У девету недјељу по Духовима, 10. августа 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете апостоле и ђаконе Никанора, Прохора, Тимона и Пармена и Светог свештеномученика Милоша Грковачко-црнолушког саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Ненад Тупеша, професор Богословског факултета у Фочи, а саслуживали су му јереји Душан Вучић из Епархије Западно-европске и Обрен Дамјанац жупски парох, острошка сабраћа јеромонаси Николај и Натанаило, те ђакон Лазар Супић.
Сабрању је молитвено присуствовао острошки игуман архимандрит Сергије, бројно монаштво и вјерници.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о лађи на којој су апостоли и која тоне, сабранима је бесједио о. Ненад.
– То море које се узбуркало није ништа друго него море овога свијета, овај свијет у коме живимо, а лађа која се нашла на пучини тога великог узбурканога мора јесте Црква Божија. Валови који се труде да потопе лађу и да узнемире оне који су на њој јесу зли духови поднебесја за које Апостол Павле каже да наша борба није против крви и меса, него управо против злих духова поднебесја. И зато то море које силе демонске и силе овога свијета узбуркавају, желе да потопе оно служи као средство спасења, као сигурно уточиште сваког оног ко жели да дође на лађу. Видимо да је крманош онај који плови морем и које таласе запљускују сам Христос – рекао је о. Ненад.
Он је нагласио да на примјеру Петра који је посумњао да може по ријечи Христовој да ходи по води, можемо пронаћи себе.
– Исти овај апостол Петар, који чује ријеч Господњу и када каже, ако си ти, кажи ми да дођем к теби по води. И креће Петар, али од једног момента пада у маловјерје и почиње да тоне. И ми као Петар кад чујемо ријеч јеванђељску, кад посвједочимо неко чудо благодати Божје у душама нашим, обрадујемо се као они, кренемо пуни снаге духовне у овај свијет па почнемо да проповиједамо реч Божију овоме свету. А да када нас валови искушења запљусну, јави се једна сјенка сумње у срцу нашем, да ли то има смисла све што ми радимо, да ли је то заиста Христос вјечни Бог и Логос, као човјек чудотворац и чудотвори Бог? И онда почињемо полако да тонемо у сопствену сујету, у сопствени гријех, у сопствено маловјерје. Али је срећа ако бивамо као Петар па кажемо, Господе помози ми- рекао је о. Ненад.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовима Даровима.
Извор: Манастир Острог
