Kijevo–pečerska ikona Uspenija Presvete Djeve Marije je jedna od drevnih ikona, poštovanih u pravoslavnoj Rusiji.
Prenesena je 1075. iz Konstantinopolja kao zalog blagodatnog i svagdašnjeg posredništva Bogorodice za pravoslavnu Rusku Crkvu. Podarila ju je sama Bogorodica 1073. četvorici vizantijskih arhitekata koje je ona odabrala, za osnivače Kijevo-pečerska, a samu izgradnju hrama pratila su mnoga čuda.
Godine 1075, dođoše iz Grčke Prepodobnom Antoniju i Teodosiju, četiri Grka i darovaše im ikonu Bogorodice uz molbu, da na tom mestu podignu crkvu. Prepodobni oci su bili u nedoumici, te ih pitaše – iz kog razloga žele da tu podignu crkvu, i kako su uopšte dospeli u Kijev. Grci se začudiše da prepodobni ništa ne znaju o tome, te im rekoše: ”Mi smo još bili u Carigradu kad su nam jedanput rano ujutru, pri izlasku sunca, prišli predivni mladići, probudivši nas, kazujući: ”Idite uskoro u Vlahernu, tamo vas Carica čeka Mi smo došli i videli u crkvi divnu Caricu, okruženu mnoštvom vojnika. Carica nam reče: ,,Hoću da podignem sebi crkvu u Kijevu“, i nama se obrati: ,,Evo vam zlato i mošti, evo vam i ikona da tamo postavljena bude“. Bogomajka je tražila da svete mošti budu postavljene u temelj hrama i pokazala im kako bi sam hram trebao da izgleda. Tako je sama Carica Nebeska darovala Rusiji svoju čudotvornu ikonu Uspenija svoga.
Majstori su zablagodarili Carici Nebeskoj, ali su se dvoumili gde da podignu hram. Kada su je pitali kome da se obrate u tako dalekoj i tuđoj zemlji, Carica Nebeska im pokaza monaha Antonija (1073; maj 3/16) i monaha Teodosija (1074; maj 3/16) objasnivši im da će ona sama nagraditi arhitekte, kao niko drugi.
Tako su majstori našli monahe Antonija i Teodosija – na koje im je ukazala Carica Nebeska još iz dalekog Konstantinopolja, – ali ovi Sveti monasi rekoše, da oni nisu napuštali manastir veoma dugo vremena i sami su bili u nedoumici gde da sagrade hram; međutim, sam Gospod im je čudesno ukazao na mesto izgradnje.
Jedne noći Kijevljani koji su živeli blizu Pečerskog manastira čuli su u samu ponoć, poj bezbrojnog mnoštva pevača. Svi su tog časa izašli iz svojih kuća i sa divljenjem videli nad starim pečerskim manastirom veliku svetlost i u toj svetlosti mnoštvo monaha koji su izlazili iz stare crkve, ka mestu gde sada stoji hram. Jedni su nosili ikonu Bogorodice, drugi su išli iza ikone sa svećama i sveštenim pjenijem, a ispred svih njih je išao prepodobni Teodosije. Došavši do izabranog mesta, monasi su sovršili pjenije i molitvu, vrativši se u staru crkvu. Tim divnim viđenjem, jasno se otkrilo blagovoljenje Bogorodice prema ukazanom mestu. Tako je podignuta Crkva posvećena Uspeniju u Pečerskom manastiru, za koju narod nemaše više sredstava da je dostojno ukrasi. Međutim, sama Bogorodica se pobrinula oko njenog ukrašavanja, kao i oko ikonostasa.
Opet su u Carigradu imali viđenje neki blagočestivi ikonopisci; koje su podstakli Prepodobni Antonije i Teodosije da naslikaju ikonostas u Kijevu. Međutim, ikonopisci koji su doplovili u Kijev, uplašili su se veličine Kijevo-pečerske crkve i htedoše se vratiti u Carigrad. Ali te noći lađa ih odnese u suprotnom smeru. Sledeće noći videli su u snu čudotvornu Kijevo-pečersku ikonu, koja im se obrati rečima: ,,Što se dvoumite i ne pokorite volji Sina Moga i mojoj volji. Zato što me ne poslušaste već nameravate da bežite, uzeću vas s lađe i postaviti u mojoj Crkvi; zbog toga vi ne napuštajte mesto već primite postrig i okončajte svoj život u manastiru, a ja ću posredovati da steknete milost u budućem veku“.
