U čast slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Ikona Bogorodica starica – Gerontisa danas stoji u Sabornoj crkvi Pantokratorskog manastira uz severno-istočni stub koji drži kupolu, iako se prvobitno nalazila u oltaru istoimenog Sabora.
Jedan blagočestivi, veoma stari iguman istoimenog manastira se razboleo. Saznavši unapred vreme svog skončanja, zahvaljujući otkrivenju i želeći pre odlaska u Život večni, da se udostoji pričešća Prečistim i životvornim Hristovim tajnama, zamolio je črednog jeromonaha da požuri sa obavljanjem Liturgije. Ali jeromonah nije obratio potrebnu pažnju na molbu svoga igumana i nije se žurio. Onda je jeromonah čuo od ikone Majke Božije, koja se nalazila u oltaru, preteći glas koji mu je naredio da izvrši želju i volju svoga igumana. Vezano za taj događaj je i dat tako simboličan naziv ikoni Majke Božije – Gerontisa (tj. Starica); pošto je pokazala tako čudesno staranje prema umirućim starcima.
I danas, ikona počiva u manastiru Pantokrator na Svetoj Gori, Atonskoj.
Za datum njenog proslavljenja uzet je 17.april po novom, odnosno 4. april po starom kalendaru.
Čuda
Za vreme napada Saracena na manastir, oni su svetu ikonu bacili u bunar, koji se nalazio u blizini manastira, a kroz izvesno vreme posle toga ona je tamo bila pronađena, (prema navodima rođaka jednog od istih tih Saracena), koji je za tu svoju drskost i bezumlje kažnjen slepilom. Upravo taj nesrećni fanatik, u svom bezumnom preziru prema svetinji hrišćanskoj, imao je nameru da iscepa ikonu na sitne delove, ali je istog časa za svoju besmislenu drskost, lišen vida. Ikonu su varvari bacili u bunar i ona je ostala tamo 80 godina. Kada je došao trenutak smrti tog varvarina, on se u predmetnoj muci pokajao za svoje bezumlje i priznao da ga je pravedno kaznila Božija Majka. Nadajući se da će dobiti olakšanje svoje sudbine, on je zapovedio svojim ukućanima da posle njegove smrti obavezno odu na Atos i da svima otkriju gde se nalazi ikona Bogomajke, koju su on i njegovi drugovi sakrili u bunar.
Srodnici Saracena, koji se pokajao, otišli su posle njegove smrti na Svetu Goru Atonsku i pokazali mesto gde je bila bačena svetinja. Nakon pronalaska, ona je sa počastima bila izvađena iz bunara.
Izobraženje
Bogomajka je naslikana u prirodnoj veličini, bez Bogomladenca, kako stoji sama, okrenuta udesno u molitvenom stavu, prekrivena srebrnom rizom. Oko glave Njene pruža se zrakasto, pozlaćeni oreol, dok je ona sama prekrivena mnoštvom pozlaćenih darova, kojim su je obasipali, zahvalni ljudi, isceljeni od različitih neduga. Na podu, pored Bogomajke, kod srebrne rize predstavljena je posuda sa jelejem, koji se preliva preko njenih ivica – u sećanje na to – da se jedanput na molitvu igumana manastira, pred tom ikonom, desilo čudesno uvećanje jeleja, u praznim manastirskim posudama.
Za nju predanje kaže da je uvek bila spremna na brzu pomoć, otuda i njen drugi naziv, Brzo pomoćnica (Gorgoepikos).
Literatura
Tihomir S. Ilijić: ,,Veliča duša moja Gospoda “, VIZG Publikum, Beograd, 2002, str: 140,141;
www.hilandar.info manastir pantokrator, od 16.04.2020g.
Elza Bibić
