U čast Prečiste Preblagoslovene slavne naše Vladičice Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Manastir Lepavinu (koji se nalazi pod nadležnošću Mitropolije zagrebačko-ljubljanske), nedaleko od Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj, oko 1550. g. su osnovala dva monaha iz Carske lavre manastira Hilandara sa Svete gore atonske. Manastir je ime dobio po obližnjoj Lipovoj šumi i gradu Vinu i otuda, Lipovina, a posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice.
Zna se da je Patrijarh Arsenije III Čarnojević proveo u ovom manastiru neko vreme.
Za istoriju ovog manastira neraskidivo je vezana čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske, koja je u 16. veku naslikana, a delo je nepoznatog ikonopisca.
Tokom Drugog svetskog rata, manastir je razrušen a ikona je čudesno nestala; svetilište je obnovljenjno 1967. godine, a svetinja je opet nepoznatim načinom vraćena u manastir.
Tokom prvog bogosluženja i vraćanja ikone manastiru, čudo je proizišlo od ove svete ikone – dečak nem i gluv od rođenja je progovorio a sluh mu se vratio.
Pređašnjih decenija blaženog spomena arhimandrit Gavrilo (Vučković) svojom predanošću volji Božijoj, misionarskim radom uz pomoć savremenih tehnologija i usrdnim molitvama prizivao je Bogu brojne vernike ovog kraja, da se vrate pod okrilje Presvete Bogorodice i posete ovo vekovno pravoslavno ognjište.
Za čudotvornu Bogorodičinu ikonu Lepavinsku, najveću dragocenost manastira, po kome je ikona dobila ime, određen je 28. avgust po novom, odnosno 15. po starom kalendaru, kao dan proslavljenja.
Priziva se u svim nemoćima telesnim, duševnim, kao i onima koji su duhovne prirode.
Čuda
U nemačkom bombardovanju 1943. g. manastir Lepavina je skoro do temelja bio uništen, od dve avionske bombe koje su ga pogodile; Ikona Presvete Bogorodice je čudom ostala nepovređena. Pronašli su je zatrpanu debelim slojem, cigle i maltera, bez i jedne ogrebotine.
Tada je prenesena u skladište Pravoslavnog muzeja u Zagrebu, gde ju je slučajno 1967. g. pronašao na tavanu đakon Simeon Sakulj i po blagoslovu Mitropolita Damaskina vratio u manastir Lepavinu.
Postoje mnogobrojna svedočanstva o isceljenjima kod Lepavinske ikone Presvete Bogorodice.
U manastirskom letopisu zabeleženo je i ovo: godine 1773. čovek iz Marinkovaca doveo je svoga sina u manastir, teško obolelog od duha nečistog te je i razum izgubio; bio je vezan i čuvan, ali je blagoslovom Božijim isceljen – pred ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske.
Vojnik Ignjatije iz sela Mali Grabićani je 1774. g. toliko izgubio razum da je i odeću sa sebe cepao, te je bio vezan u lance. Njegova porodica ga je dovela u manastir i tu je dobio isceljenje, pred ikonom Presvete Bogorodice.
Skorašnji slučaj isceljenja pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske dogodio se sestri D. koja je u faksu koji je manastiru Lepavinskom napisala, opisala svoje isceljenje: Prošle godine u listopadu, dijagnosticiran mi je rak na desnoj dojci. Šokirala sam se. Počela sam plakati i pitati se: Gospode, što si mi dao tu opaku bolest kad se ne mogu s tim boriti, ionako sam psihički slaba… Moja obitelj je bila u velikom šoku i strahu za mene. Tad su me zvali prijatelji i oni koji to nisu, da me utješe. Za mene nije bilo niti jedne prave utjehe i podrške. Znala sam da mi roditelji, otkad su za to saznali, jako pate, patile su i moje dvije sestre, moj muž D. i moja djeca, koja su me gledala uplakanu i slomljenu. Podrške je bilo od mojih najbližih, ali ta podrška je još više rastuživala, jer sam gledala njihova zabrinuta i tužna lica. Htjeli su pomoći, ali u toj situaciji nisu mogli. Kroz dva dana od te vijesti, trebala sam krenuti u Novi Sad na zakazani pregled kod kirurga koji me trebao operirati. Do mog polaska za N. Sad, na koljenima sam čitala molitve ispred ikone Bogorodice Lepavinske. Čitala sam Akatist Presvetoj Bogorodici, Jevanđelje i Psaltir. Uz te molitve sam plakala i molila da me Bogorodica