Ikonopisci su i posle tog divnog viđenja hteli pobeći niz Dnjepar i koliko god su pokušavali nisu mogli da isplove, lađa im uvek pristajaše uz manastir. Na kraju su se pokorili volji Presvete Bogorodice i došli da ukrase ikonostas.
Praznovanje ikone se vrši još od 1075. kada je bila prenesena od grčkih majstora/arhitekata u Kijev. Uspomena na javljanje ove čudotvorne ikone praznuje se 28. 8. u spomen na Uspenije Presvete Bogorodice kao i 16. maja.
Godine 1941. posle nemačkog razaranja Uspenjskog Sabora Kijevo-pečerske Lavre, čudotvorna ikona Majke Božije je nestala. Trenutno, kopija drevne ikone se nalazi u Crkvi Časnog Krsta, u Lavri.
Sveti obraz je postavljen iznad Carskih dveri, i ima istovetne dimenzije kao originalna ikona. Nakon svake Liturgije, sveta ikona se spušta na celivanje, prema drevnom običaju.
Čuda
Pred ovom drevnom svetinjom molio se Petar Veliki spremajući se na Poltavu i na povratku iz boja prineo je pred njom blagodarenje, što je izvojevao pobedu. Čuvši o požaru koji je opustošio Kijevo-pečersku lavru, 1718, pitao je tada: ,,Da li je cela ikona Bogorodice?” I kada je čuo da je ikona spašena, rekao je: ,,I tako je sve sačuvano.“
U teškim i opasnim godinama kroz istoriju grada Kijeva, ikona je svečanim litijama nošena oko Pečerskog manastira.
Izobraženje
Ikona je utvrđena svilenim vezama nad carskim dverima i spušta se u određeno vreme radi celivanja.
Pred njom dan i noć gori neugasivo kandilo. Ikona izobražava Bogorodicu, koja počiva na odru; a pred samim odrom stoji Jevanđelje, oko glave i stopala Bogorodice stoji po pet Apostola – Sveti Petar stoji kod njene glave s kadionicom, Apostol Pavle je izobražen kako se poklanja pred njenim stopalima.
Kod sredine odra je izobražen Spasitelj, koji je primio na ruke dušu Bogomatere. Oko Njene glave su izobražena dva krilata anđela, kako pristupaju odru sa ubrusima na rukama. Cela ikona je, osim lica i ruku, pokrivena rizom od čistog zlata, ukrašena krupnim dijamantima, brilijantima i drugim dragim kamenjem i postavljena je u veliki srebrno-zlatni krug, na kome su izobražena sa strane dva anđela koji pridržavaju ikonu, a na vrhu – Bog Otac i pod Njim, Duh Sveti u vidu goluba. Po imenu hrama sazdanog u Kijevu ikona je nazvana Kijevo-pečerska, a po mestu gde se prvi put javila – Vlahernska.
Tropar, glas 4
Danas Pečerski manastir sjajno trimfuje i slavi javljanje obraza Majke Božije velikim ocima Pečerskim, sa njima mi takođe uzvikujemo: raduje se, Blagoslovena, Pečersko darovanje.
Molitva
O Najsvetija i Besprekorna Djevo Bogorodice, naša Pečerska nagrado i divljenje, zaštito, i posredovanje, istinita Djevo, Tvoga izabranog nasleđa; Primi nas, Tvoje nedostojne sluge, koju se ponizno priklanjamo sa verom i ljubavlju pred Tvojim čudotvornim obrazom; Poseti milosrdno naš grešni život, prosvetli nas pokajanjem, jer smo opterećeni mnogim tugama; sa Svojom nebeskom radošću i sačuvaj nas – kako bi slavili Tebe u miru i pobožnosti, manastirskih Pećina, gde smo besprekorno proveli život naš, kako bi sa Tvojom pomoći dostignuli večnu radost u svetlosti naših Svetih i Bogonosnih Otaca Antonija i Teodosija i svih časnih Pečerskih, sa jednim ustima i jednim srcem pevali Ti i Tvome Večnom Sinu, i Njegovom Bespočetnom Ocu, sa Njegovim Najsvetijim, Životvornim i Nerazdeljivim Duhom, sad i uvek i u vekove vekova. Amin.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: ,,Veliča duša moja Gospoda“, Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZ – Beograd, 2002, str: 148,149;
www.deva-maria.ru/:ikona-bogomateri-kievsko-pecherskaya
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
