Bogomajka – Blagodatno Nebo

Čudotvorne ikone Majke Božije: Blagodatno Nebo

Ime: 19. 03-Cudotvorne ikone majke Bozije, blagodato nebo; Opis: Čudotvorne ikone Majke Božije-Blagodatno Nebo Tip: audio/mpeg

U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije

 

Blagodatno NeboOriginalni obraz Bogomajke – Blagodatno Nebo do današnjih dana nije ostao sačuvan, ipak, izrađene su brojne kopije Njenog Prečasnog lika, a jedna od takvih je kopija čudotvornog obraza koji se nalazi u moskovskom Kremlju, na ikonostasu Arhangelskog sabora; predanje kaže da je urađena na istoj dasci kao i originalna ikona.

Zna se da je freskopisana između 1678-1680. g. po naređenju cara Alekseja Mihajloviča. (inače, urađena je po ugledu na drevnu ikonu, koja je kao dar  doneta iz Konstantinopolja, gradu Smolensku, a u 14 veku preneta u Moskvu, supruzi knjaza Vasilija Dmitrijeviča, Sofiji Vitovnovoj, litovskoj kneginji.)

Veliko poštovanje ikone Blagodatno Nebo počelo je 1853. g. kada je Mitropolit Filaret (Drozdov), blagoslovio da se sakupe svi istorijski podaci o ovoj čudotvornoj ikoni.

Za datum proslavljenja ikone, uzet je 19. mart po novom, odnosno 6. mart po starom kalendaru.

Čuda

Pred ovom ikonom molimo se da izdržimo na putu spasenja, radi zadobijanja Carstva nebeskog, da se Crkva sačuva od jeresi i raskola, kao i za sigurno i bezbedno putovanje po vazdušnim prostranstvima.

Izobraženje

Postoji nekoliko njenih kopija, a najpoznatija se nalazi na ikonostasu Arhangelskog sabora u Kremlju. Druga je na ostrvu Zalitu, kod mitronosnog jereja, svetopočivšeg o. Nikolaja Gurjanova, dok se treća kopija nalazi u Sankt Peterburgu.

Još jedna kopija čudotvorne ikone Majke Božije Blagodatno nebo napravljena je u Peterburgu, specijalno za zemlju Srbiju. Povod za njeno oslikavanje je dar svetopočivšem Patrijarhu srpskom Pavlu, usled teške situacije na Kosovu i Metohiji. Treba reći da je sve što se dešavalo sa ikonom Presvete Bogorodice Blagodatno Nebo, bilo sa blagoslovom Svjatjejšeg Patrijarha srpskog Pavla, koji je tada bio u bolnici. Upravo kada je ikona oslikana, tih dana je doneta odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova; ikona je, po blagoslovu Mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, poslata za Beograd što je bio još jedan znak bratske ljubavi između srpskog i ruskog naroda.

Peterburški ikonopisac Rostislav Girvel, koji je ikonu naslikao, u intervjuu koji je dao ruskom pravoslavnom sajtu Pravoslavlje.ru, kazao je: Za mene je najvažniji bio sledeći momenat – na prvom molebanu, kada smo prilazili Vladici Amfilohiju za blagoslov i kada su me predstavili njemu, pažljivo me je pogledao i rekao: «Vi  verovatno ni sami ne znate šta ste za nas naslikali». Mitropolit me je očinski pomazio po glavi, blagoslovio i ispratio dubokim, umnim pogledom.

Ova kopija ikone je nošena potom u litiji pred kojom se molio srpski narod za spas KIM; danas se ikona nalazi u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Razmera je 1,5 m sa 0,80 cm i urađena je u grčko-vizantijskom stilu, dok je daska te veličine i tih svojstava, izrađena u Kurskoj oblasti.

Na ikoni Majka Božija drži žezlo u ruci – te se može izvesti zaključak da je čudotvorna ikona Blagodatno Nebo  preteča Državne ikone Majke Božije.

Raspored svetlosnih zraka na ikoni je nesimetričan i napravljeni su od srebra. Pozadina ikone je u crvenoj boji, dok je oreol oko naslikanih figura u žutoj boji.

Carice nebeska, spasi Srpsku zemlju natpis je koji stoji na ikoni, kod nogu Svete Prečiste. Ikona je osveštana na podvorju Spaso-Preobraženskog  Vaalamskog manastira.

Tropar, glas 6

Šta da ti kažem, o Blagodatna? Nebom si prosijala Sunce pravde; u raju Tebe radi, cveće ne vene, Djevom si bila i ostala netruležna; Čista Majko mnogi Sveti se mole Sinu Tvome, Bogu svih. Zato Ga moli da se spasu duše naše.

Priredila: Elza Bibić
Prevod sa ruskog: O. B.

Literatura:

 Ooo: Duhovnoe preobraženie, K Bogorodice priležno njine pritecem… Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015. str: 10, 11;
http://manastir-lepavina.org/vijest/ Carice Nebeska spasi Srpsku zemlju, Razgovor sa ikonopiscem Rostislavom Girvelom preuzetog sa sajta, pravoslavie.ru