Stari maloazijski grad Nikeja, veliki hrišćanski centar i domaćin dva Vaseljenska sabora, bio je prvi dom ove ikone
U IH veku za vreme vladavine Teofila ikonoborca, digao se strašni rat protiv ikona i svi pravoslavni koji su im se klanjali i poštovali ih, bili su kažnjavani i stavljani na muke, a njihove ikone silom odstranjivane i spaljivane. Tada su po svim gradovima i selima razaslani carevi doušnici, radi njihovog pronalaženja.
U to vreme u oblasti Nikeje živela je jedna blagočestiva udovica sa sinom jedincem; čudotvorna ikona koja će se naći na obalama Atona, bila je u njenom posedu. Došavši jednog dana i do njene kuće, carevi izaslanici ugledaše ovo blago koje se nalazaše kod nje u posedu. Tada joj zapretiše, tražeći joj novac, da će ispuniti carsku naredbu, a nju kazniti smrću. Iste večeri udovica se stade moliti pred ikonom Presvete Bogorodice, klanjajući se, a ruke i oči uzdižući prema nebu. Potom ju je sa strahom iznela na obalu i tamo se opet obratila Carici nebeskoj, rekavši: ,, Gospođo Sveta, Ti kao Mati Božija, imaš vlast nad čitavom tvorevinom. Tebi je moguće i nas izbaviti od carevog gneva i svoju ikonu sačuvati od potapanja u moru “. Izgovorivši ove reči, ikonu je spustila u more, a ona ne pade na stranu, nego se stojeći uspravno na vodi, usmeri ka zapadu, nevidljivom silom nošena. Tada udovica umoli sina svoga da pođe ka Grčkoj, a ona napusti dom u kome življahu. Sin je poslušao majčin savet i odmah se uputio ka Solunu, a odande prema Svetoj Gori Atonskoj. Predanje kaže da se zamonašio – u kasnije podignutom manastiru Ivironu i da su od njega atonski pustinjaci, čuli za ovu svetu ikonu.
Veruje se da se u manastiru Ivironu ikona nalazi od 999. g.
Među tadašnjim ivironskim monasima bio je jedan monah po imenu Gavrilo, Gruzinac, koji je bio čuven po strogom životu i moralu. Njemu se u snu javila Presveta Bogorodica sa nebeskom svetlošću, govoreći: ,,Obavesti igumana i bratiju da želim da im darujem svoju ikonu, da ih pokriva i da im pomaže. Onda uđi u more i hodaj po talasima i tada će svi videti moju volju i blagovoljenje prema vašem manastiru.” Starac obavesti igumana i sledećeg jutra svi monasi uz molitve, sa tamjanom i svećama izađoše na obalu, a Gavrilo, ušavši u more počne hodati po vodi kao po kopnu – i udostoji se da primi u svoj zagrljaj ovu ikonu. Sledeća tri dana i noći pred njom su uznosili zahvalne molebne kanone – podigavši na istom mestu malu crkvu. Ikonu su zatim preneli u saborni hram i postavili u oltar.
Sledećeg dana, idući da po običaju upali kandila, crkvenjak zapazi da novojavljene ikone nema u hramu i nakon višečasovnog traženja, bratija je ugleda na zidu iznad manastirske kapije – vratiše je na staro mesto, ali se isto ponovilo više puta. Najzad, Presveta Bogorodica se ponovo javi u snu Gavrilu i reče mu: ,,Reci bratiji da me više ne ometaju, jer ja ne želim da vi mene čuvate nego ja vas da čuvam, ne samo u ovom životu, nego i u budućem, i neka se nadaju milosti Sina Moga i Vladike, svi monasi na ovoj Gori koji žive u vrlini, blagočešću i sa strahom Božijim, jer taj dar ja sam iskala i dobila od Njega. I evo vam dajem znak da dok god vidite moju ikonu u ovome manastiru, blagodat i milost Sina Moga neće vas napustiti”. Čuvši ovo od Gavrila, svi se ispuniše neiskazanom radošću, i podigoše u blizini kapije paraklis, kako bi u njega stavili čudotvornu ikonu na ikonostas – na mestu gde obično stoje vladičanske ikone.
