U Čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Vladimirsku ikonu Presvete Bogorodice, po opštem verovanju naslikao je Jevanđelist Luka, na dasci od stola za kojim je jeo Isus Hristos sa svojom Prečistom Majkom i Pravednim Josifom. Naslikana je još za vreme zemnoga života Bogorodice i bila je prinesena od blagodatnog slikara Presvetoj Djevi. Videvši ovo izobraženje, Djeva Marija je ponovila proročke reči: „Od sada će me zvati blaženom svi narodi. Blagodat Rođenog od mene i Moja neka bude sa ovom ikonom.“
Godine 450. za vreme cara Teodosija mlađeg, ikona je prenesena iz Jerusalima u Konstantinopolj odakle je početkom 7. veka prevezena u Kijev. Patrijarh carigradski Luka Hrizoverh poslao ju je velikom knezu Juriju Vladimiroviču Dolgorukovu, koji je postavio u devičanski manastir u Višegorodu, od starina darovan blagočestivoj kneginji Olgi. Ikona je ubrzo postala poznata, čineći velika čuda.
Najveća je svetinja RPC.
Tri puta tokom godine ruska Crkva praznuje u čast Vladimirska čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, iz blagodarnosti za njenu pomoć pri izbavljenju otečestva od neprijatelja: 21. maja po starom, odnosno 3. juna po novom kalendaru; 23. juna po starom, odnosno 6. jula po novom kalendaru, i 26. avgusta po starom, odnosno 8. septembra po novom kalendaru.
Danas se Vladimirska ikona Bogomatere nalazi u Tetrjakovskoj galeriji u Moskvi.
Čuda
Godine 1155. veliki knez Jurij darovao je Višegorod svome sinu, knezu Andreju. Klirici Višegorodskog manastira koji su po potrebi ušli u hram, ugledali su ikonu kako lebdi u vazduhu u sredini crkve. Uzeli su je i postavili na pređašnje mesto, ali uskoro su videli da ikona opet stoji u vazduhu.
(knez Andrej je imao jaku veru i ljubav prema Presvetoj Bogorodici i na njegovim ustima je uvek bilo ime Hristovo i Prečiste Njegove Matere).
Dobivši vest da čudotvornoj ikoni nije ugodno mesto na koje je postavljena, on se zamisli: ,, Da li joj je ugodno prebivati u Suzdaljdkoj zemlji “? Knez Andrej je već duže vreme razmišljao o odlasku sa juga Rusije na sever, gde bi u Rostovskoj oblasti utvrdio vladavinu nezavisnu od Kijeva. On se počeo usrdno moliti pred ikonom. Odsluživši moleban pred ikonom, pobožno ju je uzeo umesto svih blaga, i bez znanja oca noću izjahao iz Višegoroda. Na putu ka Suzdalju, savršavao je pred ikonom molebne i video je od nje mnoga čuda.
Po dolasku u Vladimir na reci Kljazmi, kneza su dočekali žitelji s velikom radošću. Kada se posle toga uputio ka Rostovu, nedaleko od Vladimira, niz tok reke Kljazme, stali su konji koji su vozili čudotvornu ikonu, i svi pokušaji da ih pokrenu nisu uspeli. Tada su upregnuti novi odmorni konji, ali se ni oni nisu mogli pomeriti s mesta. Posle usrdne molitve pred ikonom, knez je dobio od Bogorodice zapovest da ostavi ikonu u Vladimiru. Knez je odmah započeo izgradnju hrama u Vladimiru gde će prebivati čudotvorna ikona. Posle dve godine, 1160. hram je bio završen i predivno ukrašen. Blagočestivi knez se pobrinuo i oko ukrašavanja svete ikone: obložio je ikonu i ukrasio zlatom, srebrom i dragim kamenjem, i postavio je u novi Uspenski hram u Vladimiru, od kada se ona počela nazivati Vladimirskom. Posle toga ikona je ponovo prosijala velikim čudima. Učestvovala je u mnogim pohodima ruske vojske, i s njom su sjedinjene mnoge sveštene uspomene.