spasi da tako ne stradam. Došao je i taj dan kada sam trebala poći na pregled u N.Sad. Liječnik me pregledao i objasnio mom mužu kako će operacija biti izvedena. Rekao mi je da idem kući i da dođem za dva dana da mi se napravi magnetna rezonanca dojki, nakon čega će mi zakazati operaciju. Došla sam slomljena kući i nastavila s molitvama Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj. Pre mog drugog odlaska u N. Sad, na Institut u Kamenici, našla sam tel. br. manastira Lepavina i nazvala. Bio je 21.listopad. Javila mi se tel. sekretarica i ja sam plačnim glasom molila da mi o. Gavrilo čita molitve za zdravlje. Rekla sam mu da sutra idem u Kamenicu da mi zakažu operaciju. Odmah sam osetila olakšanje u duši. Znala sam da će mi o. Gavrilo pročitati molitvu za zdravlje. Sutra sam došla u Kamenicu i napravljena mi je magnetna rezonanca, a ja sam i u toj komori, molila Gospoda Boga da me pomiluje. Snimanje je bilo završeno nakon 45 min. Nakon čega me je liječnica pozvala i rekla: ,,Ženo, pa ti nemaš rak“. Ja, moj muž, sestra i zet smo plakali i od prevelikog uzbuđenja i sreće nisam znala što bih. Ponela sam svoje nalaze do glavnog liječnika, koji me trebao operirati. Kad je vidio snimke s osmjehom je rekao: ,,Hajde kući, tebe je sunce ogrijalo“! Od tog mog slučaja još više sam se učvrstila u vjeri, postala sam još pobožnija. Znam da je to veliko čudo nada mnom, a i velika opomena za moj dotadašnji život, jer ga nisam živela ispravno.
Izobraženje
Čudotvorna Bogorodičina ikona Lepavinska, ikonografski pripada tipu ikona Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke), gde je Majka Božija dopojasno prikazana sa Mladencem u naručju kako rukom ukazuje na Njega kao Put istiniti.
Ikona je postavljena u prelepo izrezbareni tron od posebne vrste drveta, koji je zadužbina M.C. iz Beograda. Iznad koje neprestano gore tri kandila. Pozadina joj je u čistoj zlatnoj boji; a sama ikona je vrlo dobro očuvana.
Na prečistoj glavi Njenoj, nalazi se carska kruna, oivičena tamno crvenom bojom, koja simbolizuje mitru koju nose arhijereji, koja zapravo predstavlja trnov venac koji je stavljen na glavu Hristu, tokom mučenja; Istovetnu krunu vidimo i kod Mladenca. Dakle, kako strada On, tako strada i Majka Njegova.
Maforion Djevin je vrlo tamne boje oivičen zlatnim porubom sa izobraženim povećim krstom, na Njenom desnom ramenu. On je pečat ispovedanja vere, koja izlazi iz srca Njenog. Donja haljina joj je u jasnoj zelenoj boji koja simbolizuje izobraženje Trećeg lica Sv.Trojice – Boga, Duha Svetoga, koji na Njoj obitava.
Prečisto lice Njeno je kao i na većini ikona, izduženog oblika, duguljastog nosa i tankih usana. Pogled joj je uperen direktno na posmatrača Prečistog lika Njenog i Boga našeg. Desnom rukom jasno ukazuje na Njega, kao Spasioca sveta… koji sav u zlu leži – dok Njena leva podlaktica, čini Presto Gospodnji, mesto na kome obitava Sin Njen i Spasitelj naš. Bogomladenac, desnu ruku sklapa u arhijerejski način blagosiljanja vernika IS/HS, dok u levoj drži Jevanđelje, Knjigu večnoga života. Hiton mu je jasno crvene boje, bez ijednog šava i poruba… Dok Mu je stihar, riza radosti i duhovnog veselja, u jasno zelenoj boji, simbolišući prisustvo Duha Svetoga, mirnu i spokojnu savest. Na svetoj glavi Njegovoj, nosi gotovo istovetnu carsku krunu, kao i Preblagoslovena Majka Njegova.
Po jasnom, direkto uperenom pogledu na posmatrača, možemo zaključiti o Njihovoj odlučnosti i sigurnosti kojima odišu; Ono što je pred Njima predstojalo, nije ih plašilo. Smireno su svoje glave položili pred Njim, govoreći – neka bude volja Tvoja.
Elza Bibić
prevod sa ruskog: Olga Bibić
Literatura:
- Tihomir S. Ilijić: ,, Veliča duša moja Gospoda ”, – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ, Publikum, Beograd, 2002. g. str: 213, 214, 343;
- Pravoslavni sajt: www.manastir – lepavina.org, Čuda Božija, Feljton: Čudotvorna ozdravljenja pred Ikonom Bogorodice Lepavinske. 5. deo, 26. 09. 2016. g. (17:05-17:30č)
