u Čast slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Čudotvorna ikona Bogorodice Teodorovske, projavila se 1239.godine, no svečano se praznuje od 27.marta 1613. godine, kada je za cara izabran Mihailo Teodorovič iz porodice Romanov, umiritelj uznemirene Rusije.
Ikona se nalazi u Kostromskom Uspenskom saboru prema desnoj pevnici. Ukrašena je zlatnom rizom i dragim kamenjem, a darovana je od cara Mihaila Teodoroviča i majke njegove, blagočestive carice Marte Ivanovne.
Još početkom 12. veka nalazila se u kapeli blizu grada Kidekša.
Knez Pskovski, Georgije Vsenolodovič, pri osnivanju grada Kidekša, hteo je preneti čudotvornu ikonu, ali poslani po nju, nikako je nisu mogli pomeriti sa mesta. Knez zaključi da Bogorodica ne želi da napusti svetinju, pa je 1164. godine na mestu kapele osnovao manastir, koji je nazvan Gorodck, po imenu grada Gorodca u Nižnjegorodskoj oblasti, a čudotvornu ikonu Teodorovsku, po drevnoj crkvi Teodora Stratilata u kojoj je prvobitno bila postavljena.
U vreme napada Batija, kada su Tatari opustošili rusku zemlju, i sva sela i gradove pretvorili u prah i pepeo, nije bio pošteđen ni Gorodck, Volžski. Svi se žitelji behu razbežali. A u sabornom hramu iza Svetog Prestola ostavljena beše ikona Bogorodice, kojoj je na poleđini bila izobražena Sveta Petka, Paraskeva. Nikome nije palo na pamet da se pozabavi njenim spasavanjem, jer su mislili da je izgorela u plamenu.
Godine 1239. knez Vasilije Georgijevič Kvošnja bio je u lovu u gustoj šumi, nedaleko od grada. Prateći plen, knez ugleda pred sobom na boru – ikonu Bogorodice. Pružio je ruku da bi je skinuo sa drveta, no ikona se podigla u vazduh. Knez, i svi koji su bili sa njim, prikloniše kolena sa strahopoštovanjem, pred ikonom Bogorodice. Ikona se ponovo spustila na drvo na dohvat kneževe ruke. On je još jednom pokušao da je uzme, no ona se ponovo podiže u vazduh. Zadivljen čudom Presvete, knez otrča u grad i sabra sveštenstvo, monaštvo i sav narod te svi sa krstovima i ikonama dođoše do ukazanog mesta. Savršivši sa kolenopreklonjenjem molebno pjenije, sveštenici prihvatiše ikonu Bogorodice i unesoše je u grad, a žitelji joj izađoše u susret. Sa suzama celivaše čudotvornu ikonu, pri njenom unošenju u Saborni Kostromskom hram. Sa svih strana sveta pristizalo je mnoštvo naroda. Neki blagočestivi građani javili su knezu da su videli kako ikonu nosi po gradu čovek u bogatoj vojničkoj odeždi, kakva je i na ikoni, Svetog velikomučenika Teodora Stratilata – zbog čega je i dobila naziv – Teodorovska.
Među trgovcima koji su živeli u Kostromi, bili su neki iz Gorodca, koji beše opustošen od Tatara. koji zaželeše da se poklone čudotvornoj ikoni; tog časa saznadoše, da je to ista ona ikona, koja im je toliko godina čuvala grad.
Kao datum proslavljenja uzet je 27.mart po novom odnosno, 14.mart po starom kalendaru.
Čuda
Na mestu obretenja ikone, na obali reke Zaprudne, knez je osnovao Zaprudni manastir, u čast Nerukotvornog Obraza, gde se od tada jednom godišnje vrši litija, i to 16. Avgusta, kao uspomena na javljanje čudotvorne ikone. Sama ikona je bila ostavljena u Sabornom hramu. Posle nekoliko godina izgoreo je i Kostromskom sabor i svi su mislili da je ikona izgorela u plamenu. Posle tri dana razgrnuli su pepeo i našli ikonu nepovređenu u ognju. Uskoro je na mestu sagorelog hrama, podignut novi, velelepni hram posvećen velikomučeniku Teodoru Stratilatu a čudotvorna ikona je bila postavljena u oltar iza prestola.
