U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
U graničnom okrugu Drame, u grčkom delu Makedonije, blizu planine Panije, nalazi se ženski manastir Bogorodice Ikosifinise ili Dvadeset palmi. Stara predanja pominju da je Episkop Filipa, Sozon, koji je učestvovao na IV Vaseljenskom saboru (451.g), sagradio jedan mali hram na mestu Vigla, nekoliko kilometara istočno od Ikosifinise, gde zaista sve do danas postoje ruševine starog zida-kule.
Mnogo godina kasnije se na ovim mestima podvizavao novi ktitor, Sveti German (iz manastira Časnog Preteče, blizu reke Jordan). Kada je starac napunio 30 godina, pred njim se pojavio anđeo Gospodnji i preneo mu naređenje Prisnodjeve Marije, da pođe u Makedoniju i tamo sagradi hram. Na početku se Sveti German dvoumio da li da ode, tako da mu je anđeo po drugi put kazao da je to želja Bogorodice. Najzad je starac krenuo i posle dugog putovanja došao u Hrisupoli (današnju Kavalu), gde mu se opet javio anđeo i pokazao mu planinu Paniju u zelenilu, blizu ruševina Vigle. Tada je iskopao temelje novog hrama i našao dva krsta (koji su se možda tamo nalazili još od starog hrama, Episkopa Sozona). Ovi krstovi su činili mnoga čuda, a stanovnici iz okoline su iz divljenja davali novac, za ovo blistavo delo.
Zatim je Sveti German pozvao građevinare radi izgradnje hrama. Troškovi su, međutim, bili veći od onih koje je prikupio, tako da budući svetitelj nije imao novca da plati radnike. Tada su graditelji zgrabili svetitelja i vukući ga, doveli u Dramu, da bi mu se sudilo. Shodno predanju, znakovi krvi od tog mučeničkog puta, vide se na velikom kamenju čak i danas.
Slučajno su tim krajevima prolazila dva kneza iz Carigrada, Nikolaj i Neofit, koji su se vraćali iz Srbije, gde su bili poslani kao izaslanici cara Vasilija I Makedonskog. Na mestu Portes videli su da muče jednog starca i pošto su se obavestili o uzrocima mučenja, dali su novac i tako je sveti starac oslobođen.
Dotični velikodostojnici, došavši u Carigrad, prodali su šta su imali i vratili se u Ikosifinisu, da bi tamo živeli kao monasi. Posle smrti Svetog Germana, jedan od njih, Neofit postao je iguman ovog svetog mesta.
Drugi ktitor ovog manastira bio je Sveti Dionisije, Patrijarh carigradski, poreklom sa Peloponeza. Dva puta je dolazio u ovaj manastir, prvi put 1437, a drugi put 1491. godine. Ovaj drugi ktitor, uprkos teškim okolnostima, naporno je radio na manastiru Ikosifinise, brinući se i o manastiru i o hrišćanima.
Kaže se da je u njegove dane hrišćanka, sultanija Mara, maćeha Mehmeda II Osvajača, darovala novac ovom manastiru i na kraju umrla i sahranjena po svojoj želji u Ikosifinisi 1478. g. Među ovim, ostao je podatak da je od ruku ismailćana, u dane Svetog Dionisija, posečeno 172 monaha iz ovog svetog manastira.
Od 1917. do 1943. godine, manastir Bogorodice Dvadeset palmi, doživeo je mnogobrojne katastrofe i nedaće. Bugarski komiti su posekli monahe i opljačkali manastir uzevši sa sobom mnoge svetinje, rukopise i zlato sa ikone. Naravno, hteli su da uzmu i ikonu Bogorodice, ali je ikona iznenada toliko otežala, da nisu mogli da je podignu. Tako su je ostavili na zemlji i otišli uplašeni. Kasnije su žene iz okoline našle ikonu i stavile je na svoje pređašnje mesto. Posle rata, iguman Grigorije (Kacivakis) je počeo da se brine i revnosno održava manastir.
