U Čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Javljanje ikone Vladičice naše, – Živonosni Istočnik, zbilo se 450 g. u žbunu od kiparisa, blizu Zlatnih vrata, u Konstantinopolju.
Prolazeći tim mestima vojvoda Lav Markel, budući car Vizantijski, susreo je slepog čoveka na putu, koji ga je zamolio da ga odvede u hlad – da se malo odmori i napoji vode.
Tu je budući car, čuo glas Presvete Bogorodice : „Care Lave, uđi u taj grm, rasčisti korov i tamo ćeš naći vodu koja mu je potrebna i njom napoj žednoga. Vodom sa izvora umij njegove oči. Ja ću ti pomoći da podigneš hram u moje ime i svi koji ovuda budu prolazili i s verom prizivali moje ime, uslišiću im molitve i isceliće se .”
Kada je Lav Merkel napojio i umio slepca – on je progledao i pošao u Konstantinopolj, bez ikakve pratnje, proslavljajući Bogorodicu.
Kada je postao car, po rečima Bogorodice, naredio je da se očisti taj izvor i da se na tom mestu napravi kameni krug. Nad njim je sagradio hram posvećen Presvetoj Bogorodici. Izvor je nazvan Živonosni, zato što se tu projavila isceliteljna blagodat Vladičice. (ovde treba reći, da epitet, Istočnik, ne označava stranu sveta, već predstavlja – izvor vode).
Od tog vremena na tom mestu uvek su se dešavala brojna čuda i isceljenja.
Međutim, posle pada Konstantinopolja, hram je razrušen a izvor zatrpan.
No, hrišćani su ga otkrili i nastavili da koriste živonosnu vodu.
Godine 1835. posle povlačenja turske vlasti, iznad izvora ponovo je podignut hram, u čast Slavne Vladičice naše.
Mada se ovo Bogorodičinog mesto nalazilo izvan grada Konstantinopolja, pored njega se nalazila palata sa carevima, koji su u ovaj hram dolazili sa svečanom svitom. Najčešće su se ovi dolasci odvijali, na Vaznesenje Gospodnje.
Ikona Majke Božije – Živonosni Istočnik, proslavlja se u petak Svetle sedmice odnosno, na Istočni petak.
Čuda
Pred njom se molimo za utvrđenje blagočestivog života, očuvanje životnih sila, za isceljenje od telesnih i duševnih neduga i strasti, i za pomoć u svakojakim nevoljama.
Izobraženje
Bogomajka je prikazana u sedećem položaju, u maforionu purpurne boje dok nosi Bogomladenca u rukama. Ovako izobražena na žutoj podlozi, položena Je u čaši, iz koje toče dva neiscrpna izvora isceljenja, bogočežnjivim dušama. Sa svake strane oslikan je po jedan žbun od kiparisa, što proizilazi iz samog njenog žitija.
I ovde, po ko zna koji put Vladičica pokazuje neizmernu ljubav i milosrđe prema napaćenom rodu ljudskom, izgubljenog u svojim pregrešenjima, zabludama i predrasudama… Jer Ona, kao neisrpni izvor milosrđa, uvek pruža utehu porobljenim strastima, obremenjenim gresima i bolesnima telom i dušom.
Kao Istočnik Života, Koja Ga je donela na ovaj svet – ona je nepresušni izvor, u svim vremenima, svakovrsne dobrodetelji rodu ljudskom.
Tropar, glas 4
Počnimo ljudi da lečimo duše i tela molitvom, preteči svih naših majki, Prečistoj Carici Bogorodici, koja nam toči čudesnu vodu i umiva pocrnela srca, grehove naše čisti, i duše vernih osvetljava čudesnom Božanstvenom blagodaću.
Literatura
Duhovnoe preobraženie: K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM ,, Molitvlj k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami ” Moskva, 2015, str: 34, 35;
Elza Bibić
