Ni jaka kiša nije omela desetine hiljada Beograđana da učestvuju u svečanoj litiji povodom slave svog grada.
Još od sinoć, kada su mošti Svetog Justina Ćelijskog i ikona Majke Božje Znamenje svečano dočekane i unesene u Vaznesenjski hram, reke vernih su priticale svetinjama na poklonjenje. Tako je bilo i tokom današnjeg dana kada Crkva slavi Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje, a grad Beograd svoju krsnu slavu. Već u ranim popodnevnim časovima potez oko Vaznesenjskog hrama bio je ispunjen blagočestivim narodom. Ubrzo su centralne gradske ulice bile pretesne za hiljade i hiljade vernika kojima ni snažan pljusak nije bio prepreka da stanu u nepreglednu kolonu zajedno sa nekoliko stotina sveštenika, elitnim jedinicama Vojske i Policije, članovima svih beogradskih crkvenih horova i kulturno-umetničkih društava, veroučiteljima i stotinama učenika beogradskih osnovnih škola.
Zvuk zvona Vaznesenjskog hrama označio je dolazak Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija pod nebo koje su nosili gardisti Vojske Srbije. U istim trenucima na počasno mesto u litiji postavljene su mošti Prepodobnog Justina Ćelijskog i čudotvorna ikona Bogorodice Znamenje. Za predstojateljem Srpske Pravoslavne Crkve u molitvenom poretku krenuli su prvojerarh Ruske Zagranične Pravoslavne Crkve, Mitropolit istočnoamerički g. Nikolaj; zagranični arhijereji berlinski i nemački Marko, montrealski i kanadski Gavrilo, londonski i zapadnoevropski Irinej i štutgartski Jov; kao i srpski episkopi šumadijski Jovan, gornjokarlovački Gerasim, australijsko-novozelandski Siluan, valjevski Isihije, hvostanski Aleksej, novobrdski Ilarion, jegarski i izabrani britansko-irski Nektarije, lipljanski Dositej i toplički Petar. Odmah iza Njegove Svetosti u litijskom hodu bili su predsednik Vlade Republike Srbije g. Miloš Vučević, predsednik Privremenog organa Beograda g. Aleksandar Šapić, ministar privrede gđa Andrijana Mesarović, ministar za brigu o porodici i demografiju gđa Milica Đurđević Stamenkovski, ministar bez portfelja g. Nenad Popović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama g. Vladimir Roganović, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju g. Arno Gujon, savetnik predsednika Vlade g. Nikola Banjac, državni sekretar gđa Sanja Lakić i nadbiskup beogradski Ladislav Nemet.
Sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha, na čelu Spasovdanske litije sa velikim krstom Gospodnjim u rukama bio je g. Nikolaj Stanić iz Dervente, najbolji učenik Bogoslovije Svetog Save u Beogradu, a za njim Orkestar Policije koji je dao poseban svečani ton krsnom hodu. Prošavši ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana Spasovdanska litija je zastala na Trgu Slavija, gde je patrijarh Porfirije pročitao začalo iz svetog Jevanđelja, a zatim je preko Bulevara oslobođenja stigla do hrama Svetog Save na Vračaru, gde je služen akatist Prepodobnom ocu našem Justinu Ćelijskom, posle čega je duhovni poglavar svih pravoslavnih Srba, Svetejši g. Porfirije, održao besedu koju prenosimo u celosti:
Braćo i sestre, danas je dan spasenja! Danas je dan slavlja i radosti! Danas je, Spasovdan, dan Gospodnji, praznik našeg večnog spasenja, događaj kada je Spasitelj jednom za svagda izmestio i premestio našu večnu otadžbinu sa zemlje na nebo i postavio ljudsku prirodu na tako veliko dostojanstvo, na presto sa desne strane Oca nebeskog. Zato nije ni čudo što su znajući ovu istinu i Nemanjići najveće svetinje i zadužbine posvetili upravo Spasovdanu, ni što je slava našeg prestonog grada ovaj dan Spasenja. Tim radosnim povodom se ovih dana izlilo izobilje blagodati i blagoslova na nas i ovaj grad, jer su sa nama čudotvorne mošti Svetog ave Justina Ćelijskog i čudotvorna ikona Bogorodice Koreno-Kurske.