Oko naziva manastira postoje mnoge pretpostavke. Prema prvoj – kada je Sveti German (prvi ktitor) dobio zapovest Bogorodice preko anđela Gospodnjeg, nalazio se u jednoj maloj oazi sa oko 20 palmi, u manastiru Svetog Jovana Preteče, blizu pustinje na reci Jordanu. U sećanje na ovaj manastir nazvao ga je – Dvadeset palmi; prema drugoj pretpostavci, kada je Sveti German došao u ovo mesto da bi izgradio novi manastir, zabrinuo se, pošto nije bilo vode, i mnogo se žalio Bogorodici. Tada se pojavio jedan crni kos koji je u blizini svio gnezdo. Prateći kosa sveti starac je našao vodu, koja je sada ispod kapele Svete Varvare. Tako je od kosa dobio naziv Kosifinica.
Prema trećoj pretpostavci, posle izgradnje manastira Sveti German tražio je drvo za ikonu Bogorodice. Na mestu Stasidi Bogorodice (crkvena klupa Bogorodice) našao je drvo sa debelim stablom od kojeg je, pošto ga je isekao, napravio dasku za ikonu. Tokom radova daska je pukla po sredini. Svetitelju je bilo jako žao zbog ovog događaja i počeo je da se moli. Kada se vratio na mesto gde se nalazila daska, video je naslikanu ikonu Bogorodice, koja je, izlivala lepu svetlost rumenkastu, odnosno crvenkastu. Zato je nerukotvorena ikona nazvana Ikosifinisa, odnosno Ikona koja crveni.
Doprinos manastira očuvanju pravoslavlja i jelinizma u svim ovim vremenima, bio je neprocenjiv. Manastir je tokom svoje istorije kako vidimo u više navrata rušen od otomanskih i bugarskih osvajača. Vremenom je postao duhovni i kulturni centar istočne Makedonije i Trakije tokom rata za nezavisnost 1821. godine.
Do 1843. godine u manastiru je postojala škola, poznata pod nazivom Zajednička pisma ili grčka škola, čija je svrha bila podizanje obrazovnog nivoa u regionu. Nekoliko decenija početkom 20. veka postojala je i poljoprivredna škola, sa tri agronoma. Manastirska biblioteka je takođe bila izuzetna. Pre nego što su ga Bugari opljačkali (1917) u njemu je bilo 1300 tomova, od kojih je 430 rukopisa imalo veliku vrednost.
Sam manastirski hram je građevina iz 11. veka. Godine 1829. uništen je u zemljotresu, ali je ponovo obnovljen 1842. godine; četvrtastog je oblika, 20 puta 20 m, sa dve velike i dve male kupole. Krov je od kamenih ploča, između kojih se nalaze dva mala čempresa, što je čudo same Presvete Djeve Marije.
Hram je sa unutrašnje i spoljašnje strane ukrašen freskama, dok su pozlaćeni duborezni ikonostas, od velike vrednosti, (jedinstven u Evropi), napravile zanatlije sa Hiosa od 1781. do 1802. godine (tako da im je za taj poduhvat bilo potrebno oko 20 godina). U jugoistočnom uglu hrama stoji veličanstveni zvonik. Na mermernom podu postoji otisak čizme i pištolja jednog bugarskog oficira. Oko samog hrama izgrađene su kelije za posetioce. Na ulazu u manastir nalazi se mozaik Bogorodice, koja se moli. U unutrašnjoj porti nalazi se još jedan mozaik dvojice ktitora manastira, Svetog Germana i Dionisija.Manastir Panagija Ikosifinisa ponovo je počeo sa radom 1965. godine, ovoga puta kao ženski manastir. Danas u njemu živi 25 monahinja sa monahinjom Aleksijom kao igumanijom. Manastir pripada Carigradskoj patrijaršiji (administrativno) i Mitropoliji Drame (crkveno). Nekoliko puta u toku godine manastir proslavlja u čast ikone Bogorodice Dvadeset palmi – 28. avgusta. na dan Uspenja Presvete Bogorodice, 21.septembra u spomen na Rođenje Presvete Bogorodice, 27. septembra u spomen na Vozdviždenje Časnog krsta Gospodnjeg, 4. decembra u spomen na Vavedenje Presvete Bogorodice.
