U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Ikona Majke Božije Kaluške projavila se 1748. godine u selu Tinkovo, Kalužske provincije, u kući zemljoposednika Vasilija Hitrova. Dve služavke ovog zemljoposednika su sređivale stvari na tavanu njegove kuće i dok je jedna od njih marljivo obavljala posao, druga služavka, Evdokija koja je bila poznata po neobuzdanoj prirodi, pala je u skvernoslovlje. Prijateljica ju je pokušavala umiriti i tokom umirivanja iznenada je otkrila među gomilom stvari naslage oštrih platna. Otkrivajući, devojka je videla obraz žene u tamnoj odeždi sa knjigom u rukama.
Uzimajući sliku za portret igumanije, a želeći da urazumi Evdokiju, zapretila joj je gnevom prikazane na platnu. Evdokija je, međutim, smelo rekla: „Evo kako se bojim tvoje igumanije“ – i pljunula na platno.
Istovremeno je dobila napad i pala onesvešćena, trzajući se, sa penom koja joj je izlazila na usta.
Po naređenju vlasnika, Evdokija je sklonjena sa tavana i položena u sobu, očekivajući da će se uskoro upokojiti. Sledeće večeri, Carica Nebeska se pojavila pred roditeljima Evdokijinim i otkrila im da se njihova ćerka besramno smejala i ismevala pred Njom, naredivši im da održe moleban pred oskrnavljenom ikonom, i da poprskaju obolelu ženu sa vodom, osveštanom tokom službe pred ikonom. Posle službe, Evdokija se oporavila, a zemljoposednik Hitrov je uzeo Kalušku čudotvornu ikonu Majke Božije u svoju kuću, odakle su čudesna isceljenja bolesnih i bolnih počela da proizile.
Godine, 1771., Kaluga i okolni gradovi su bili uništeni pomorom i nikakve mere nisu mogle da spreče epidemiju.
Tada je čudotvorna ikona Majke Božije donesena iz sela Tinkovo u grad. Tri dana žitelji Kaluge su nosili ikonu okolo grada sa molitvom, a oboljenja su prestala.
U sećanje na ovaj događaj, jedan od datuma proslavljenja ikone je 2. septembar
Godine 1812, horde Napoloeonove armije su ušle u Kalušku provinciju. Stanovnici su se molili u svetinji za izbavljenje od invazije stranaca, i iznenada, Francuzi su se okrenuli od Kaluge ka Gžatsku i krenuli po putu koji su upravo razorili. Na kraju rata, Sveti sinod RPC u čast oslobođenja grada od Francuza, ustanovio je praznik poštovanja Kaluške ikone Majke Božije, 12. oktobra sa litijom okolo grada.
Od 1918, Kaluška čudotvorna Djevina ikona se nalazila u Kaluškom muzeju. U posleratnim godinama, Kaluška ikona Presvete Djeve je vraćena Crkvi i sada je postavljena u Kaluški Sveto-Georgijevski sabor.
Datum proslavljenja ikone je 15. septembar po novom, odnosno 2 septembar po starom kalendaru. Tu je i drugi datum proslavljenja 25. oktobra po novom, odnosno 12 oktobra po starom kalendaru.
Čuda
Pred ikonom Bogorodice Kaluške se mole oni koji pate od raslabljenosti, ušnih bolesti, gluvoće, oni koji se mole za izbavljenje od kuge i kolere i od najezde inostranih plemenika.
Izobraženje
Presveta Djeva je prikazana zasebno sa otvorenom knjigom, koju čita; pretpostavljamo da je u pitanju Stari zavet, na koji ukazuje prstima desne ruke.
Oslikana je na zelenoj podlozi sa belim maforionom na glavi i zlatnim oreolom, bez ikakvog ukrašavanja. Samo je po ivicama maforion izvezen pozlatom, dok je u predelu čela izvezena jedna velika zvezda; prikazan je u beloj boji, boji – čistote, radosti i prosvećenja.
Bogomajka je odevena u gornju odeždu tamno plave boje, dok je donja nešto bogatija u tamno crvenoj, sa izvezenim porubima po ivicama i zvezdama na ramenima – simbolima neporočnosti Njene.
Na rukama su je izveze narukvice kao kod sveštenoslužitelja dok savršava Svete tajne; one simbolizuju i veze kojima su bile vezane ruke Isusu Hristu, dok je vođen Pontiju Pilatu.
Ono što je neobično na ovom izobraženju, vidimo pojas Svete Djeve, koji je takođe deo bogoslužbene odežde sveštenoslužitelja u obliku trake, koji osim praktične uloge (da bi se komotnije obavljale sveštene radnje) ima i simboličnu ulogu; pojas predstavlja silu koju je Gospod dao svešteniku da savlađuje telo i telesna zadovoljstva, a takođe podseća i na ubrus kojim je Hristos bio opasan, dok je prao noge svojim Učenicima.
