Има дана када, без видног повода и намене, оживи неки град. Покаже се живот и тамо где је био неприметан и заборављен. Тако је јуче оживео и Призрен, иако у њему стално борави мање од десеторо Срба. Једна свадба и једно велико дечје окупљање оживели су све оно за шта се мислило да је заувек нестало. Породица Радивојевић, која живи у Швајцарској, приредила је свадбу свом сину Лазару у Саборном храму Светог Ђорђа у Призрену. Двоје младих, Лазар и његова изабраница Зорана Шемић, обучени у призренске градске ношње, упркос свему, не изгледају као да припадају неком другом времену. Млада с накитом и дукатима, богато украшена, представља затворени свет призренске жене који се чува и крије. Младожењин костим је много скромнији јер је у њему призренски човек излазио у свет. У том свету вековима није било добро скретати пажњу на себе – оделом, имањем или статусом. Лазар и Зорана имају све, али су једним делом оживели насилно прекинуту историју призренске породице. Окружени модерним и лепо нашминканим светом, венчали су се на литургији коју су служили игумани Михајло и Данило, свештеници Илија и Саво Шмигић, отац и син. Илија је у најтежим данима прогона и рата 1999. године остао у Призрену. Сви страхови тог периода прошли су кроз његову душу, а сада је у Призрену с породицом и сећањима. У основи, Призрену су се вратиле, макар на један дан, српска породица и фамилијарност.
Седамсто малишана дошло је у манастир Светих архангела на манифестацију која се зове „У сусрет Видовдану” и коју заједно организују Дом културе Грачаница, Савез аматера Косова и Метохије, Епархија рашко-призренска и братство манастира Светих архангела. На лепом платоу у кањону Бистрице, на рушевинама Душановог манастира Светих архангела, стотине малишана, од којих многи долазе са својим родитељима, почињу да уче основне историјске и културне лекције.
„Деца овај тренутак сасвим другачије доживљавају. Отварају им се неки нови погледи на свет јер многима је ово ретко путовање, многима је прилика да виде другу децу. Косово и Метохија су наизглед мали простор, али пун богатства које се огледа и кроз различиту песму и игру. Ми смо дужни да чувамо темељне вредности наше културе и да чувамо ову децу”, рекао је Ђорђе Лакушић, председник Савеза аматера Косова и Метохије.
У образложењу за ову манифестацију пише да је посвећена „изградњи културе сећања и потребе да се порушено обнови”. Свако дете које је овде играло и певало добија медаљон с ликом цара Душана као знак пажње на дан када је учествовало у призренском програму и на овом месту нешто конкретно урадило.
На десетине младих стајало је у Архангелима с кичицама у рукама и сликало. „Инспирисани мотивима Светих архангела и фрагментима фресака, деца су заправо жива, динамичка слика, она су у својим радовима утиснула чистоту дечје душе и стварност око њих. На овогодишњој ликовној радионици похвалили смо талентовану Јелену Ђокић из Коретишта и Антонину Павловић из Гораждевца”, рекла је сликарка Маја Тодић, уредница ликовних програма Дома културе Грачаница.
Манифестацију у Архангелима подржали су Министарство културе и информисања Владе Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију.
Живојин Ракочевић
Извор: Политика