Godine 1164. Vladimirsku ikonu je nosio Andrej Bogoljubov u pohodu protiv volžskih Bugara pobedivši ih zastupništvom Bogomatere. Pred bitku je knez Andrej ukrepio svoj duh pričešćem Svetim Tajnama i molitvom pred čudotvornom ikonom Bogorodice: ,,Svako ko u tebe polaže nadu neće poginuti “, vapio je Njoj na molitvi. Po ugledu na kneza i sva vojska se usrdno molila sa suzama pritičući k Njoj i s verom da će od Nje ostvariti pobedu protiv neprijatelja. Njihove molitve su bile uslišen i Bugari su bili razbijeni. Kada je posle pobede knez prineo blagodarstveno molepstvije Bogorodici pred njenom Vladimirskom ikonom, od Životvornog krsta i ikone Bogorodice zasijala je svetlost, pustivši svu vojsku. Uspomena na ovo čudo čuva se u praznovanju porekla česnog drveta Krsta Gospodnjeg 1. avgusta, koje je ustanovljeno godine 1164. po želji kneza Andreja i po dogovoru sa grčkim carem Manojlom, koji je u isti dan video svetlost od Krsta Gospodnjeg i čudesno pobedio Saracene.
Po ubistvu kneza Andreja Bogoljubivog, 1173. godine, narod je podstaknut bezvlašćem i ubicama, pljačkao Bogoljubiv i Vladimir. Sveštenik Nikolaj, koji je bio u pratnji preminulom knezu na putu iz Višegoroda, video je u potpunom mraku vhod s Vladimirskom ikonom po ulicama grada, posle koga se metež utišao.
Posle kneza Andreja, rešeno bi da u Vladimir na presto dođe plemić Jaropolka, Mstislav Rostislavič. Prvoga dana svoga kneževanja prisvojili su svo srebro i zlato Vladimirskog hrama kao i sela koja je hramu dao Bogoljubivi. Čudotvornu ikonu Bogorodice, Jaropolk je dao svome Zetu Gljebu Rjazanskom, izazvavši gnev žitelja Vladimira, koji su rešili da prognaju Rostislaviče. Njihova vojska nije htela stupiti u boj sa narodom, bacili su kneževske zastave i počeli bežati – gonjeni gnevom Božjim i Svetom Bogorodicom. Gljeb Rjazanski je sam vratio u Vladimir čudotvornu ikonu i rekao : ,, Ja sam kriv za sve “.
U požaru, 13. aprila 1185. godine izgoreo je u Vladimiru saborni hram sa svim njegovim bogatstvom, no Vladimirska ikona je sačuvana nepovređena. U vreme najezde Tatara koji je predvodio Bati, 7. februara 1237. godine ikona je ostala bez dragocenog okova no ona sama je ostala nepovređena – po blagodati Bogorodice, neodeljenoj od njene svete ikone na potvrdu blagočešća i na zaštitu zemlje ruske.
Knez Dimitrije Donski je uz pomoć Bogomajke Vladimirske izvojevao pobedu nad Mamajem 8. septembra 1380 godine.
Slava grada Vladimira je rasla i širila se u vremenu od 242 godine dokle je boravila u njemu čudotvorna ikona Bogorodice. Kada je u Moskvi bio podignut hram u slavu i čast Presvete Bogorodice, prenesena je sveta ikona Vladimirska. U Moskvi kao i u Vladimiru, čudotvorna ikona se proslavila mnogim blagodatnim znamenjima na spasenje otečestva ruskog.
