Čudotvorna ikona Majke Božije Tolgska projavila se 1314. godine u vreme kada je Ruskom crkvom upravljao Sveti mitropolit Petar. Episkop rostovski i jaroslavski Prohor (u shimi Trifun) obilazeći svoju pastvu, posetio je manastir Kirila Belojezerskog odakle je vodom niz reku Šeksnu i Volgu, došao u Jaroslav. Tada se u blizini grada zaustavio na desnoj naseljenoj oblasti Volge i tu razapeo šator i prenoćio naspram mesta gde se reka Tolga uliva u Volgu i gde je u to vreme bila neprohodna šuma.
Dok su svi spavali Episkop se probudio u pola noći videvši jarku svetlost kako obasjava okolna mesta. Izašavši iz svog šatora video je ognjeni i neobično svetao stub sa druge strane Volge i most koji je spajao obe reke. Pomolivši se usrdno Gospodu, Episkop je došao do mosta sačinjenog od zgusnute vode, po kome je hodao sigurno i čvrsto, kao da je od drveta. Prešavši na drugu stranu reke, približio se ognjenom stubu na kome je stajala ikona Božije Matere sa Predvečnim Mladencem na rukama, podignutu toliko da je čovek ne može rukama dohvatiti. Dugo se molio kolenopreklono sa suzama pred tom ikonom, zaboravivši žezal na mestu molitve.
Preko istog tog mosta prešao je Volgu i došao u svoj šator nikome ne objavivši o svom viđenju i hodu po Volgi. Sutradan posle jutrenja kada je Episkopu bilo vreme da sedne na stolicu, njegovi saslužitelji počeše da traže episkopski žezal, ali ga nigde nisu mogli naći. Tada je Episkop razumeo da Bog hoće da objavi čudo koje je video, ali od suza ništa nije mogao reći. Samo je pokazao prstom na mesto gde je zaboravio svoj žezal. Tihim glasom im je saopštio svoje viđenje sa one strane Volge i poslao svoje služitelje po žezal. Kada su prešli reku, u šumi su videli ikonu Presvete Bogorodice koja nije bila u vazduhu već na zemlji među drvećem – a pored ikone episkopski žezal. Sa strahopoštovanjem su se poklonili pred Svetom ikonom uzeli žezal i vratili se rekom Episkopu. Tada je i on sam sa svim ljudima koji su bili sa njim preplovio Volgu i uverio se da je to ikona koju je video u vazduhu pri svetlosti ognjenog stuba. Obradovao se duhom, pao pred ikonu i dugo se sa suzama molio. Posle molitve Episkop je počeo da seče šumu, priprema drva i čisti mesto za gradnju crkve.
U to vreme žitelji Jaroslava saznavši za čudesni događaj pohitali su ka tom mestu i poklonili se novoprojavljenoj ikoni, usrdno pomažući oko gradnje.
Episkop odmah poče svojim rukama krčiti šumu i mesto gde se javila sveta ikona, spremivši drvenu građu za crkvu. U tome ga revnosno pomagahu svi koji bejahu u njegovoj pratnji. Toga dana do podne položiše temelj maloj crkvi. Glas o ovome dođe do grada Jaroslava i ka mestu gde se nalazio Episkop povrve silan svet, duhovnici i mirjani, stari i mladi, bogati i siroti, zdravi i bolesni – te videvši svetu ikonu Presvete Bogorodice svi se neiskazano radovahu i usrdno moljahu i svaki se staraše da pomogne pri građenju crkve, sekući i tešući građu i pomažući zidarima. Kada crkvica bi gotova Episkop to veče osveti ikonu i unese je u crkvu – izvršivši bogosluženje u njoj, posvetivši crkvu Vavedenju Presvete Bogorodice.
Tom prilikom svi prisutni bolesnici dobiše isceljenje blagodaću Prečiste Bogomatere, a čudesna ikona se počela nazivati Tolgska. Ustanovljen je praznik javljanja ove ikone – 21. avgusta po novom, odnosno, 8. avgusta po starom kalendaru.
