Na Svetoj Gori postojao je običaj davanja milostinje siromašnim monasima – keliotima. Međutim, uprava manastira Pantelejmon je te 1903. g. odlučila da se milostinja više ne daje keliotima, pošto su manastirske zalihe bile na izmaku. Moguće da je ovome doprinela loša situacija u Rusiji, usled koje je sve manje priloga pristizalo manastiru.
Tada je određen monah Gavrilo koji je trebalo da fotografiše poslednji ovakav događaj, za uspomenu. Svetogorski starci su se okupili na zajedničko fotografisanje, posle donetog većanja. Međutim, tada je jedino monah Gavrilo, primetio jednu žensku figuru – koja se na čudan način kretala među monasima.
Fotografisao je tu scenu, a ženska figura koju je samo on video, prikazala se i na fotografskom papiru, okružena sjajem.
Oci su zaključili da je to Presveta Djeva Marija i da je tokom ovog javljanja – tužna, da je protiv takve odluke koju je doneo Sabor staraca pa su odlučili da nastave sa davanjem milostinje, siromašnim keliotima.
Dan, u kome se javila Sveta Djeva, određen je za datum njenog proslavljenja, a to je 3. septembar po novom, odnosno 21. avgust po starom kalendaru.
Čuda
Dakle, avgusta 21. 1903.g. dogodilo se ukazanje Presvete Bogorodice u manastiru Sveti Pantelejmon. Fotografija je napravljena tog dana, a arhiv svetogorskog manastira Sveti Pantelejmon ju je u javnost izneo tek 1997. godine.
Danas je na mestu čudesnog javljanja Svete Djeve podignuta kapela Njoj u čast.
Izobraženje
Vidimo dva prikaza Svete Djeve, prvi, na kome je prikazana kako stoji među monasima, koji se pripremaju za slikanje. Figura je u rizi, u potpunosti zatamnjena, sa jasnim obrisom ženske figure, u stojećem položaju, licem okrenuta od monaha; dok u podnožju Njenih nogu jasno vidimo odblesak sijanja, ne od ovoga sveta.
To okretanje lica Njenog od monaha, možemo tumačiti kao Njeno neodobravanje odluke – koju su doneli na sastanku koji je prethodio.
Svakako sa Njenim blagovoljenjem, prikaz je materijalizovan i nama dat, na pouku i urazumljenje.
Na drugom Njenom prikazu, na ikoni koja je ovom prilikom oslikana, vidimo Svetu Djevu u stojećem položaju, prikazanoj u celoj figuri.
Odevena je u potpunosti u plavoj boji; gornja haljina, donja kao i maforion su oivičeni zlatnim porubom. U levoj ruci nosi komad hleba – kao izraz Njene volje, koju je namenila siromašnim keliotima.
Time nam svojim ukazanjem, slobodno možemo reći, govori, da nije saglasna sa odlukom Sabora staraca, koja je neposredno pre toga na sastanku o keliotima, doneta.
Njeno javljanje za vijek, tako ostaje kao pouka svima – da i u trenucima našeg nemanja i nedostatka, ne zaboravimo one, koji imaju manje od nas.
Elza Bibić