Godine 1395. došao je u predele Rusije strašni vojskovođa Istoka, Temir Askan, ili Tamerlan. Sa svojim pukovima se približio Rjazanskim predelima, zauzeo je grad Elec i zarobio Eleckog kneza; pobio je mnoge hrišćane, i došao do Dona, spremajući se da udari na Moskvu. Veliki knez Vasilije Dimitrijevič branilac Moskve, sa vojskom je došao u Kolomnu i zaustavio se na bregu Oko, uzdajući se više u Boga nego u svoju snagu. Usrdno se molio Bogu i Presvetoj Bogorodici, sa vojskom i narodom, za izbavljenje ruskog otečestva. Prizivao je u pomoć velike ugodnike Božije : Petra, Aleksija, Sergija i zapovedio je da nastupajući post pred praznik Uspenja Bogorodice u svim kneževinama bude prožet usrdnim molitvama i podvizima pokajanja, i da se Vladimirska čudotvorna ikona prenese u Moskvu. Posle Svete Liturgije i molebana, polazak svete ikone iz Vladimira je organizovalo sveštenstvo Uspenskog Sabora. Na dan Svetog Uspenija Presvete Bogorodice, sveštenstvo je prenelo na svojim rukama čudotvornu ikonu, a narod ju je sa molitvama i umiljenjem pratio: ,, Kuda Ti odlaziš od nas, Vladičice ? Radi čega nas ostavljaš sirote, odvraćajući od nas lice svoje ” ? Posle deset dana, svešteno putovanje sa ikonom približilo se zidovima Moskve. Bezbroj ljudi na obe strane puta preklanjali su kolena i sa usrđem i suzama je prizivali: ” Majko Božija ! Spasi zemlju rusku !” Sve sveštenstvo Moskve sa krsnim vhodom, sva rodbina velikog kneza, bojari i građani, svečano su sreli svetinju u gradu i pratili je do Uspenskog Sabora. Uskoro su se videli plodovi vere i pobožnog moljenja pravoslavnih. U sami dan i čas, kada su žitelji Moskve bili kod ikone Bogomatere, Tamerlan je zadremao u svom šatoru i video je pred sobom veliku goru; sa njenog vrha išli su k njemu mnogi svetitelji sa zlatnim žezlima, a nad njima sa lučezarnim sijanjem Djevu neopisive veličanstvenosti, okruženu bezbrojnim mnoštvom Anđela sa plamenim mačevima ustremljenim na njega. Tamerlan se u užasu probudi i sazva svoje starešine i zatraži od njih da mu objasne to viđenje. Mudraci su mu odgovorili, da je u viđenju Djeva Majka Boga hrišćanskoga, zaštitnica ruska.
,, I tako ih mi ne možemo pobediti ” reče kan Hagatajski i odmah naredi svojim odredima da se povuku, na veliko divljenje Rusa, a i samih Tatara. Pravoslavni su radosno klicali Bogomateri : ,, Nije ga naša vojska prognala, niti su ga naše vojskovođe pobedile, no moć Tvoja Mati Božija “.
U čast sećanja na veliko milosrđe Božije usled moljenja Presvete Bogorodice, u Moskvi je podignut Sretenski muški manastir na Kučkovom polju, gde se čudotvorna ikona zaustavila 1395. godine pri njenom prenošenju iz Vladimira u Moskvu.
Ponovo je blagodatna pomoć čudotvorne ikone Vladimirske, bila projavljena 1408. godine, u borbi i u sukobu sa ordinskim carem Edigejem, koji je neočekivano došao do Moskve. Tada u Moskvi nije bilo ni kneza ni Mitropolita. Žitelji prestonice nisu prestajali suznim molitvama vapiti ka Presvetoj Bogorodici, pred njenom Vladimirskom ikonom. Dok se Edigej pripremao da zada konačan udarac Moskvi, primio je vest o neredima u Odri, i bio prisiljen da prekine opsadu.
