Đakon Hadži mr Nenad M. Jovanović: MISAO KOJA PREPORAĐA RUSIJU
Povodom izlaska iz štampe nove knjige protojereja dr Nikole M. Gavrića „Ideja ruskog preporoda: Društvena misao Ivana A. Iljina“
Upravo je iz štampe izašla knjiga Visokoprečasnog protojereja dr Nikole M. Gavrića, starešine beogradskog Hrama Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke u Košutnjaku, pod naslovom: „Ideja ruskog preporoda: Društvena misao Ivana A. Iljina“.
Osim što baca neophodno svetlo na život i delo samog Njegovog Blagorodija naslednog plemića dr Ivana Aleksandroviča Iljina (1883-†1954), ova naučna monografija, na svojih blizu 250 stranica, rasvetljava duhovno, filosofsko, sociološko i politikološko stanovište poznatog ideologa “belog pokreta“ i tvorca “bele ideje“, kao i njegovo shvatanje: vere, porodice, otadžbine, rodoljublja, države, demokratije i sl.
Pomalo vizionarski, ako ne i profetski, autor ove, veoma uspele i izuzetno vredne monografije, protojerej dr Nikola M. Gavrić, uhvatio se u koštac sa jednom materijom, u vreme kada niko ni slutiti nije mogao kolika će njena sociološka, sociološko-religiološka, pa i politikološko-religiološka potentnost i važnost biti, upravo sada, u ovom istorijskom vremenu, bremenitom izazovima svake vrste.
Subjekti i veliki igrači u globalnom konfliktu, koji se odigrava pred našim očima i od kojeg nastojimo da se, koliko-toliko, distanciramo (uprkos aklamativnoj opredeljenosti čitavog Srpstva po tom pitanju) i da sklonimo svoju glavu na sigurno, imaju svoju logiku i zakone, kojima su rukovođeni u procesima dugog trajanja i tada ih mi teže uočavamo i teže ih analiziramo. Međutim, kada se istorija ubrza i ti procesi dovedu do eruptivnog stanja, onda su i njihove zakonitosti svima razumljivije, jasnije i vidljivije. Tj. posle bitke svako je general, što bi se reklo prostim jezikom.
Zato je veliki dar i ogroman trud da se ti procesi i njihove ideološke, ekonomske, geopolitičke, religijske i sve druge sile pokretači detektuju i protumače pre nego što do erupcije i ubrzanja istorije uopšte i dođe. Što je zemlja slabija, manja, malobrojnija i strateški ranjivija, to je ovo za nju važnije i ona nema toliko potrebe za pukim reminiscencijama, šta je bilo i zbog čega se neki politički proces odvijao i okončao na ovaj ili onaj način. Iako je i to, dakako, bitno, za Srbe je to, momentalno, od manje važnosti…
Ocu Nikoli je, međutim, za rukom pošlo nešto drugo, nešto mnogo teže, jer je njegov zadatak bio da ovo učini sa poveće vremenske distance, budući da je rukopis nastao još 2010. godine, a sada se prvi put objavljuje. Zato su ove stranice, jedan svojevrsni slovesni vremeplov, čije rezultate na duhovnom, eklisiološkom, ideološkom i politikološko-religiološkom, pa i u vojno-bezbednosnom smislu, u punoj meri, počinjemo da razabiremo tek danas.
Zato je sada pravo vreme za ovu knjigu, jer nemaju svi sposobnost prote Nikole da anticipiraju i, toliko unapred, prepoznaju činjenicu da je, upravo, duhovna i politička misao oca bele ideje, Njegovog Blagorodija naslednog plemića dr Ivana Aleksandroviča Iljina, ona zlatna nit, koja povezuje današnju ideološku osnovu i potku ruske političke elite, oličene u Njegovom Prevashodstvu Vladimiru Vladimiroviču Putinu, sa svojim celebnim i živonosnim izvorima, sve do Kijevske Rusi i Svetog Velikog Kneza Vladimira. Drugim rečima, onaj ko ne razume duhovne porive, filosofska načela i političke ideje plemenitog Iljina, ne može ni naslutiti razloge, zbog čega i kako određene, sudbonosne po svet, političke poteze povlači predsednik Putin, niti kako se prema istima postavlja Sveta Crkva.
Nije prota Nikola jedini i prvi ko je to primetio, ali je prvi, makar u okvirima srpskog sveta, ko je na toj temi doktorirao, dajući i nama, slabije upućenima, šansu da uronimo u tu nepreglednu dubinu plavetnila Iljinovih očiju, iz kojih sija ideja nove i moćne Rusije, sazdane na osnovnim i zavetnim principima ruskog Pravoslavlja, koji su prvobitnu carsku Rusiju i stvorili i učinili velikom, pa i najvećom.
Zbog toga je naučni doprinos ovoga dela oca Nikole Gavrića ogroman, a ovim svojim intelektualnim prinosom, prvim kod nas, koje se ovom termatikom bavi, on podiže sebi zadužbinu, jer nam u ruke daje oružje za razumevanje svetskih procesa, koji su iz faze dugog trajanja, u jednom momentu prešli u procese, koji se odvijaju supersoničnom brzinom. Jedino naoružani ovakvim znanjima, možemo da izvedemo svoju lađicu izmeđ’ pretećih hridina i dovedemo je u sigurnu luku.