Od tada pa sve do danas ova ikona stoji na istom mestu gde je sama Bogorodica izabrala, pa se po tome i zove Vratarica, a po manastiru je zovu još i Bogorodica Ivironska. (stari naziv za Gruziju je Iverija, otuda i naziv manastira).
Spomen javljanja Iverske ikone – kada je čudesno došla preko mora do Svete Gore, je 27. aprila; a u Svetloj nedelji trećeg dana Vaskrsa, ikona se prenosi u Sabornu crkvu, odakle polazi litija do morske obale, odakle ju je preuzeo poslušnik Gavrilo.
Za sam datum kada se ikona proslavlja, uzet je 25. februar po novom, odnosno 12. februar po starom kalendaru.
ČUDA
Zastupništvom Bogorodice-Vratarke sačuvan je i spašen manastir Iviron od napada Persijanaca, predvođenih zloglasnim Amirom, koji je sa 50 lađa prispeo do obala Svete Gore i došao do manastira, sa namerom da ga opljačka. Uplašeni monasi, uzevši sa sobom crkvene sasude i čudotvornu ikonu, sakriše se u utvrđenoj kuli i usrdno se moliše Presvetoj Bogorodici da spase manastir od razaranja. Neprijatelji provališe u manastir i opustošiše ga. Zatim su uvezali konopcima kule crkve i hteli da ih sruše zajedno sa hramom. Najedanput se podigla strašna bura i potopila persijske lađe i sve neprijatelje koji su sa njima bili. Ostao je samo Amir, koji se zadesio u manastiru. Videvši potopljene lađe i vojnike, pokajao se u svojoj drskosti, moleći monahe da umole Boga da mu oprosti i dariva ih sa mnogo zlata i srebra, kako bi ozidali nove, više zidove, oko manastira.
Karakteristično je poreklo znaka na bradi Presvete Bogorodice. Jedan varvarin je udario ikonu i na tom mestu je potekla krv. Posle tog događaja, varvarin se pokajao, postao monah i sluga u manastiru. Iako je dobio monaško ime, poželeo je iz poniženja da ponese ime Varvarin. Bogougodno je svoj život završio, posvetivši se; Crkva ga slavi 13. maja kao Varvarina Ivironskog.
Među brojnim čudima je i ovo. Presveta Bogorodica nije dopuštala ljudima da uđu u manastir koji su imali kakvu duševnu nečistotu. Neki koji su hteli ući, padali su mrtvi.
Kada su nastale velike smutnje i trvenja po Svetoj Gori, atonski monasi počeše napuštati svoje manastire. Od 40.000 svetogorskih monaha, 1854. g. ostalo je, više od 1.000. Presveta Bogorodica se javila ocima i podvižnicima sledećim rečima: ,,Pošto se Sveta Gora vrlo uplašila i pošto tako razmišljate u srcima svojim, sve će to proći i završiti se, i opet će se napuniti Sveta Gora monasima. Evo dajem vam znak da sve dokle moja ikona bude u Svetoj Gori u Iverskom manastiru ničega se ne bojte i živite u svojim kelijama; a kada izađe, tada da svako uzme svoje stvari i da ide kuda zna”. I do danas pustinožitelji, kada nedeljom dolaze u manastir Iviron, gledaju da li je na svom mestu ikona Bogorodice, i videći je, opet sa radošću se vraćaju u svoje kelije.
