Čovek hrabrih izbora i ljubavi
Prošle nedelje je nizom manifestacija, izložbom i predavanjima obeležena peta godišnjica od upokojenja, jednog od najznačajnijih srpskih vladika, Atanasija Jevtića. U proteklim godinama se pokazalo da se na kulturno duhovnoj mati Hercegovine, uz svečanosti posvećene Jovanu Dučiću, kao najznačajnija manifestacija ističu dani episkopa Atanasija Jevtića.
„U Trebinju proleće počinje sa Atanasijem“ u šali govore oni koji su ga poznavali i ističu njegovu ljubav prema cveću, a igumanija Irina iz Sušice kod Gračanice donosi narcise u malu šarenu crkvicu punu igračaka i bombona. Zovu je i dečija crkva, u njoj počiva duhovnik, teolog, obnovitelj, narodni vođa i pokretač, beskompromisni borac za jedinstvo crkve, dete i strogi učitelj – Atanasije Jevtić.
Nastojatelj manastira Duži jeromonah Teofil Petrović priredio je izložbu pod nazivom „Slovo ljubve vladike Atanasija Jevtića“. On se posvetio čuvanju i predstavljanju fotografija i snimaka ovog znamenitog episkopa i izložbu doveo u vezu sa poznatim delom „Slovo ljubve“ despota Stefana Lazarevića koje je vladika Atanasije proučavao.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić, a sveštenik Nikola Janković je zaključio da ove digitalno odrađene fotografije i zapisi jesu: „Slike koje nam osvećuju vreme, koje ga preobražavaju i koje nam donose svežinu večnosti“.
Posebno veče posvećeno je obnovi Manastira Tvrdoš sa kojim zapravo počinje duhovna i svaka druga obnova pravoslavlja i svetosavlja u Hercegovini. O detaljima i problemima sa kojima su se suočavali na terenu kao i otkriću starijih arheoloških slojeva u Tvrdošu govorili su dr Dejan Radičević sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Dejan Bulić sa Istorijskog instituta iz Beograda i dr Ljubiša Folić.
Drugi deo manifestacije pod nazivom „Lice i riječ – vladika Atanasije u sjećanju i bogoslovlju“ obeležili su dr Georgios Papageorgiju, dr Stavros Jagazoglu i mitropolit zapadnoamerički Maksim jedan od učenika vladike Atanasija.
Papageorgiju je govorio o šezdesetim godinama dvadesetog veka kada se jedan mladi jeromonah „nedotjeranog izgleda“ iz Srbije pojavio u Grčkoj „iza gvozdene zavese“ je pokazao da je „ljubav iznad suvoparnih pravila morala“, da je bio „kao dete, a da nije gubio autoritet sveštenika“. Iznoseći utiske i detalje iz odrastanja i učenja Geogios Papageorgiju je zaključio da se kod vladike Atanasija osećala ljubav – „hrabra bez sentimentalizma“ dodavši da su njegovi izbori, uključujući i izbor patriote, bili hrabri: „hrabrost i smelost su darovi Boga i prirode a Bog je time bogato darovao episkopa Atanasija“.
Bila je to neposredna teologija sa bliskim načinom pristupa smatra dr Stavros Jagazoglu, gde je preovladavao Dostojevski, pojam ličnosti, konkretnost ljudskog postojanja, kritika marksizma i dubinska teologija. „Jedan Srbin je grčkoj omladini prenosio predanje svetih otaca“ i tada se na osnovu njegovih reči, uključujući i predavanja o Svetom Grigoriju Palami shvatilo da je „njegov Bog ličnosni koji se otkriva ličnostima“. Odgovarajući na pitanje mitropolita Maksima o odnosu isihastičkog učenja i crkvenog realizma dr Jagazoglu je odgovorio da je njegov isihazam ličnosni i da se radi o „sintezi teorije i prakse, dogme i etosa“.
Na skupu koji je pozdravio mitropolit zahumsko-hercegovački Dimitrije da je teologija poigravanje čovekovo u prisustvo božije i da je u toj igri Atanasije Jevtić mnoge naučio da vole Srbiju.
Na parastosu, koji je služen posle liturgije, u prepunom Sabornom hramu u Trebinju u prisustvu brojnih mitropolita i episkopa, gostiju iz regiona i inostranstva mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije je rekao da je Atanasije Jevtić s jedne strane „najumniji teolog našeg vremena“, a s druge strane je bio „pravi narodni vođa. Narod je uvek pitao: gde je Atanasije?“
Odgovor na ovo pitanje nalazi se u delu i životima mnogih: od hercegovačke igumanije Pavle do prizrenskog igumana Mihaila, pa preko dece porodice Pajić i sve do mnogih znanih i neznanih koji su sretali vladiku na njegovom putu od Kosova do Jadovna.
Tekst: Živojin Rakočević
Izvor: Politika
