У уторак, 20. децембра 2022. године, у Светогеоргијевском дому под Горицом одржана је дијалошка трибина на тему „Православно банкарство“. На позив протојереја-ставрофора Гојка Перовића говорили су протојереј Предраг Шћепановић, економиста и теолог и господин Ненад Витомировић, економиста и аутор књиге „Православна банка“.
Господин Витомировић на почетку је објаснио разлог писања књиге, као и сам њен назив. Разматрао је принципе функционисања модерне банке у складу са хришћанским етосом. По њему се данашње пословање своди на оно што је законом дозвољено, а не на оно шта је у реду. Констатовао је да постоји могућност пословања по вјерским принципима и да то није утопија, већ је доказано и постоји. Хришћанска економија сама по себи је враћање душе и ума у економију.
Изнио је једну од занимљивих идеја из књиге, а то је етички одбор који би одлучивао ко може да буде клијент банке и шта може да се финансира. Такође, мора се направити разлика између онога који због више силе заиста не може да врати кредит и онога који то неће. Са друге стране, велико је повјерење клијената у банку да их она никада неће пустити низ воду и дозволити да пропадну.
Направио је разлику између имућног човјека, који има материјално, и богатог који има и Бога у себи, има материјално и чини тако знајући да му је то од Бога дато.
Закључио је да би без банке стала привреда. Банка има производ који се зове кредит. То је оруђе, а не оружје. И они који узимају кредит морају добро да размисле шта да раде са њим.
Отац Предраг казао је да је ова књига пионирски подухват и покушај аутора да објасни и убиједи човјечанство и духове поднебесја да још има Бога у човјеку, да још има филантропије, да човјек човјеку не треба да буде вук него једни друге треба да гледамо као браћу. Дехуманзација економије је била аларм за аутора не само да критикује, већ да да нека рјешења, да се помогне човјеку. Књига на питак и једноставан начин говори о неком новом свијету финансија, и она може да буде мит и утопија само за онога који не жели добро човјеку и који не вјерује у постулате хришћанства.
Нагласио је да економија није изузетак већ да су и друге науке изгубиле вертикалу, везу са Богом. Наука је сама себи постала циљ. „Наравно, сви тежимо науци и желимо да користимо њена достигнућа, али ако наука изгуби везу са вертикалом, везу са Творцем који је све то смислио, десиће се економске кризе и искакања из система.“
Објаснио је да све монотеистичке религије стоје на становишту да је камата гријех.
Говорећи о милосрђу, казао је да су богаташ и сиромах идеална прилика за богаташа да покаже милосрђе, јеванђелску врлину која, по ријечима Светог Јустина, и самог Бога потреса.
На крају је подсјетио на ријечи митрополита Антонија Блума: „Живи како хоћеш и мисли како хоћеш, али ако не живиш за другог, промашио си живот“, додајући да је у току пост када треба да скупимо стомаке и раширимо срца, јер је наше само оно што дајемо другима.
У току вечери дотакли су се још многих занимљивих тема везаних за економију, као и могуће везе теологије и економије. Цијелу трибину можете погледати у приложеном снимку.
Лазар Шћекић