1651. g. nekoliko stotina monaha je imalo velike ekonomske probleme. Rešenje su poverili Bogorodici, koja je projavila sledeće čudo: u tom periodu je bila teško bolesna ćerka ruskog cara Aleksija Mihailoviča. Njene noge su bile paralizovane i po lekarima neizlečive. Žalost princeze, Presveta Bogorodica pretvorila je u radost. Paralizovana ćerka se izlečila, a car je iz zahvalnosti ponudio manastiru Ivironu jedan od najboljih manastira ruske prestonice – manastir Svetog Nikolaja. Ovaj metoh manastiru je sve do 1932. g. pripadao i obezbeđivao mu toliko prihoda da je pokrivao sve njegove potrebe.
Kada su Turci jednom upali u manastir bili su začuđeni, zašto monasi rizikujući živote, čuvaju samo jednu ikonu. Na njihove reči – da je ona živo biće i da joj se ne sme ništa desiti, jedan Turčin je zamahnuo sabljom i povredio lice Bogomajke. Kada je iz povređenog obraza potekla krv, razbojnici su se od straha razbežali. Povreda je bila na istom mestu gde je ikonoborac u Nikeji kopljem oštetio ikonu. I danas se na tom mestu može uočiti mali ožiljak koji ikonopisci verno prenose na sve kopije ove čudotvorne ikone.
IZOBRAŽENJE
Original ikone presvučen je rizom od srebra i zlata koji pokrivaju skoro čitavu figuru, osim lica, što je uobičajeno za najviše poštovane ikone.
Ruski poklonik Barski, zabeležio je u svojim spisima utiske koje je na njega ostavilo izobraženje Svete Djeve, Ivironske: ,,U prekrasnom, pri unutrašnjim vratima sazdanom hramu, na ikonostasu, umesto obične ikone Bogorodice, stoji Sveta čudotvorna ikona nazvana od drevnih monaha Vratarka, krupnih očiju, koja drži na levoj ruci Hrista Spasitelja, pocrnela od starosti, sva pokrivena sem lica od srebra skovanom pozlaćenom odeždom; osim toga, ukrašena skupocenim kamenjem i monetama od raznih careva, knezova i bojara, darovanih radi mnogih čudotvorstva; takođe i od ruskih careva i carica, knezova i kneginja, monete zlatne i darove njihove. Ima ova ikona još znamenje ili ožiljak od rane na lanenom platnu, koje je zadobila od jednog koji pre nije bio vernik i zvao se Varvar, koji ju je udario nožem iz zlobe.”
Drugi očevidac izobraženja ove čudotvorne ikone nam priča: ,,Strogi lik Božije Matere izaziva kod poklonika nevoljni strah; crte njenog Svetog lika su izvanredno skladne i sama razmera veličanstvena. Majka milosrđa i utehe javlja se na ovoj ikoni više kao Majka pravosuđa i strašnog sudije.”
Ivironska ikona pripada porodici ikona Bogorodice Odigitrije. Karakteristična je po ožiljku koji se i danas može primetiti, a koji se nalazi na desnom obrazu i bradi Djeve Marije koji je nastao kao posledica probadanja vojnika za vreme vizantijskog cara Teofila, ikonoborca.
Tropar, glas 1
Od Svete tvoje ikone, o Vladičice Bogorodice, isceljenja i zdravlja podaješ obilno s verom i ljubavlju onima koji ti prilaze. Tako i moju nemoć poseti, i dušu moju pomiluj, Blaga, i telo isceli blagodaću Tvojom, Prečista.
Elza Bibić
LITERATURA
1.www.hilandar.info.svetagora.manastiri.iviron. od 24. 11. 2017. g.
2. www.monastiria.gr. < sveta gora < sveti manastir Iviron; od 3. 02. 2019. g.
3.www.svetagora.info < manastir Iviron < Cudotvorna ikona Vratarica; od 4.02.2019. g.
4. Tihomir S. Ilijić: “Veliča duša moja Gospoda”, VIZ, Publikum-Beograd 2002.g, str. 145-147;
5. Ooo Duhovnoe preobraženie ,,K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM – Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami” Moskva 2015, str: 40,41;