Na tom mestu je ubro osnovan muški manastir u kome je Episkop odredio igumana te tako osnovan, u početku mali, a kasnije veliki, do danas postoji pod imenom Tolgski manastir, po reci Tolgi koja se uliva u Volgu.
Godine 1917. drevni Tolgski manastir je bio potpuno opustošen, a čudotvorna ikona je bila odnesena u muzej, a 1926. manastir je pretvoren u pritvor za maloletne delinkvente.
U vreme praznovanja 1000. godišnjice krštenja Rusije, razrušen Tolgski manastir biva vraćen Ruskoj pravoslavnoj crkvi, u kome je ustrojena ženska obitelj.
Avgusta 2002. g. drevna ikona je vraćena iz Jaroslavskog umetničkog muzeja, u Tolgski manastir.
Čuda
Godine 1392. g.odine 16. septembra pri igumanu Germanu, kada svešenik vozglasi pri jutrenju posle 9. pesme Bogorodicu i Mater svjeta pjesnimi vozveličim, iznenada iz desne ruke ikone Presvete Bogorodice isteče miro i crkva se ispuni divnim mirisom. Svi prisutni u hramu posmatrajući ovo čudo sa divljenjem i strahom, proslavljahu Boga i Prečistu Djevu Mariju.
Posle jutrenja stadoše služiti moleban Presvetoj i kada pri kraju zapevaše Vladičice primi molitvu rabov svojih tada iz leve noge Božanskog Mladenca držanog Presvetom Bogorodicom u naručju takođe isteče miro. Na taj način pred očima prisutnih u hramu stajahu dva izvora mira, čudesno točeći sa jedne ikone miro iz desne ruke Presvete Bogorodice i iz leve noge Hristove.
Iguman i bratija se veoma radovahu duhom, zbog preslavnog čuda ovog i sa suzama pripadahu prečistoj ikoni i pomazivahu čela svoja. A to miro beše veoma celebno, jer koji god se bolesnici s njim pomazivahu, odmah zdravlje dobivahu.
Nakon izvesnog vremena posle ovog čudesnog događaja jedan velmoža po imenu Nikita bi poslan iz Moskve od strane velikog kneza u Belojezerski kraj. Kada on sa ženom i poslugom stiže u grad Jaroslav, on sede u čamac da dalje putovanje nastavi vodom po reci. Ovaj velmoža imađaše četvorogodišnjeg sinčića jedinca. Usput se ovaj njegov sinčić razbole i umre i njega mrtvog dovezoše do Tolgskog manastira Presvete Bogorodice, želeći da ga tamo sahrane. Otac i mati plakahu pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, kukajući neutešno pošto ne imađahu više dece. Spremivši telo svog sinčića za pogreb, roditelji se dadoše za pripremanje svega što je potrebno za sahranu i u tome im prođe vreme od podneva do večeri. A kada i posle uobičajenih molitava otpoče opelo – mrtvo dete ožive i kriknu. Svi se zaprepastiše i usto obradovaše. Naročito se roditelji ispuniše velikom radošću, jer prosto ne znadoše kako da dostojno zahvale Gospodu i Prečistoj Materi Njegovoj, što ponovo vide svoje čedo živo i zdravo.
Nakon nekoliko godina po popuštenju Božijem jednom prilikom u manastiru izbi veliki požar i plamen tako brzo zahvati crkvu da bratija ne uspe da otvori crkvena vrata i išta iznese iz nje, te izgore crkva sa svima stvarima što behu u njoj. Svi sa velikom tugom mišljahu da je i čudotvorna ikona izgorela, međutim posle požara oni nađoše svetu ikonu u šumi blizu manastira, potpuno čitavu i nepovređenu i svetlošću obasjanu, i sigurno ne ljudskim nego anđelskim rukama iz velikog plamena iznesenu. Bratija s radošću uze svetu ikonu i odmah pristupi zidanju nove crkve sazidavši prostraniju od one prve i divno je ukrasiše. I sada se može videti prekrasna građevina crkve od kamena i manastirske zgrade. A blagodat Prečiste Bogorodice i Prisnodjeve Marije ne prestaje ni do sada činiti čudesa, lijući iz svoje Svete ikone kao iz izvora isceljenja, svim bolesnicima čudesno miro, izgoneći nečiste duhove iz ljudi.