Posle nekog vremena u Rusiju su ponovo upali Tatari, pustošeći mnoge gradove, ugrožavajući teritoriju Kostrome. Knez Georgije Vasiljevič sa suzama se molio pred čudotvornom ikonom Bogorodice – da uzme grad pod svoju zaštitu. I narod i vojska su usrdno njoj priticali. Nadajući se u njenu pomoć, knez je uzeo ikonu Bogorodice i nosio je u ratu uvek ispred vojske. Carica Nebeska je uslišila moljenja onih koji su joj sa verom priticali. Tatari su izvadili mačeve i uspeli lukove, no kad su videli ikonu, koja je sijala jače od sunčanih zraka kao oganj, obuze ih strah i užas pa se dadoše u bekstvo; Bogorodica je čudesno spasila Kostromu. Na tom mestu gde se za vreme bitke nalazila čudotvorna ikona postavljen je krst, a jezero i sela osnovana po njegovim obalama, počela su se nazivati svetim.
Posle nekog vremena ponovo je izgorela Saborna crkva i plamen se bio svuda raširio takvom žestinom da niko nije mogao ući da iznese ikonu. Neki žitelji su videli da ikona stoji u vazduhu, nad samim plamenom. Svi su pali na zemlju i sa gorkim suzama se molili da ih ne ostavi bez svoga pokrova i zastupništva. Ikona se spustila na zemlju i stala na sred trga. Žitelji nisu prekidali molitvu dan i noć. Po volji kneza, bila je podignuta nevelika crkva za privremeni boravak čudotvorne ikone. Prilikom izgradnje nove kamene crkve u čast Uspenija Presvete Bogorodice, sa kapelom posvećenom Teodoru Stratilatu, u nju je po završetku gradnje prenesena ikona Presvete Djeve. Mnogo godina je prošlo i svi su priticali ka Njoj s molitvama, dobijajući čudesna isceljenja. No, nastala su teška vremena usled napada Poljaka i Litvanaca. Velika starica, Marta Ivanovna Romanova, udaljila se sa sinom svojim Mihailom iz Moskve u Kostromu i tamo provodila vreme u blagočestivom monaškom životu. Međutim, u Moskvu oslobođenu od neprijatelja sabrala se sva vojska, sve ruske zemlje, i izbor za cara je jednodušno pao na mladog Mihaila. Obaveštenje o tom izboru poslano je po poslanstvu u Kostromu, sa gramatom u kojoj vlastodršci priznaju Mihaila za cara, umoljavajući ga ovim rečima: „Ruska država je bez zaštite, kruna je osirotela, otečestvo rida jer nema oca. Dođi k nama, sledujuća nado sve zemlje ruske, care celoga naroda od srca izabrani“.
Poslanici iz mnoštvo naroda, predvođeni Kostromskim sveštenstvom i monaštvom, sa časnim krstom i čudotvornom ikonom Teodorovske Bogorodice došli su u Ipatijevski manastir, gde je boravila monahinja Marta. Mihailo, u pratnji svoje majke izašao im je u susret do svetih vrata. Prišao je krstu i čudotvornoj ikoni i primio blagoslov Teodorita, ali nije pristajao da sedne na carski presto. Majka se bojala za sina, pa ga nije htela izaslati na presto. Dugo ih je umoljavao Arhiepiskop sa svim saborom, no majka i sin su ostali nepokolebljivi. Majka je plakala i govorila: ,, Mnogi koji su pre bili carevi bili su izrugani, mnogi su u tuđe zemlje proterani… Molim vas, ne lišite me jedinog čeda.“
Tada je Arhiepiskop uzeo u ruku Teodorovsku ikonu Bogorodice, a Trojicko – sergijevski kelijar Avramije, ikonu svetih moskovskih čudotvoraca Petra i Aleksija i prineli svete ikone Marti i njenom sinu Mihailu Teodoroviču, rekavši im: ,, Valjda nećete odbiti, poslednji put vas molimo, da se smilujete na nas. Radi čudotvorne ikone Carice i Bogorodice svih i radi velikih svetitelja, nemojte se protiviti i učinite naloženo vam od Boga. Nemojte gneviti Vladiku svih i Boga “.