Međutim, posle 50 godina od napada Tamerlana, 1451. godine, do Moskve je došao nogajski carević sa vojskom svoga oca. Tatari su zapalili posadu Moskve i radovali se što će opljačkati mnogo plena i zlata. Episkop Jona je u vreme požara obavio Krsni vhod na zidovima grada. Videvši monaha Čudovskog manastira Antonija, koji je bio svetog života, episkop mu je rekao: ,, Antonije, prilježno moli Boga za izbavljenje grada “. Antonije mu je odgovorio: ,,Ti si veliki Arhijerej Božiji, i tvoje molitve ne prezire Bogorodica, naša brza pomoćnica: Ona je već umolila Sina svoga da spase grad “. Moskovljani su se borili sa Tatarima sve do noći, očekujući u toku noći novo pojačanje Tatara. No ujutro pod zidinama nije bilo neprijatelja. Pobegli su od Moskve, uzevši sa sobom samo laka vozila. Po kazivanju letopisca ,, Tatarima se učinilo da čuju neobičan šum i pomislili su da veliki knez ide na njih sa mnogobrojnom vojskom “.
Vojska velikog kneza nije bila mnogobrojna i nalazila se daleko od Moskve. Veliki knez je pokazao narodu Pobediteljnog Vojvodu strašnih pukova, pohitao je u hram i pao pred Vladimirsku ikonu, sa blagodarnim suzama slaveći zastupnicu pravoslavnih.
Pravoslavna crkva i 23. jun svetkuje u slavu Vladimirske ikone, kao uspomenu na izbavljenje Rusije čudesnim zastupništvom Bogomatere od ordinskog cara Ahmeta. Godine 1480. za vreme velikog kneza Jovana III Vasiljevića, Ahmet, Han Zlatnih Ordi, pošao je sa velikom vojskom da opljačka i razori Moskvu. On je već bio došao do reke Ugri, koju su Rusi nazivali pojasom Bogorodice, koja čuva moskovski posed. Veliki knez, ukrepljivan molitvama i savetima svetih, pripremio se da zaštiti veru i otečestvo rusko. Obe vojske su stajale ceo jedan dan, jedna naspram druge, u očekivanju napada. Reka Ugra ih je delila. Posredništvom Bogorodice, zbilo se divno izbavljenje ruskog otečestva. Veliki knez je rekao svojoj vojsci da odstupi od Ugre, želeći sačekati da Tatari priđu. A Tatari su razumevši ovo kao nameru da ih Rusi namame u zasedu, počeše odstupati. U početku su to činili polako, ali ih je tokom noći neočekivano obuzeo takav strah, da su pobegli glavom bez obzira. Izbavljenje od Ahmeta bilo je okončano i svrgavanje iga tatarskog koje je pritiskalo Rusiju 200 godina. Ni oružje, ni mudrost ljudska nije spasla Rusiju, no Gospod i Njegova Prečista Mater. Iz blagodarnosti za oslobođenje Rusije od teškog i sramnog tatarskog iga, ustanovano je praznovanje 23. juna 1480. godine, kada se u Moskvi vrši Krsni vhod u Sretenskom manastiru s Vladimirskom ikonom Presvete Bogorodice.
A 21. maja, Pravoslavna Crkva svetkuje i treći put Sretenje čudotvorne ikone radi dva događaja. Prvi datira iz 1514. godine kada je obnovljena Vladimirska ikona u domu Mitropolita Varlaama, zbog čega je i ustanovljen bio Krsni vhod iz Uspenskog Sabora u Sretenski manastir 21. maja.
Sa uspomenom na obnovu ikone, sjedinjeno je praznovanje drugog istorijskog događaja: izbavljenje Rusije zastupništvom Bogomatere.