Poznato je da se car Ivan Grozni molio pred Tolgskom ikonom Majke Božije kada je povredio nogu. Car je donesen u stolici u manastir i nakon vatrene molitve pred Tolgskom ikonom Preneporočne Prisnodjeve, car je “prosvećen i zdrav, ispravio se na svojim nogama. “
Izobraženje
Brojne su kopije ovog lika Prisnodjeve, rasprostranjene po čitavoj Rusiji.
Ikonografski, Tolgska ikona pripada tipu ikona Bogorodica Umiljenje (grč. Eleusa), koje se vezuju za rad Sv. apostola Luke.
Za nju je karakterističan položaj lica Spasitelja i Majke, čiji oreoli se prožimaju i lica međusobno dodiruju. Sve to simbolizuje odnos Tvorca prema svojoj tvorevini, izrađenoj u ovakvoj ljubavi Majke i Sina.
Prisnodjeva je u karakterističnom maforionu jasno crvene boje sa pozlaćenim izvezenim porubima po ivicama odežde; na rukama Joj se nalaze izvezene narukvice dok je na čelu i ramenima izvezena po jedna zvezda, simbol neporočne čistote Njene.
Bogomladenac je u zelenom stiharu, rizi spasenja i odeći veselja, koja predstavlja spokojnu savest i duhovnu radost; ona je obično bele boje, ali u ovom slučaju Mladenac je prikazan u rizi zelene boje koja se vezuje za treće Lice Svete Trojice, Duha Svetog, koji Na Njemu počiva, takođe, ona ukazuje i nadu na Večno blaženstvo u Carstvu Njegovom.
Molitva
Prihvati, o Preblagoslovena i Preslavna, Najčistija Preneporočna Djevo, Majko Božija, ovu molitvu, koju Ti prinosimo sa suzama, Tvoje nedostojne sluge, mirotočivom liku Tvome koji nežno pluta, kao Onaj Koji, čuje naše uzdahe, i daje po veri onima koji ispunjavaju Tvoje zapovesti. Onima koji tuguju Ti olakšavaš, slabima daješ zdravlje, isceljuješ oslabljene i bolesne, odbijaš demone, pružaš utehu oklevetanima i spasavaš one koji Te slave, razobličavaš grešnike, čistiš leprozne, zakriljuješ decu, oslobađaš zatvorenike, i isceljuješ od svake pristrasnosti, Preneporočna Bogorodice: sve je moguće kroz Tvoje posredništvo pred Sinom Tvojim, Bogom našim. O Sveobasjana Majko, Najsvetija Djevo Marija! Ne zaboravi da se moliš za nas, Tvoje grešne sluge, koji Te veličaju i slave, i proslavljaju Tvoj najčistiji lik, koji imaju nadu bespovratnu, i veru nesumljivu u tebe, Najslavniju i Najčistiju Djevu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Tropar, glas 4
Tvoj Lik, Najčistija Bogorodice, sija jasno Tolgom, i kao što Sunce još nije videlo, uvek daruješ verujućima, Svoju Milost, Njegova Preosvećenost Episkop Rostova, Trifun, pluta do otkivenog odbleska vatre, i kroz vode, kao po suvom, prolazi, i moli Ti se verno za ljude svoje. I mi, ploveći ka Tebi, zovemo Te: Najsvetija Djevo Bogorodice, verno sačuvaj Tvoje molitelje, sačuvaj našu zemlju, Episkope i sav Ruski narod od svih neprilika po Svome veličanstvenom milosrđu.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Majke Božije, VIZ, Beograd, 2002, str: 195,196;
www.crkvenikalendar. com. zitije/ ikona Presvete Bogorodice Tolgska; od 18. 08. 2020;
www.deva-maria.ru/:ikona-bozhiei-materi-tolgskaya-bogorodica-bogomateri
