U čast Slavne Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije
Kada je knez suzdaljski Andrej Bogoljubski negde oko 1170. g. stigao pred zidine Velikog Novgoroda, praćen knezovima smolenskim, muromskim, polockim i rjazanskim – polakomljeni – unapred počeše između sebe deliti bogate oblasti i drevne riznice, prestonice Rjurika. Međutim, knez (Bogoljubski) se uskoro razbole i na svoje mesto dovede sina, Mstislava, da predvodi vojsku.
Stanovništvo Velikog Novgoroda, iznemogavši od neravnopravne borbe i videvši sebe u smrtnoj opasnosti, položi svu svoju nadu na Gospoda, Presvetu Bogorodicu, tadašnjeg arhipastira Jovana i m. Iliju.
Od pojave neprijatelja Episkop Jovan je tri dana i tri noći provodio u Oltaru Gospodnjem sofijske Saborne crkve, ograđujući svoju pastvu molitvama…
Pred sam pad grada, čuo je glas koji mu je zapovedio da ide u Spaso-Preobražensku crkvu u Ilinskoj ulici i da uzme ikonu Vladičice i podigne je na gradski zid pa će videti spasenje grada. Zapovedivši da se objavi u velika zvona nada u otkrovenje koje je imao – poslao je svoga protođakona po ikonu. Međutim, ikonu iz crkve nisu mogli pomeriti s mesta. Tada je sam Episkop sa svim saborom pošao u Spasku crkvu padajući pred ikonom Presvete Bogorodice sa suzama, vapijući: O Premilostiva Vladičice, Bogorodice Djevo! Ti si nadanje i zastupnica gradu našem, pokrov i pribežište svim hrišćanima! Moli se Sinu Tvome i Bogu našem, za grad naš i ne predaj nas neprijateljima našim, grehova naših radi, no usliši plač i uzdisaje ljudi tvojih i poštedi nas, kao u davnini Ninevljane, koji pokajani, behu postiđeni.
Samo što su bile proiznesene reči Kondaka Presvetoj Bogorodici: posredništvo hrišćana nepostidno, iznenada se ikona Vladičice podignula u vazduh! Narod je jednodušno uskliknuo: Gospode pomiluj! Zatim je arhipastir sa strahopoštovanjem i uz pratnju sveg naroda postavio ikonu na gradski zid gde se vodila žestoka borba – dok je narod pred ikonom vapio…
Neprijatelji su sve silnije napadali – ka gradu su letele stene. Neočekivano, jedna stena pogodi u ikonu! Iznenada, iz očiju Prečiste krenule su suze – Ona je lice Svoje okrenula od napadača ka gradu, a stanovništvo ohrabreno, otvori gradska vrata i udari po neprijatelju…
Grad je bio spasen čudom koje je proizilazilo od blagodatnog dejstva čudotvorne ikone, kasnije nazvane Znamenje Božije Matere.
Posle ovog znaka koji je proizišao, ikona je 186 godina bila pohranjena u Spasovoj crkvi u Ilinskoj ulici, da bi 1356. godine bila preneta u novosagrađeni hram Znamenja Presvete Bogorodice u Velikom Novgorodu.
Posle oktobarskog prevrata ikona je predata Novgorodskom muzeju, a 14. avgusta 1991. godine vraćena je Crkvi. Danas se njen Čudotvorni obraz nalazi u Sofijskom saboru Novgoroda.
U spomen na čudesan događaj – spasenje Novgoroda od unutarnjih neprijatelja – Episkop Jovan je ustanovio 10. decembar po novom odnosno 27. novembar po starom kalendaru, kao datum njenog proslavljenja.
Čuda
Pred ovom ikonom molimo se za izbavljenje od svih nemogućih situacija, beda i žalosti, u zaštiti od neprijatelja i lopova; za smirivanje neprijatelja naših i za izbavljenje od bratoubilačkog sukoba.
U gradu Novgorodu 1566. godine blizu pijace pojavio se požar i za kratko vreme raširio na mnoge ulice; plamen se širio preteći da uništi čitav grad i sva zalaganja građana da ga obuzdaju, bila su neuspešna. Mitropolit Makarije došavši u Sabornu crkvu i obukavši se u odežde, sa svim sveštenstvom i s krstovima i ikonama, pošao je u crkvu Znamenja Bogorodice i pao pred njenu čudotvornu ikonu, sa suzama se moleći: O Gospođo Carice, Presveta Bogorodice! Zašto si nas prezrela i ostavila pogružene u takve nevolje? Znaš Vladičice da su velika bezakonja naša, no poštedi ljude i grad u kome se nalazi presveta ikona tvoja!
Posle molitve Episkop ju je uzeo i u krsnom vhodu poneo je po obali reke Volhove. Prema Crkvi Jovana Preteče služen je moleban i kropljeno je Svetom vodom prema plamenu koji se ustremio na grad. I tada, oganj je počeo da jenjava. Vetar je počeo da duva prema reci, a uz zastupništvo Božije Matere, požar je brzo prestao.