Videvši lik Bogomatere, monahinja Marta je bila duboko ganuta. Prišla je ikoni i dugo se molila, potom je privela i sina ikoni, blagoslovila ga i rekla : ,, Tebi Vladičice predajem sina moga ! Da bude Tvoja sveta volja nad njim ” !
Izabrani car je odmah bio uzveden na presto. To se dogodilo 14. marta 1614. godine i zbog toga je u isti dan ustanovljeno praznovanje Teodorovske ikone Bogomatere. Godine 1636. car Mihailo Teodorovič, posavetovao se sa svojim duhovnim ocem, patrijarhom Filaretom, rešivši da obnovi čudotvornu ikonu i da je ponovo ukrasi zlatom i dragim kamenjem i postavi je na pređašnje mesto, naspram desne pevnice.
Postoji nekoliko kopija ove čudotvorne ikone: u crkvi Roždestva Presvete Bogorodice, u Kremaljskom dvorcu, u naselju Vorožbe u harkovskoj eparhiji, u mesnom hramu gde se nalazi drevna i velika ikona Teodorovske Bogorodice ukrašena srebrno – pozlaćenom rizom, u Krasnoslobodskom, Penzejskoj eparhiji, Uspenskom ženskom manastiru gde se nalazi Teodorovska čudotvorna ikona u pozlaćenom rizi, u Pokrovskoj crkvi sela Dmitrovec, u Juhnovskom srezu, Smolenske eparhije.
U vreme kolere 1848. godine, svi žitelji su priticali ikoni sa usrdnim moljenjem. I dok su u susednim selima mnogi umirali, u Dmitrovcu kolere nije bilo.
Pred ovom obrazom molimo se za utvrđenje porodice i za pokroviteljstvo nad decom.
Izobraženje
Ikona je duga 40 a široka 30 cm, naslikana je na kiparisovoj dasci, obložena pozlaćenom rizom, dragim kamenjem, vencem i zvezdama.
Na glavi Joj se nahodi carska kruna, simvol Njenog dostojanstva i moći koju ima u Carstvu Sina Svoga.
Ova kruna takođe simbolizuje i carsku moć koja se daje porodici Romanov, budući da se sama ikona projavila kao neodstupna zaštitnica roda njihovog.
Tropar, glas 4
Danas se svetlo ukrašava znameniti grad Kostrom i sva Ruska zemlja. Pozivaju k veselju sav bogoljubivi narod hrišćanski na preslavno toržestvo Majke Božije, radi Njenoga čudotvorstva i mnogoisceliteljnog obraza; danas nas je obasjalo presveto veliko sunce. Priđite svi Bogoizabrani ljudi novoga Izrailja, k istočniku celiteljnom, koji toči neiscrpnu milost Presvete Bogorodice i izbavlja nas od svih napada tuđina. O Svemilostiva Gospođo, Djevo, Bogorodice, Vladičice, spasi našu zemlju, i Arhijereje i sve dostojne ljude Tvoje od svih beda po velikoj milosti Tvojoj, da zovemo Te: Raduj se, Djevo hrišćana pohvalo.
Elza Bibić
Literatura
Tihomir S. Ilijić: „Veliča duša moja Gospoda “ VIZG Publikum, Beograd, 2002, str: 135,136,137;
Ooo Duhovnoe preobraženie: „K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM “- Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva 2015, str: 110, 111;
