U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Ova čudotvorna ikona Majke Božije počiva na Svetoj Gori, u manastiru Hilandaru, i nosi naziv – Ona koja je urazumila Eklisijarha/crkvenjaka – što proizilazi iz žitija, što ćemo nešto kasnije videti.
Nemamo nikakvih podataka kako je ikona dospela na Atos. Pretpostavlja se da je došla iz Rusije, jer je tamo poznata pod nazivom – Ublaži moju tugu, gde postoji nekoliko njenih kopija, no drukčijih i po stavu tela i po spoljnjem ukrašavanju, od izobraženja čudotvorne ikone Klisijarske, koja već vekovima počiva u riznici manastira Hilandar. Ime Klisijarska (Crkvenjakova) je tu i dobila upravo po čudu koje se od nje projavilo.
Smatra se da ju je živopisao Sveti apostol Luka, jer kada ju je prvi put videla Presveta Bogorodica je rekla: ,,Na ovoj je ikoni moja blagodat i sila”.
Trenutno se nalazi u riznici manastira hilandara. Do danas, nije poznat datum njenog proslavljanja.
Čuda
Ikona Bogorodice Klisijarske/Eklisijarhove dobila je ime po crkvenjaku/eklisijarhu kojeg je urazumila. Predanje kaže da je taj crkvenjak bio pomalo nemaran; naime, on je trebao da održava kandilo pred ikonom Presvete Bogorodice koje se često gasilo zbog promaje. Paleći ga jednom prilikom, počeo je da ropće i otele su mu se sasvim neprimerene reči. Hteo je da ode ne zapalivši ga, ali je istog časa onemeo. Manastirska bratija ga je našla bez svesti. Moć govora mu se vratila tek posle brojnih metanija i mnogo prolivenih suza. Došavši sebi, ispovedio je svoje bezakonje. Predanje kaže da je od tada, postao najrevnosniji sluga u hramu Gospodnjem.
Izobraženje
Na ovoj ikoni Presveta Bogorodica je prikazana u dopojasnom položaju kako levom rukom pridržava Božanstveni oganj, Svetlost neugasivu; tačnije, nadlakticom podupire telo Hristovo i tako Mu čini udobno smestilište. Dok Joj Je desna ruka spokojno položena na Njegovim prečistim nožicama, dotle su Joj prsti leve šake prislonjeni uz obraz, ka slepoočnici, pa se stiče utisak da duboko razmišlja. Trag vremena, koji je naneo oštećenja, primetan je skoro na čitavom prikazu Njenog presvetog lica, na kom se zagasita bakarna boja preliva uz primetan odsjaj crvene – pa čitav lik zrači neizmernom toplinom. Glava Joj Je blago okrenuta na levu stranu, ka razvijenom svitku, ka kom je uperen pogled Njen.
Pošto je proteklo dosta vremena od nastanka ikone, ono je i uticalo na njen današnji izgled, pa su na njoj primetna izvesna oštećenja, prvenstveno u kvalitetu boja kojima je oslikana; one su znatno bleđe i njihova nijansa daleko odstupa od originala. Sama ikona oivičena je umetničkim radom na sve četiri strane (zbog starosti ne može se raspoznati kog tipa), na kome su takođe primetna izvesna oštećenja.
Ono što mi vidimo danas, to je da je Djevin maforion oslikan u jasno crvenoj boji i da je oivičen svetlo žutim porubom; njegova unutrašnjost je u potpunosti protkana zlatom dok je donja haljina Njena, u tamnoj boji.
Ono što posebno ostavlja utisak, čak i na u ovoj meri oštećenoj ikoni – jeste lice Njeno. Ono je neobično blago i oblo. Prsti obe ruke su neobično izduženi, nos takođe, oči – blage, pune saosećanja i samilosti za sve one koji Joj se obraćaju, izmirujući ih sa Sinom i Bogom Njenim.
Lice Bogomladenca nije strogo, već više ozareno, skoro radosno; bez ikakve tuge ili zabrinutosti. Ovde vidimo kako Hristos u krilu Bogomajke drži razvijeni svitak, koji Ona, čini se, zamišljeno posmatra. Pošto joj je leva ruka u predelu slepoočnice, možemo izvući takav zaključak; međutim, ono nije praćeno strahom, već više posmatranjem onoga što se zbiva a što će slediti – pravedan Sud Božiji, gde će osudu zaslužiti svi oni koji Njenim svemoćnim zastupništvom i Milosrđem Sina Njenog, ne budu sačuvani od večnoga ognja.
Priredila: Elza Bibić
Prevod sa ruskog: O. B.
Literatura
Kalezić Dimitrije: Akatist Presvetoj Bogorodici – Ublaži moju tugu, SIK, Pravoslavni vidici, Kragujevac, str: 11;
www.hilandar.info, Ikonopis, Čudotvorne hilandarske ikone, od 17. 09. 2016.
Ilijić S. Tihomir: Veliča duša moja Gospoda, VIZ, Publikum – Beograd, 2012. g., str: 26;