Od 1521. godine slavi se izbavljenje od Krimskih nogajskih i kazanskih Tatara, pod vođstvom Ahmeta – Giraja, koji je prodro u moskovske oblasti, tolikom brzinom, da je veliki knez Vasilije Ivanovič jedva uspeo dovesti svoju vojsku na obale Oke, da bi zadržao dalje nadiranje neprijatelja. Predavši ognju sela od Donjeg Novgoroda i Voronježa do reke Moskve, neprijatelji su uzeli kao plen mnoštvo žitelja, žena i devojaka. Mladiće su ubijali ostavljajući ih nezakopane po zemlji. Roblje su prodavali u gomilama kao plen, u Kazanu i Astrahanu. Slabe i stare su morili glađu, skrnavili su svete hramove. Prema odsjaju zapaljenih vatri stajao je Ahmet Giraj, nedaleko od Moskve, a nade u pomoć nije bilo niotkud. U Moskvi je vladala pometnja, i svi su bežali u Kremlj, stradajući u gužvi, gušeći se. Samo je jedan blaženi po imenu Vasilije, sa suzama molio u pridvorju Uspenskog Sabora. Njegova duga molitva je bila zagušena silnim šumom, i njemu se učinilo da se dveri nevidljivom silom otvaraju, i čudotvorna ikona Bogorodice izlazi sa svog mesta, i od ikone se čuo glas: ,, Izlazim iz grada sa ruskim svetiteljima “. Po tom se sva Crkva ispunila plamenom, koji je u magnovenju iščezao. Te je noći, sedeći u svojoj keliji, jedna prestarela monahinja Vaznesenskog manastira, koja je bila slepa, videla kako kroz Spasovska vrata izlazi ceo zbor svetitelja i drugih svetlih muževa u sveštenim odeždama, sa čudotvornom ikonom Bogorodice u sredini. No tek što su izašli na Frolovska vrata, sreli su ih prepodobni Sergije Radonješki i Varlaam Hutinski, i pavši pred svetiteljima, pitali ih kuda oni idu i kome ostavljaju grad. Svetitelji su sa suzama odgovorili: ,, Dugo smo molili Svemilostivog Boga i Prečistu Bogorodicu za izbavljenje od predstojeće nevolje. Gospod nam zapovedi, ne samo da idemo iz grada nego da i ponesemo i čudotvornu ikonu Prečiste Matere, jer su ljudi prezreli strah Božiji a o zapovestima njegovim ne brinu. Zbog toga je Bog dopustio da dođe varvarski narod i da ih sada kazni, da se kroz pokajanje vrate Bogu “.
Sveti podvižnici Sergije i Varlaam, počeli su umoljavati odlazeće svetitelje, da svojim posredništvom umilostive pravedni sud Božiji i tu sa njima počnu molitveno prizivati Gospoda i Prečistu Njegovu Mater. Svetitelji su osvetili grad krstoobrazno. Ikona Bogorodice se vratila u Uspenski sabor. Zastupništvom Presvete Bogorodice Moskva je bila spasena a sa njom i sva Rusija. Letopisci objavljuju kako su Tatari hteli pobiti moskovsku posadu ali su videli oko grada bezbroj ruske vojske i sa strahom izvestili o tome Hana. Han nije poverovao i poslao je druge poverljivije ljude koji videše duplo više ruske vojske i rekoše mu. I treći put posla neke od bližnjih da ustanove istinu. Oni su sa trepetom pobegli govoreći: ,, O care, što kasniš ? Bežimo, ide na nas bezbrojno mnoštvo vojske, i pobegoše “. Uspomena na to čudesno izbavljenje vrši se u Moskvi 21. maja dok se Krsni hod vrši u Sretenskom manastiru.
U dan izbavljenja Moskve zastupništvom Bogomatere, pravoslavna crkva vapije pred Njenom Vladimirskom ikonom: ,, Danas se svetlo ukrašava slavni grad Moskva kao da je sunčane zrake primila, Vladičice, čudotvornu ikonu Tvoju. Njoj pak mi pritičemo moleći se Tebi kličući ovako: O, Prečudesna Vladičice Bogorodice, moli se iz Tebe ovaploćenog Hristu Bogu našemu, da izbavi grad ovaj i sve gradove i krajeve hrišćanske nepovređene od svih neprijateljskih napada i spase duše naše kao Milosrdan “.
