Данас, на дан спомена Св. Марије Магдалине, 4. августа 2023. године, навршава се 28 година од злочиначке војне акције хрватске војске и полиције “Олуја”, у којој је са својих вековних огњишта на територији Републике Хрватске под заштитом УН, протерано више од 250.000 Срба. Тада је извршена агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију. Данас је један од најтежих и најтужнијих дана за српски народ, дан за молитвено сећање на скоро 2000 погинулих и несталих, од којих се за више од 700 ни дан данас не зна где им је гроб. Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада светски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обележја геноцида.
Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, током злочиначке акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине. Међу страдалима, 65 одсто су цивили, међу којима приближно три четвртине старији од 60 година. Такође, 29 одсто убијених су женске особе, огромном већом старице. О зверствима хрватске војске сведочи и злочин на Петровачкој цести, када је ракетама из авиона хрватског ваздухопловства немилосрдно бомбардована колона у којој су били само деца, жене и старци.
Председник “Веритаса” г. Саво Штрбац рекао је да су према подацима те организације у “Олуји” погинуле или нестале 1893 особе, а да је међу њима више од 65 одсто цивила и 29 одсто жена. Он је истакао да је тачно једна трећина, односно 631 случај нерешен, и да се те особе воде као нестале, а да је међу њима и већи проценат цивила – чак 75 одсто и 51 одсто жена. То су најкритичније категорије када су у питању ратни злочини, јер је по Женевској конвенцији убиство цивила, жена, деце као и заробљених војника који су престали да пружају отпор ратни злочин, навео је Штрбац. Он је додао да је поред великог броја жртава током “Олује” комплетно девастирана територија Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације. Најпре опљачкана, па попаљена и минирана. Међународне организације су до краја те 1995. године изашле са пописом од око 22.000 уништених објеката. Али није то, то. Много је више од тога, навео је Штрбац. Он је рекао да је на основу података које је прикупио Веритас током “Олује” протерано више од 220.000 људи и оценио да тихи егзодус траје и дан данас. Оно што је остало и што се у међувремену вратило одлази. Ми смо имали мало јачи повратак од 2000-2003, а онда је застао. А од кад је ушла Хрватска у ЕУ на једног српског повратника пет или шест је напустило Хрватску, нагласио је Штрбац.
Подсетио је да је 1991. године на тада спроведеном попису становништа у Хрватској живело око 582 хиљаде Срба и да су чинили 12,2 процента у укупној популацији Хрватске, а да је било и око 106 000 оних који су се изјаснили као Југословени, а да је међу њима био највећи број Срба.
Војна дејства су започела 1995. године, 4. августа у 5.00 часова ујутро, жестоким дејствима артиљерије и ракетних јединицана дуж читаве линије фронта. Прва линија одбране Војске Републике Српске Крајине померена је, односно пробијена, на више места, продором у дубину РСК. Онеспособљени су такође системи веза РСК. У поподневним односно вечерњим сатима започела је евакуација цивила, преко Срба и Двора. Сутрадан, 5. августа, око поднева, објављено је да су хрватске трупе ушле у Книн.
У акцији названој “Маестрал” која је била продужетак “Олује”, од 8. до 17. септембра 1995. године, хрватске снаге у садејству са Петим корпусом армије БиХ, убиле су 655 и прогнале око 125.000 Срба са подручја више општина запада БиХ: Дрвар, Петровац, Шипово, Јајце, Босанска Крупа, Кључ.
Уследила је одмах потом 18. септембра 1995. године, акција “Уна” односно напад Хрватске војске са простора РХ, на три општине Републике Српске: Нови Град, Костајница, Козарска Дубица. Намера је била заузимање Приједора.
У пресуди хашког Трибунала за бившу Југославију, априла 2011. године, оцењено је да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на чијем се челу налазио председник Хрватске Фрањо Туђман. У пресуди стоји да је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.
Другостепеном пресудом од 17. новембра 2012. године, генерали ХВ Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени су кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Ослобођени су по свим тачкама оптужбе.
Злочини утврђени у првостепеној пресуди нису негирани.
Извор: Радио “Слово љубве”
Фото: интернет архива