blagodati učesnicu, dobije Sveti Ruski manastir Sv. Velikomučenika Hristovog i iscelitelja Pantelejmona, koji se nalazi na Svetoj Gori Atonskoj, kao večno nasleđe, blagovoljenjem Oca i Presvete Bogorodice. Amin.”
Leta 1850. meseca novembra, osmoga dana, kao što vidimo, ovo je potpisao ubogi starac Nilo – Sorskog manastira, jeromonah Nikon.
Iza tih natpisa nalazi se portret o. Nikona sa svitkom u ruci na kome je napisano: ,,Spomeni me o Vladičice Bogorodice, u usudu Tvome, slugu Svojega, Nikona !”
I na kraju treći natpis:,,Pogledaj, Vladičice, na usrdno ispunjenje volje Tvoje; blagovoljenjem Tvojim udostoj me nedostojnog sudbine onih koji će biti spaseni, majčinski za to moleći Tvoga Sina i svih Tvorca !”
Iz manastira je bilo poslato pismo jeromonahu Nikonu uz molbu da on po mogućnosti objasni: kakav je poseban uticaj i blagovoljenje Boga i Carice Nebeske postojao u prenošenju Svete ikone u manastir ?
Otac Nikon, u pismu od 12. decembra 1852, objašnjava:Tu Svetu ikonu Vladičice je slikala moja malenkost pre 30 g., kada sam ja bio još jerođakon i boravio u Krivojezerskom malom manastiru (u Kostromskoj guberniji), gde se nalazi čudotvorna ikona Majke Božije – Jerusalimske, koju sam se ja, nedostojan, udostojio da obnovim. Zbog mnogih čudotvornih dejstava, koja se do danas dešavaju od te ikone, ja sam, nemoći svojom, a sa svekolikom revnošću i verom, počeo da slikam tačnu (osim veličine) kopiju te Čudotvorne ikone; i uz pomoć Vladičice sam je završio. Tokom samog osveštavanja njenog, desilo se znamenje i neko je nešto o njoj prorekao, što se već tačno i desilo. Posle toga su se dešavala mnoga blagodatna dejstva…
Kada sam se ja, ubogi čovek, preselio u manastir prepodobnog Nila, čudotvorca Sorskog, koji je bio skoro sasvim zapušten, – i ta sveta ikona je svuda bila neodvojiva od moje malenkosti; a za vreme iskušeništva moga u Iverskom manastiru (Novgogorske gubernije) to je bilo jedino moje utočište i jedino uspokojenje za nekog ko je bio mučen talasima patnji, melem za srce i dušu. Ali, šta vredi mnogo pričati ? Video sam ja silu blagodatnu, koja je očigledno pratila tu svetu ikonu – glas, govor… isceljenje od bolesti, spasenje od ognja i druga čudesa. Ja nikada ni na koji način nisam nameravao da se do kraja života rastanem sa tim spasonosnim blagom; ali Proviđenje Boga i Presvete Majke Njegove učinilo je drugačije. Verujte, oci sveti, i ne sumnjajte da je ta sveta ikona za vaš manastir darovana Proviđenjem Božijim i blagovoljenjem Carice Nebeske, a podrobniji opis toga od moje malenkosti nemojte tražiti. Ali, da vas ne bih uvredio, još malo ću o tome nešto reći…
Dva meseca i nešto više pre prenošenja ikone, kako mi se čini, u polusnu sam ja video, mislim, Svetu Goru Atonsku. Ja i neko drugi smo, tobože, počeli da se penjemo na nju. Taj drugi, koji je bio sa mnom, bio je moj vodič; jer on je, kako je govorio, već boravio na Svetoj Gori. Dakle, približavali smo se mi kamenitoj planini, koja se sastojala od litica; sa kakvom smo se mukom mi peli na nju – nemam ni reči da to opišem. Moj drug se uspinjao brzo, s nekom neverovatnom lakoćom; dok sam se ja, sa strahopoštovanjem i teškoćama ga prateći, peo za njim. Najzad smo se domogli neke ivice, i tu je moj rukovodilac postao nevidljiv. (Ja pretpostavljam da je to bio moj Sveti starac – prepodobni Nil Sorski, koji je kako je to poznato iz njegovog žitija, boravio na Svetoj Gori dovoljno dugo i sa Atosa je skitsko Zakonopravilo preneo u Rusiju, čiji je začetnik bio u Sorskom manastiru.) U tome je i podvig i strah: izgledalo je da uopšte nije moguće popeti se po kamenim liticama, međutim ja sam se odlučio da se popenjem, i nekako sam se brzo našao na ravnini kraj vrata hrama. Radost, pomešana sa strahom i strahopoštovanjem, preplavila je moju dušu i srce. Tu sam ja neposredno ugledao, pre svega, Ženu neobične lepote, koja je sedela na prestolu blizu samog ulaza. Ona je bila obučena u odeću belu kao sneg. Njen pogled je bio krajnje ljubazan i umilan. Ona je, videvši me, rekla: “Primi ovo, potrebno ti je; ti si se izmorio”. Ukus prijatne sladosti ne mogu vam dočarati. Tu je i rekla Božanska Žena ono neobjašnjivo i naredila da se uradi ono, što i jeste učinjeno (blagovoljeno i naređeno je da se sveta ikona pošalje u Ruski manastir Sv. Pantelejmona… i ostalo, što se i desilo). Objašnjenje ide do ove granice… Tu sam ja još video vrh Atosa; do njegovog kraja nije ostalo još tako mnogo, ali je bilo izuzetno strmo, i goli kamen.