Nije jedino od Tatara Bogorodica izbavljala pravoslavnu Rusiju. Nastupila su teška vremena za Rusiju u kojima joj je bilo suđeno trpeti takve bede za koje ona nije znala i u vremenima tatarskih najezda. Sa svih strana su se pojavili novi neprijatelji: Poljaci, Šveđani i Krimski Tatari.
Veliki knez Teofil Ivanovič je shvativši da nema dovoljno snage da se upusti u borbu sa tako silnim neprijateljima obratio Nebeskoj Zastupnici. Tatari su već bili na Vorobevim brdima, oko Moskve. Veliki knez je sa svim narodom i sveštenstvom vapijao Bogorodici i potkrepljen molitvom, izašao sa vojskom nasuprot neprijatelju. Posred vojske je postavljena ikona Presvete Bogorodice. Tatari su se žestoko borili dan i noć ali ih odjedanput uhvati strah. Nevidljiva sila je svakome od njih branila da podigne mač na Rusa i ulivala im takav strah, da su u gomilama bežali ka svome logoru, i sve dalje i dalje, dok nisu došli u svoju zemlju. Na putu su mnogi poginuli od mača i rana i mnogo ih je odvedeno u ropstvo. Rusi su shvatili da je pobediteljna sila dolazila od čudotvorne ikone Pobedonosne Vojvotkinje, od koje su crpeli hrabrost.
Nastupila su teška vremena. Tatari, Poljaci i Šveđani su razorili Rusiju i otimali od nje nezakonito cele oblasti. A na prestolu pravoslavnih careva zacario se samozvanac poklonik papizma, sa namerom da pravoslavni ruski narod učini nepravoslavnim. Njegove sluge koje su se ponašale kao varvari, upali su u hram Uspenija i sa patrijarha Jovana počeli kidati sveštene odežde. Patrijarh ih skide sa sebe i položi pred ikonu Bogorodice i reče: ,, Ovde pred ovom ikonom ja sam se udostojo arhijerejskog čina i 19 g. sam čuvao svetlost vere. Sada vidim nevolju Crkve i kako obmana i jeres toržestvuju. Mati Božija, spasi pravoslavlje !”
Istinski je ustao protiv samozvanca i pred tom ikonom molio nebesku pomoć i zaštitu pravoslavlja. Zastupanjem Bogorodice samozvanac je svrgnut. Izvojevana je pobeda nad zlom a Rusija je ponovo stavljena pod zaštitu Pravoslavlja.
Posle događaja, koji se praznuju u crkvi u čast Vladimirske ikone Bogorodice, ova sveta ikona služila je kao blagoslov velikim knezovima u svim važnijim događajima u životu.
Pred njom su, njihovi podanici davali zakletvu na vernost otadžbini. Od davnina sve ruske monarhije primale su svešteno krunisanje i miropomazanje za ratovanje pred likom Vladimirske ikone u Uspenskom moskovskom saboru. Pre istupanja protiv neprijatelja, veliki knezovi i carevi molili su se pred njom i gledali na nju kao na Zastupnicu Rusije. Pri izboru svih ruskih Mitropolita i Patrijaraha, Vladimirska ikona Bogorodice služila je kao zalog i blagoslov. Imena za izbor zapečaćena carem, polagana su sa panagijama na zastor u kivot Vladimirske ikone Bogorodice, da ona pokaže koga je izvolela sama izabrati.
Posle molepstvija sam car ili stariji od arhijereja je lomio pečat i objavljivao ime izabranog.
Mnogi su se svih ovih vekova i decenija udostojili videti nad Uspenskim saborom – ženu u svetozarnim odeždama, kako se moli i osenjije hram.
Elza Bibić
Tihomir S. Ilijić: ,, Veliča duša moja Gospoda “, VIZ Beograd, 2002, str: 151-156;