Kada su 1611. godine Šveđani ovladali Novgorodom, u pljačkama nisu poštedeli ni hram; razgrabili su crkvene utvari, a ikone, oborili na zemlju i gazili nogama. Neki od njih su došli i do Crkve Znamenja u vreme službe i hteli da uđu na otvorene zapadne dveri; no nisu mogli zakoračiti na prag, odmah su nevidljivom silom bili vraćeni unazad; vojnici su opet polazili, no ta sila ih je stalno vraćala natrag. To je tako uplašilo Šveđane da posle toga niko nije imao hrabrosti da pokuša da uđe u crkvu i opljačka je.
Mnoga čuda proizilaze svih ovih godina od ove svečasne ikone, a brojne ikone ovog tipa, dobijaju svoje ime po mestu u kome projavljuju svoju blagodatnu pomoć kao npr. Dionisijska, Glušicka, Abalacka, Kursko-Korena, Serafimo-Počajevska, Carskoselska, Moskovska i dr.
Izobraženje
Ikonografski ovaj tip ikone gde je Bogodjeva prikazana sa Bogomladencem, naziva se Velika Panagija, što znači Svesveta. Pošto je Bogomajka prikazana dopojasno ovakav vid ikona u drevnom ruskom ikonopisu postale su rasprostranjene i poznate pod imenom Znamenje; što ukazuje na čudo koje se ima zbiti. I zaista, lik Mladenca Hrista u naručju Bogorodice je simbol najvećeg čuda, čuda ovaploćenja, kada je bespočetni i nesmestivi Bog, ovaploćen u ljudskom telu. Znamenje je blisko reči sazivati, prizivati k bogosluženju. Ovo otkriva drugi duboki smisao ove ikonografije: podignute ruke Bogorodice, kao simbol molitve; Mladenac Hristos u krugu kao simbol Evharistije, počiva na rukama Bogorodice kao simbol sasluženja cele Crkve, njenom Nebeskom predstojatelju.
Na ikoni dakle vidimo frontalno izobraženje Presvete Djeve Marije sa podignutim rukama prema Nebu i Predvečnim Mladencem koji sedi na Njenim grudima, bez ikakvog pridržavanja. Sama Bogomajka kao da tim pokretom prinosi Gospodu Svedržitelju Božanstveni Plod neporočne utrobe Svoje, i sa podignutim rukama moli Sazdatelja da Ga primi, kao žrtvu za spasenje svega sveta.
Veoma je upečatljivo što se likovi Presvete Bogorodice i Spasitelja, bez obzira na drevnost ikone odlikuju vrlo jasnim crtama i živošću boja. Dok je donja haljina Njena prikazana bez ikakvih ukrasa u plavoj boji, dotle je maforion, takođe bez ukrasa, oslikan u tamnocrvenoj, boji mučeničkog stradanja. Sa obe strane Prečasne Glave Njene izobražena su dva heruvima raširenih krila. Ruke Presvete Bogorodice podignute su ka Nebu od kog očekuje svu pomoć i zaštitu za napaćeni rod ljudski; ovaj pokret isprva statičan i vrlo određen, odlikuje se izrazitom dinamikom i živošću ne samo kod Bogomajke već i kod Bogomladenca koji prste drži u položaju IS/HS – i arhijerejskim znakom, blagosilja narod Svoj. U celokupnom položaju tela i ruku, kako Mladenca tako i Prečasne Majke Njegove, vidimo jedan molitveni gest, vapaj ka nebu i gromko zauzimanje za rod koji im kliče. Ta pomoć s više koja se očekuje i traži – nesumnjiva je, neizostavna i neupitna; saobrazno tome i vapaji im bivaju uslišeni. Njihova uverenost da će se dobiti ono što se traži proizilazi iz nepokolebive vere u nepogrešivi promisao Božiji; otuda i spokoj kojim likovi odišu.
Kopiju ove čudotvorne Bogorodičine ikone Znamenja, 7. oktobra 2013. godine na dan osvećenja Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, kao dar rodu Sv. Save, dobio je od sveruskog Patrijarha Kirila narod Crne Gore na čelu sa svojim Arhipastirom blaženog spomena g. Amfilohijem. Već deset godina ona stoji u divno izrezbarenom tronu, na levoj strani hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, iznad koje gori neugasilo kandilo vere i ljubavi.
Tropar, glas 4
Kao neoborivu stenu i Istočnik čudesa pristupamo Ti, sluge tvoje, Bogorodice Prečista, Izbaviteljko iz nemogućih situacija, i molimo Te, mir gradu tvome daruj i dušama našim veliku milost.
Elza Bibić
prevod s ruskog: O.B.
Literatura
Tihomir S. Ilijić: Veliča duša moja Gospoda – Ovozemaljski život i čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, VIZG – Publikum, Beograd, 2002. g. str: 246-248, 396;
Disk: Pravoslavni crkveni kalendar 2011, izdat od strane Moskovske patrijaršije (2011)
Ooo Duhovnoe preobraženie: K BOGORODICE PRILEŽNO NJINE PRITECEM, Molitvi k Božiei Materi pered Ee čudotvornjimi ikonami, Moskva, 2015. g. str: 38, 39;
www.pravoslavie.ru / IKONE BOŽIEI MATERI ZNAMENIE/ Viktor Kutkovoi / 10. decembra 2007. g.