Pošto je sveta ikona poslata na Atos, desilo se ono što je obećala blagodat Vladičice, a tačnije:
- Skit Nilo-Sorski je postao samostalan;
- Crkva, u čast Svetog Preteče, koja se nalazi na mestu stanovanja prepodobnog Nila, a koja je neosveštana stajala 10 godina, osveštana je;
- moja današnja želja, vezano za svetu shimu i boravak pri hramu Preteče, gde se nalazila kelija prepodobnog Nila, na čudesan način se ispunila; i sve ostalo se desilo ubrzo, blagodatnom silom i milosrdnim Promislom Božije Majke.
Na svenoćnim bdenijima na Bogorodičine praznike i nedeljom, posle završetka večernjeg Bogosluženja, Jerusalimska ikona, sa počastima koja joj priliče, spušta se pred oltarska vrata i ispred nje se čita Akatist, a po završetku bratija prilaze svetoj ikoni po činu, i načinivši metanije, sa strahopoštovanjem celivaju Onu – Koja je na njoj naslikana, tražeći u molitvama od Nje, majčinsko posredovanje pred prestolom Sina Njenog i Boga.
PETA IKONA
Getsimanska
Ovo je Njenom liku najverniji prikaz koji je izobrazio Sveti Apostol Luka.
Nalazi se u Jerusalimu u Getsimanskom vrtu, na obroncima Maslinske gore. Tačnije, u pećinskom hramu na mestu iza groba, gde je bilo položeno Njeno Prečistoj Telo po Usnuću i Vaznesenju k Sinu i Bogu Njenom.
Svima je znano da reke poklonika već vekovima hrle ne samo ka Golgoti već i u hram Uspenja Bogomajke, gde počiva ova ikona (u ovom pećinskom hramu položeni su telesni ostaci Njenih roditelja, Joakima i Ane i Obručnika Josifa).
Upravo tu, u porodičnoj grobnici u kojoj je pogrebena Presveta Djeva Marija, hrišćani su podigli podzemni hram do kog vodi 50 stepenika. U ovom hramu počiva Jerusalimski obraz Bogomatere koji najvernije dočarava Njen spoljnji izgled. Sam hram ima oblik krsta: u centru je Bogorodičin Grob (sa dva ulaza), a na kraju pećine je oltar. U kamenom kivotu je – čudotvorna ikona Bogorodice Jerusalimske – isklesan grčkim slovima.
Čuda
Pred ovom ikonom verni se mole za blagosloveno porodično ustrojstvo, za zdravlje i pomoć pri rođenju deteta, u različitim tegobama i tugama, takođe, u ratnim opasnostima, teskobama i bratskoj neslozi.
Kada se u avgustu 1866. g. pojavila kolera u podmoskovskim selima, žitelji su osetili potrebu za zajedničkim molitvama – kao jedinim sredstvom za izbavljenjem od ove pošasti. Mnogobrojne grupe ljudi su pošle u Ismajlovu (Ru) na poklonjenje Jerusalimskoj ikoni. Vreme je bilo lepo i sve je pogodovalo litiji oko sela i do svakog doma. Svi su se jednodušno i usrdno molili da se izbave od ubitačne bolesti, tako da je molitva bila uslišena a posle litije, kolera se povukla.