Dobro nam došao, Sveti naš oče Justine! Dobro nam došao u ovaj veliki, praznični dan tvoje i naše prestonice!
Svi se mi neizmerno radujemo jer tvoja blagovest Vaskrsloga Hrista i preobraženoga sveta danas jače i glasnije nego ikada pre odjekuje Beogradom koji osvećuješ predvodeći ovu litiju ne samo svedočeći Hrista, nego nam Ga donoseći i darujući u ovom svetom ćelijskom kivotu. Danas se, Sveti naš Avo, ovde posle osamdeset godina ponovo srećeš sa divnim, čudotvornim likom Presvete Bogomajke koji je nastao u gradu Kursku, u Rusiji. Ovaj je Bogorodičin obraz je, izbegavši stradanje od komunista, kratki period mira između dva svetska rata našao u našem prestonom Beogradu. A kada je boljševička neman u ruhu bezbožnog komunizma stigla u Srbiju, ti si, avo Justine, bio prinuđen da zameniš univerzitetsku katedru, amvone beogradskih hramova, govornice prestoničkih dvorana i učilišta, nakon brojnih stradanja i životnih opasnosti, oltarom skromnog, planinskog manastira Ćelije i da odatle svoju ognjenu i proročku reč o Spasitelju čoveka i sveta upućuješ srpskom narodu, a da one stignu i do dalekih krajeva i postanu radost, uteha i svetlost svetu.
I baš tamo, u taj daleki svet stranstovavanja na zapadnim stranama, otišla je i čudotvorna ikona Bogorodičina Kurska, nazvana Znamenje, kao najveća svetinja ruskog zagraničja. Odatle nam danas, iz Amerike, dobrotom i ljubavlju Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita njujorškog i istočnoameričkog gospodina Nikolaja, prvojerarha Ruske Zagranične Crkve, koji je ovih dana sa nama, stiže u ovaj molitveni, krsni hod, u našu litiju i u hram Svetog Save da bi se sastala sa Prepodobnim ocem našim Justinom Ćelijskim, a da bi im se mi večeras i narednih dana poklanjali, sa molitvenim trepetom ih celivali, molili se Hristu Gospodu za mir i dobro našem narodu, ali i mir svim ljudima i svim narodima, mir celom svetu.
Danas strašne demonske sile i oluje vitlaju svetom, sile koje imaju potencijal da ga unište, da unište civilizaciju kakvu znamo. Te sile na velika i neprestana iskušenja, svakovrsnim pretnjama i pritiscima, stavljaju i naš pravoslavni srpski narod. Međutim, imajmo na umu, braćo i sestre, i to da svako iskušenje, pa i najveće iskušenje za ljude i narode, ima duhovnu osnovu, da je posledica duhovnih oboljenja, a ratna pogibelj, najveće iskušenje za ljudski rod, posledica je najvećeg duhovnog pada.
Zbog toga, da bismo se oduprli svim iskušenjima, na ličnom, na porodičnom planu, na planu naroda, boreći se za egzistencijalnu sigurnost, bezbednost i napredak, moramo voditi borbu pre svega na duhovnom planu. Stoga nam je Gospod darovao priliku da se na dan Vaznesenja Njegovog, dan slave prestonog grada srpskog naroda, pred čudotvornom ikonom Majke Božje saberemo oko Prepodobnog oca našeg Justina Ćelijskog, našeg Ave, i da svi zajedno zatražimo njegove tople zastupničke molitve Vaznesenom Gospodu i Majci Njegovoj.