Čuda
Brojna čuda opisana su u knjižici koju je izdao manastir Dvadeset palmi / Ikosifinise. Ovde navodimo nekoliko njih:
Godine 1917. (za vreme bugarske okupacije) jedan bugarski oficir sa nekoliko vojnika je ušao u Crkvu da je opljačka i uzme ikonu Presvete Bogorodice. Međutim, čim je oficir pokušao da uzme ikonu sa ikonostasa, odjednom se našao na podu Crkve i na mermernom podu čudom je ostao otisak njegove čizme, pištolja i krvi. Oficir je ubrzo umro u crkvi, dok su se njegovi drugovi razbežali po oklolnim planinama.
Drugi put su Bugari uspeli da izvade ikonu iz ikonostasa, ali čim su došli do vrata, ikona im je ispala iz ruku na zemlju i nisu mogli da je podignu. Istovremeno od ikone se čuo plač i uzdisanje, dok se od njenih suza nije napravila mala rečica. Videći ovo Bugari su se prestravili i ostavili ikonu, pobegavši praznih ruku. Malo kasnije tri žene iz tog kraja (Magdalina, Evangelija i Elena) su našle ikonu kako pluta po vodi i postavili je na njeno pređašnje mesto.
Krov manastira je izgrađen od kamenih ploča. Međutim na njemu su zasađena dva mala čempresa koji izazivaju divljenje, kao trajno čudo Bogorodice.
Žena turskog paše Agiabega, iz Kalamone kod Drame, imala je težak porođaj. Pošto je Bogorodici darovala zlatnike, odmah se porodila.
Na kraju, nije malo slučajeva da su majke nerotkinje dobijale decu, paralizovani se lečili, nemi progovarali a gluvi, čuli.
Ono što zadivljuje jeste činjenica da je manastir Ikosifinisa postao skoro kao Tinos, Severne Grčke, pošto nerukotvorena ikona Bogorodice, otisak čizme bugarskog oficira i mnoga čuda primoravaju svakog posetioca da se ponovo vrati u ovaj manastir.
Izobraženje
Predanje kaže da je to jedna od ikona apostola Luke, iako je lik, otisak na drvetu, na čudesan način dala sama Bogorodica, te je ikone nerukotvorena. Predanje kaže dok je jedan od ktitora manastira, German rešio da po izgradnji manastira oslika ikonu Presvete Djeve, te je izabrao odgovarajuće drvo i napravio podlogu; međutim, tokom rada na ikoni Bogorodice, došlo je do pucanja i ikona se prelomila na dva dela. Frustrirani monah se povukao na molitvu kada se iznenada pred njim u jarkom svetlu pojavila sama Presveta Djeva, rekavši da će mu za veru i marljivost podariti čudesno lice. U isto vreme radnik, koji se nalazio u blizini izlomljene ikone, ugledao je ispred sebe nepoznatu lepu ženu sa bebom. Ona je pogledala drveni okvir i rekla da ta tabla odgovara ikoni, i da oni nepotrebno traže drugu tablu za ikonu. Sveti German i radnici su požurili u radionicu, gde su na apsolutno čitavom drvenom platnu našli čudotvornu ikonu Bogorodice obasjanu zracima „boje Feničana“ koja je crvena kao feničanski porfir. Tako je ikona nazvana Sveta crvena, što na grčkom zvuči kao Ikosifinissa (Εικων Φοινισσα – Εικοσιφινισσα). Bogorodica je tipa Odigitrije, koja prikazuje dopojasno Svetu Djevu sa Božanstvenim Mladencem u naručju; Po sred lica je prorez koji je i dan dans vidljiv na ikoni. Okovana je pozlatom i bogato ukrašena prilogom vernika. Samo su lica Prsvete Djeve i Mladenca otkrivena, dok su likovi u potpunosti zatamnjeni.
Elza Bibić
prevod sa engleskog: E.B.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice – VIZ, Beograd, 2002., str: 267, 268;
www.visitkavala.gr/en/sightseeing/iera-moni-eikosifoinissas/
https://asprovalta-vrasna.gr/travel/ikosifinissa-monastery/
https://www.vresnow.com/en/sights/monastery-virgin-mary-ikosifinissas
https://kavalatour.com/en/holy-places/monastery-of-holy-eikosifoinissahttps
