Трибина „Религија и наука“

Дијалогом до разумијевања: Трибина „Религија и наука“ у подгоричком саборном храму

Комуникација представља мост између конфузије и разумијевања“ ријечи су чувеног афроамеричког проповједника из времена црначког ропства Нет Тарнера. Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици био је домаћин прве дијалошке трибине у циклусу „Наука и религија“ која има за циљ да кроз комуникацију између представника свијета науке и религије дође до јасног разумијевања појмова и знања који нас често збуњују.

У овој дијалошкој трибини учешћа су узели еменинетни говорници. Испред вјерских заједница говорили су епископ буеносајерски г. Кирило и ефендија Џемал Дацић из Мешихата Исламске заједнице док су научну заједницу у овом дијалог представљали академик ЦАНУ др Игор Ђуровић, професор Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе као и др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета, такође са нашег универзитета. Трибину је водио архијерејски протопрезвитер подгоричко-колашински протојереј-ставрофор Гојко Перовић који је и уредник ових дијалошких вечери.

Отварајући ово вече, отац Гојко је рекао да је циљ ове трибине, која ће бити редовна, да се обнови дијалог између Цркве и свијета у коме она постоји у 21. вијеку. „Да ли су свјетови науке и религије супростављени или је та дихотомија вјештачка“ упитао је отац Гојко најавивши своје вечерашње саговорнике.

Он је нагласио да је нарочито важно присуство новог ректора Универзитета Црне Горе који својим присуством у многоме одговара на питање које раније поставили.

Преосвећени епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. Кирило Бојовић у својој личности у многоме спаја и науку и религију. Прије посвећивања свог живота Христу Богу у цјелости кроз монашки подвиг, преосвећени Кирило се активно бавио математиком, обављајући и дужност предавача и сарадника у настави на Природноматематичком факултету у Подгорици.

Владике је на самом почетку рекао да се он читав живот припрема за ову тему. „Мој живот се дијели на два периода, период бављења науком и други дио у ком сам се бавио теологијом“ нагласивши да никада није осјетио супростављеност те двије области.

Преосвећени је нарочито апострофирао књигу „Наука и Религија“ епископа Луке који је био хирург али и епископ Цркве Христове. „Сваки дио човјекове душе захтијева своју храну тако и људски разум такође треба нахранити потребним знањима из различитих области“ рекао је владика Кирило и додао да предмет науке не може бити потпуно различита од предмета теологије. „Циљ и религије и науке је исти – то је истина“ објашњава владика негирајући икакву дистанцу међу њима.

Ислам је у дијелу Медитерана у ком је био доманантна религија пружао погодно тле за ширење наука нарочито на пољу математике, физике, механике, медицине и других области. О односу ислама и науке говорио г. Џемал Гоцић.

Господин Гоцић је напочетку рекао да је неопходно бити отврен пред Другим, и са том отвореношћу морамо разбијати предрасуде које можда раније постоје. „Куран није у складу са науком, већ је наука у складу са Кураном“ рекао је ефендија Гоцић. „Позив за науком је уткан у Ислам и постављен као друга људска тежња по приоритетима“ наглашава г. Гоцић нагласвиши да све створено у космсу казују славу Божију или „бисмилу“.

Представник Исламске заједнице је овом приликом нарочито нагласио да све што постоји и све што функционише на свијет – све је по вољи Бога вишњега. „Зашто је вјера важна? Зашто је наука уз вјеру важна? Зато што су и наука и вјери два начина спознаје“ закључио је г. Гоцић.

Џемал Гоцић је своје излагање закључио постављајући питање односа муслимана и науке данас и додао да ту има простора за напредак и да су муслимани у неколико вјекова можда запоставили науку. „Када су муслимани поштовали науку доживјели су своји зенит“ закључио је ефендија Џемал Гоцић.

Из свијета науке први је говорио професор Електротехничког факултета Универзитета Црне Горе академик Игор Ђуровић.
Академик Ђуровић је на самом почетку рекао да се између свијета науке и религије могу пронаћи хиљаде различитих релација које се свака понаособ могу појединачно разматрати кроз многа предавања. „Многи од најзнаменитијих научника из историје били су веома религиозни људи“ наглашава академик и додаје да нема ништа спорно.

Ђуровић је рекао да ипак постоје разлике између науке и религије понајвише на пољу метода. „Та разлика се у различитим контекстима може или продубљивати или ублажавати“ рекао је Ђуровић и додао да и поред формалног става представника вјерских заједница многи вјерници имају отклон према науци.

Са филозофске тачке гледишта ову тему сагледао је др Душан Крцуновић, професор Филозофског факултета у Никшићу.

Професор Крцуновић је рекао да је монотеизам условио развој науке. „Два темеља европске интелектуалне културе су Библија и грчки мислиоци“ нагласио је професор и додао да је однос између науке и религије хармоничан. „Тај однпос је ипак био врло динамичан када се посматра из контекста историје“ ипак је нагласио Крцуновић.

„Јуче сам имао први час са првом годином студената филозофије и говорио сам о почецима историје филозофије и инспирасан овом вечери посебно нагласио везу изнеђу Хесиода и Мојсија који су записани у исто вријеме“ присјетио се Крцуновић и наставио „музе се обраћају Хесиоду и осталим пастирима, а и Мојсије је напасао стада свог таста испод Хорива када је видио како гори купина и несагоријева“. То су два приступа истини, Грци су изумељи теоријског односа према стварности а овамо имамо другачије перципирање истине.

Након уводник излагања услиједила је веома жива и богата дискусија.

П. Божовић