Braćo i sestre, imati za slavu prestonice jedan ovakav praznik predstavlja i poseban blagoslov i čast, ali i odgovornost i prizvanje ne samo za one koji žive u njemu, već i za čitav naš narod. Svi smo različiti, ali različitosti su dar Božji. Date su nam da bismo se međusobno dopunjavali i obogaćivali, da bismo bili snažniji i sposobniji da zajedno savladavamo svako iskušenje i zlo u nama i oko nas. Svi moramo da budemo bolji, da budemo onakvi kakvim nas Bog hoće, onakvi kako je zapisano u svetom Jevanđelju, onakvi kako nas uče zapovesti Božje. Zato nam je potreban Hristos i Njegovo Jevanđelje, što je naš narod oduvek znao, a to znamo i mi ovde sabrani. To smo mi. To je naše opredeljenje. Zbog toga, čovekov put i cilj, njegova mera i svrha, imaju uporište i kriterijume, ne više prolazne i pale, već večne i božanske.
Ovi nebeski, večni principi, jesu otkriveni i zapisani u Jevanđelju. Oni nam jednostavno i jasno otkrivaju ko je čovek, šta je čovek, šta je njegova prava priroda i istinsko naznačenje; šta je zdrav i autentičan čovek i kakvi treba da budu odnosi među ljudima; na kakvim vrednostima počiva jedna autentična zajednica. Samo onda kada poštujemo i primenjujemo u životu te principe, volimo istinski Boga i istinski volimo svakog drugog čoveka. Ta večna reč Božja, reč o Bogu i čoveku u Jevanđelju se ne može dorađivati, ona je apsolutna. Njoj se ništa ne može oduzeti ni dodati, ona ne može i ne treba da podilazi niti da se saobražava, duhu bilo kog vremena. Naprotiv, i vreme i prostor, sva tvorevina, čovek, ljudski rod, treba da se preobražava u duhu Jevanđelja.
Mi znamo da postoje ideologije i ideje koje bi htele da skroje reč Božju po svojoj meri. To su ideje i ideologije udaljene od Jevanđelja, neretko i suprotstavljene Jevanđelju. Međutim, svaka ideja i ideologija koja nema svoje uporište i izvor u reči Božijoj, u reči Hristovoj, po prirodi stvari zloupotrebljava istinsku vrednost i značenje čoveka i ona nije naša. Mi jako dobro znamo ko smo i šta smo. Mi smo pravoslavni hrišćani, mi smo deca Svetog Save, svetog vladike Nikolaja, svetog Justina i svih svetih iz roda našeg. Od toga nećemo odstupiti. Od toga što je naše i što jesmo odstupiti nećemo.
Neka nam uvek Gospod Spasitelj bude ogledalo i mera. Ako je Hristos tačka oslonca i kriterijum, ako je On cilj i smisao, ako je On na prvom mestu, budimo sigurni da će sve ostalo biti na svom mestu. Zato se uvek sećajmo gromoglasnih reči Svetog ave Justina kojima je opominjao i tešio svoj narod, i kojima nas i danas ovde opominje i teši: Sve za Hrista, Hrista ni za šta!
Svima vama, braćo i sestre, čestitam ovaj divni dan Gospodnji, dan Spasenja, Spasovdan, krsnu slavu našeg prestonog grada Beograda, koji neka sa svim drugim gradovima i mestima Gospod sačuva i blagoslovi zanavek! Neka Bog blagoslovi svu našu braću i sestre gde god da žive, i sve ljude i narode sveta, posebno one sa kojima i pored kojih živimo. Upamtimo jasnu reč Hristovu, zlatno pravilo: Sve što želite da vama ljudi čine, činite i vi njima. Dakle, sve što želimo sebi, želimo i drugima. Mir, uteha, svaki blagoslov Božji da bude sa svima vama. Srećan praznik! Živeli na mnogaja ljeta!
Izvor: SPC