Sve nam ovo govori, da je Djeva sama saslužiteljka Oltara Gopodnjeg u ulozi koju je imala u domostroju ljudskog spasenja. Ovde je odevena u odežde nalik svešteničkim, koje imaju za cilj da podsećaju onoga koji ih nosi, da sa pobožnošću obavlja bogoslužbene radnje, kao i na vrline kojima treba da se odlikuje.
Treba imati u vidu da je svaka sveštena odežda, osvećena od strane episkopa i da se one oblače isključivo u bogoslužbene svrhe i dok se oblače izgovaraju se molitve propisane Tipikom.
Dakle, ovim Djevinim izobraženjem, Ona nas sama upućuje na služenje Hristu, u strahu i pobožnosti.
Poznato je iz Svetog predanja da se boraveći u kući Josifa zaručnika, nije interesovala svetskim stvarima i da je malo, samo koliko je potrebno, razgovarala sa dvema kćerima Josifovim; uglavnom se bavila rukodeljem i izučavanjem Svetih spisa – upravo onako kako je zatičemo na ovom prikazu.
Molitva prva
O Presveta Djevo, Majko Hrista Boga našega, Čudesna Carice neba i zemlje! Čuj bolno uzdisanje srca naših; Pogledaj sa Svete visine Tvoje na nas, sa verom i ljubavlju koji dolazeći pred čudotvornu ikonu Tvoju sa nežnošću se Tebi Vladičice, mole! Ne omalovaži Crkvu pravoslavnu, pomozi nam, Presveta Bogorodice, da neporočno sačuvamo otačku pravoslavnu veru do kraja naših dana, da postojano hodimo u svim zapovestima Gospodnjim i izbavimo se od pogubnih dušebrižnih učenja. U Tvoju, Čudesna Carice neba i zemlje, milost se nadamo, mi sluge Tvoje: očisti um naš od grešnih pomisli, duhovne raslabljenosti, preplavljenosti strastima, od iskušenja, i upadanja u greh; Ti si, Gospodarice, snažno utočište za pokajnike. Podigni nas iz dubine grehovne i istinskim pokajanjem napoji naša usahla srca, prosvetli oči srca našeg viđenjem spasenja, i uputi na pravi put obmanjene demonskim činima; uništi svako zlo i bezbožno delo; učini svako dobro, dobrotvornim delima i požuri; ustroj. Gospodarice, u našim srcima duh straha Božijeg, duh pobožnosti, duh krotosti, smirenja, trpljenja, blagosti; omekšaj naša zla srca i pošalji nam revnost za spasenje bližnjih. Prosveti i nauči nas, Svemilostiva Zastupnice naša, kako bezgrešno hodimo putem ovozemaljskog života: kao što Ti, Presveta, vidiš veru našu i vidiš nadu našu. O Gospođo sveta! Uteho ožalošćenima, pomoć ojađenim; sačuvaj od munje groma, štetnih vetrova, žestokih bolesti, smrtonosnih čireva, međusobne svađe, invazije stranih neprijatelja. O Presveta Bogorodice! Izbavi nas od iznenadne i nasilne smrti; daj nam svima obraćenje na pravi put i hrišćanski kraj života naših, nepostidan, miran, pričešćujući se Svetim tajnama. Za vreme našeg izlaska javi nam se, Bogorodice Djevo, i izbavi nas od vlasti demona, vazdušnih ljutih iskušenja i ognja večnog. Za one koji su umrli iznenadnom smrću, budi milostiva pred Sinom Tvojim, a za sve upokojene, koji nemaju srodnike, upokoj ih mirom Sina Tvoga, kako bi nam bila neprestana i topla Molitvenica i Zastupnica; Da bi se upokojili u veri i pokajanju iz ovog privremenog života, oci naši, braća, majke i sestre naše – Tvojim zastupništvom, da se udostojimo da prebivamo u obitavanjima nebeskim sa anđelima i sa svima svetima, gde se čuju glasovi onih koji veličaju i radosno slave Presvetu Trojicu, Oca i Presvetog Sina, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Molitva druga (u toku litije)
O Presveta Gospođo Bogorodice, Carice neba i zemlje! Pribegavamo Tebi i prizivamo Tvoju pomoć: sačuvaj našu zemlju od najezde stranih neprijatelja, i od svake duševne i telesne bolesti, i od smrtonosnih čireva, jer Tebe, Presveta Bogorodice, uvek pevamo, veličamo i slavimo, kao našu dobru i čudesnu Zastupnicu u vekove vekova. Amin.
Tropar, glas 4
Zastupnice od neprijateljskih tuđinaca, Nepobediva Zastupnice zemlje Kaluge, i Izbaviteljko Milostiva od smrtonosnih čireva! Izbavi sluge Tvoje od svih nevolja i bolesti koji sa verom i ljubavlju, pribegavaju čudotvornoj ikoni Tvojoj, i spasi duše naše.
Veličanje
Veličamo Te, Bogorodice Djevo, i poštujemo čudotvornu ikonu Tvoju, kojom si blagovolela da spaseš zemlju Kalušku od najezda neprijatelja i sverazornih bolesti.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B
Literatura
