U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Istorijski gledano, o ovoj ikoni može se reći vrlo malo, jer su njeno tačno poreklo i datum njenog javljanja nepoznati. Na ikoni je prikazana Bogorodica bez Hrista Deteta, u dopojasnom položaju. Ona se javlja u ruskoj ikonografiji od 18. do početka 20. veka, često na takozvanim višelikim ikonama Bogorodice, (odnosno ikonama na kojima je na jednoj dasci prikazano više čudotvornih ikona Majke Božije).
Ova ikona se često pojavljuje i na ikonama staroveraca.
Odeća na Presvetoj Bogorodici je crvene boje, i to je poslužilo kao povod za naziv ikone – Ognjevidna.
Smatra se da je ikona zasnovana na simbolici koja poistovećuje Bogorodicu sa Neopalivom kupinom koju je Mojsije video u Starom zavetu — kupinom koja je gorela u ognju, a nije sagorevala.
Ovde postoji veza u tome što je Bogorodica nosila u sebi Isusa, koji se smatra ispunjenim ognjem božanstva, kao što vidimo u Irmosu 4. pesme drugog kanona u kanonu za praznik Preobraženja Gospodnjeg:
„Sačuvao si kupinu neoštećenu, Vladiko, iako je bila sjedinjena sa ognjem, i pokazao si Mojsiju telo Svoje koje je sijalo božanskom svetlošću, dok je on pevao: Slava sili Tvojoj, Gospode… Javio si se kao nestvarni oganj koji ne sagoreva materijalnu suštinu tela, kada si se pojavio Mojsiju i apostolima i Iliji, Vladiko, koji si jedan u dve prirode, i obe savršene.“
Tako je Bogorodica bila ispunjena ognjem božanstva (otuda njeno ognjeno, crveno lice u ovom ikonografskom tipu), ali nije bila povređena time što je u sebi nosila Isusa — kao kupina koja je gorela, a nije sagorevala.
Takođe nalazimo da se Bogorodica u Akatistu naziva: „Raduj se, prestole ognjeni Svedržitelja.“ I „Ogneobrazna kolesnice Slova.“
Za datum proslavljenja ikone uzet je 23.februar po novom, odnosno 10 februar po starom kalendaru.
Vernici joj se mole za zaštitu od nesreća, požara, ratnih stradanja, kao i za duhovnu i telesnu pomoć.
Izobraženje
Ikona o kojoj je reč – dimenzija je 355 × 300 mm, izrađena jajčanom temperom i kredom na platnu, preko drveta, koja prikazuje Presvetu Djevu Mariju dopojasno, bez Bogomladenca.
Donja haljina je u jasnoj crvenoj boji koja simbolizuje Novozavetnu Crkvu i iskupiteljsku krv Isusa Hrista, prolivenu radi spasenja čovečanstva; dok je maforion u nešto tamnijoj crvenoj boji, – bez ikakvog spoljašnjeg ukrašenja.
Njeno lice, prožetog crvenilom, povezuje se sa Mojsijevim viđenjem kupine koja ne sagoreva, kao i sa čudotvonom ikonom Bogomajke, Neopaliva kupina. Ona doslovno predstavlja ideju Bogorodice kao simbolične kupine koja je „gorela ognjem, a oganj je nije sagorevao“ (Izlazak 3, 2). To nam kazuje ne samo da je čistota Bogorodice ostala nepovređena, već da je i oganj božanstva, predstavljen Njenim nerođenim Detetom, mogao da gori u Njoj bez ikakve štete.
Ovaj pojam bio je posebno prihvaćen kod staroveraca, za koje je oganj bio poštovan kao očišćujući element. Iako su ikone koje povezuju Majku Božiju sa ognjem poznate tek od 18. veka na ovamo, sama ideja može se pratiti unazad do bogoslovskih tekstova iz VII veka i Akatistne himne u čast Bogorodice, koja je sastavljena u znak zahvalnosti za spasenje Carigrada od opsade nevernika — Sasanidskih Persijanaca, Avara i njihovih slovenskih saveznika, 627. godine:
„Mojsije je u kupini koja je gorela ognjem sagledao veliku tajnu tvoga rađanja, sveta i prečista Djevo, a Mladići su to najjasnije praslikovali kada su stajali usred ognja i nisu izgoreli. Zato ti pevamo pohvalu u sve vekove.“
Elza Bibić
Literatura
https://russianicons.wordpress.com/
https://www.deva-maria.ru/ikona-bozhiei-materi-ognevidnaya
https://cdn.aucklandunlimited.com/artgallery/heavenly-beings-icons-of-the-christian-orthodox-world