Izobraženje
Prepodobni starac Pajsije Svetogorac govoreći svojim bliskim učenicima o Majci Božijoj, Koju se on udostojio po Njenom blagovoljenju nekoliko puta videti – imajući od tada stalno u umu Lik Prečisti Njen – govorio im je da Je Ona – upravo takva – kao što je izobražena na Jerusalimskoj ikoni, koja počiva u Getsimanskom vrtu.
Taj doživljaj uzvišene svetosti i veličine Bogomajke koji nam je Sv. Apostol Luka dao kroz ovo izobraženje, verno opisuju Sv. Epifanije i Nikifor Kalist, koji kažu:
,,Bila je rasta malo iznad srednjeg. Boja njenog lica je bila kao cvet zrna pšeničnog, kosa Joj je bila svetlo smeđe boje, donekle zlatasta; oči tamno plave, pogled prodoran, sa zenicama boje slične boji masline; obrve su joj bile malo spuštene i crne; nos izdužen;usne slične cvetu ruže, pune ljubaznih reči; lice ni okruglo, ni preusko, ali malo izduženo, ruke i prsti dugački.”
Svi podaci napred navedeni, verno prikazuju Obraz Njen, naraštajima koji će iza Nje doći. Primetno je da joj je odežda sva u zlatu, da je prosto ‘okupana’ svetlošću sa oreolom od beloga zlata. Stoga sav ovaj spoljašnji sjaj zapravo upućuje na savršenu smernost i jednostavnost koja isijava iz samog pogleda Njenog.
Po daljim navodima Sv. Nikifora i Epifanija – Njena odeća je uvek bila skromna; korak joj je bio veličanstven i čvrst; pogled ozbiljan i prijatan; reč krotka, izlivala se pravo iz srca koje nije znalo za zlo; ponašanje bez izveštačenost i jednostavno.
Kod Jerusalimske Nilo-Sorske ikone koju je izobrazio jeromonah Nikon prikazani su Sv. Bogooci Joakim i Ana koji kao da posmatraju slavu svoje blagoslovene kćeri, udostojene da postane Majka Gospoda Svojeg i da Ga drži u Svom naručju. Ikona je naslikana u duhu tradicionalnog staroruskog načina slikanja.
Ikona je tipa Bogorodice sa Hristom na ruci – u potpunosti presvučena plavom nijansom ; kao što je i odežda Bogomajke, za koju se inače smatra da je boja Presvete Djeve Marije. Po obodima izvezeni su zlatni porubi ukrašeni dragim kamenjem.
Ovde vidimo da se zapravo sva lepota Njene božanske duše odslikavala na Njenom licu, ali i da je ta spoljašnja lepota bila samo proziran pokrivač kroz koji su se providele sve vrline neporočne lepote Njenog razuma i duše.
Tropar, glas 4
Bogodarovana Vladičice, preproslavljena Mati prepuna čovekoljublja, svemilostiva Putevoditeljko celog sveta ! Prilježno sluge tvoje k Tvome zastupništvu pripadamo i k prečudesnome obrazu Tvojemu s umilenjem, pripadamo, moleći se: molitvu toplu Sinu Tvome i Bogu našemu sotvori, o Svesveta Carice Bogorodice, od svih bolesti i tuga nas Tebe radi izbavi, i od grehova svakih oslobodi, Carstva Svoga Nebeskoga naslednicima nas pokaži… i neizrečeno kao Mati koja k Njemu ima slobodu i može sve izmoliti, jedina u vekove preblagoslovena.
Tropar, glas 3
Uverenje Tvoga predstavljenja i javljanje milosrđa Tvoga ikona Jerusalimska, nam Vladičice, pokaza, pred kojom iz duše naše molitve izlivamo i verno Tebi vapijemo: pogledaj, Milosrdna, na ljude Tvoje, sve nevolje i tuge naše ublaži, utešenje blago u srca naša pošalji i spasenje večno dušama našim, Prečista, isprosi.
Literatura
OOO Duhovno Preobraženje: K Bogorodici prilježno pripadajmo – molitve Božijoj Majci pred Njenim čudotvornim ikonama, Moskva, 2015. g, str. 42,43;
Tihomir S Ilijić : Veliča duša moja Gospoda, BIGZ, Beograd, 2002. g. str: 239, 240, 241, 388, 389;
www.pravoslavlje.net Cudotvorne ikone Majke Bozije, Jerusalimska, od 29.09.2019. g;
www.hilandar.info / manastir svetog pantelejmona / od 29.09. 2019. g;
www.svetazemlja.info / Uspenje Presvete Bogorodice / od 22.10.2019.g.;
Priredila: Elza Bibić