Naučna monografska studija o društvenoj misli čoveka, za kojega se veruje da je presudno uticao na formiranje državne ideje savremene Rusije, kao sile koja se, u velikom stilu, upravo vraća na pozornicu svetske visoke politike i to kao jedan od tri najdominantnija igrača, zaista, predstavlja knjigu koja je nedostajala i u tome je jedan od glavnih njenih dometa i vrlina. Još bitnije! Autor nam razjašnjava i neupitnu činjenicu na koji način i u kom smislu se predsednik Ruske Federacije, Njegovo Prevashodstvo Vladimir Vladimirovič Putin, danas može smatrati Iljinovim sledbenikom, što ovo štivo čini još aktuelnijim i interesantnijim, iz razumljivih razloga.
Autor nam u ovom delu otkriva da se Iljin dominantno bavio Pravoslavljem, ali pretežno ruskim Pravoslavljem. Ne zbog toga što je bio zaronjen u etnofiletizam, već zato što on nije bio teolog i nije se bavio tom temom sa eklisiološkog stanovišta. On u Pravoslavlju i to onom: ruskog stila i iskustva (da se poslužimo parafrazom), naime, sagledava jedan od glavnih elemenata ruskog identiteta, na kojem se može izgraditi njegova ideologija trećeg puta, za koju se, naročito, smatra da je uticala i politički formirala predsednika Putina. U srži tog puta su: Vera, porodica, rodoljublje, Otačastvo i političko uređenje, koje neće biti slepo kopiranje nametnutih zapadnih mantri o demo(no)kratiji, jednako koliko i (takođe zapadnih) desnih ili levih totalitarizama. Iljinov treći put insistira na suverenitetu i slobodi, tj. na svemu onome što danas na Zapadu kopni i nestaje kao kap vode na užarenoj ringli – uz puno paničnog vrtenja, prestrašenog šištanja i neumitnog nestajanja.
Dr Gavrić nas podrobno uvodi u Iljinovu sociologiju religije, sociologiju porodice i sociologiju politike, što je za potpisnika ovih redova, osobita poslastica i velika vrednost, jer nas on time, zapravo, esencijalno uvodi i u Iljinovu politikologiju religije, bez koje, zaista, ne možemo ni nazreti šta se i zbog čega danas dešava, ne samo u srpskom svetu i ruskom svetu, već i u globalnom svetu, uopšte.
Izdavač ove knjige je Institut za društveno umrežavanje iz Novog Sada, a pisac predgovora ovog interesantnog, trajno aktuelnog i veoma važnog sociološko-religiološkog i politikološko-religiološkog dela je uvaženi akademik Darko Tanasković, što je, samo po sebi, dovoljna garantija o prirodi i kvalitetu ovoga ostvarenja i njegovog naučnog doprinosa i dometa.
Autor pogovora je Prečasni protonamesnik msr Nemanja S. Mrđenović, redovni predavač na Katedri za praktično bogoslovlje i pravoslavnu duhovnost Ruskog pravoslavnog bogoslovskog instituta “Sveti Kirilo i Metodije“ u Melburnu, vanredni predavač na Koptskom pravoslavnom bogoslovskom fakultetu “Sveti Kirilo Aleksandrijski“ u Sidneju i zamenik direktora Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma. Recenzent je, ovoga puta, Časni đakon msr Hadži Nenad M. Jovanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka Universiteta u Beogradu, veroučitelj Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i sekretar Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma.
Srdačno preporučujemo, dakle, ovu dragocenu knjigu onima, koji žele da zarone u plavu dubinu ovog svojevrsnog slovesnog vremeplova, da sami sozercaju, da li današnju rusku državotvornu ideju valjano odslikavaju Iljinove zavetne reči:
“Molitva mi je kao mač, a mač mi je kao molitva“.
Đakon Hadži mr Nenad M. Jovanović
++++
Kratka biografija protojereja dr Nikole M. Gavrića
Protojerej dr Nikola M. Gavrić je rođen je 1980. godine u Tuzli, u uglednoj svešteničkoj porodici. Bogosloviju Svetog Petra Cetinjskog završio 2000. na Cetinju, kada je rukoproizveden u čin čteca. Diplomirao u Sankt Peterburgu na Duhovnoj Akademiji Ruske Pravoslavne Crkve 2003. Magistrirao 2005. na Filosofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banja Luci doktorirao 2011. Prvi je doktor nauka iz redova bogoslova obnovljene Cetinjske bogoslovije, čime se upisao u istoriju ove crkveno-obrazovne institucije za sva vremena.
U đakonski, a potom i u sveštenički čin rukopoložen je 2004. godine. Od tada službuje na parohiji i obavlja dužnost starešine zvorničkog hrama Hristovog Vaskrsenja i prilikom osvećenja istog 2008, biva odlikovan pravom nošenja crvenog pojasa. Za paroha pri hramu Svete Trojice u Sremčici biva postavljen 2009, a 2014. za paroha pri hramu Svetog apostola i jevanđelista Luke u Beogradu u Košutnjaku, u kome, od 2016. obavlja i dužnost starešine hrama. Za uloženi trud i nesebično zalaganje prilikom obnove i živopisanja ovog Svetog hrama, odlikovan je protojerejskim činom 2020. godine.
Za svoje zasluge pred Svetom Crkvom i poverenom mu pastvom, ali i za veliki akademski doprinos, upravo u smislu upoznavanja naše naučne i šire javnosti sa delom i mišlju velikog ruskog filosofa Ivana Iljina, kao i za negovanje srpsko-ruskih veza, bogoljublja i otačastvoljublja, 2022. godine udostojen je visokog crkveno-društvenog odlikovanja, Krsta vožda Đorđa Stratimirovića. Ovim je pribrojan uskom redu velikih zaslužnika iz samoga vrha naše, ali i inostrane duhovne, intelektualne, vojne, političke i poslovne elite.
Autor je dve naučne monografije, naučnih i naučno-popularnih radova, objavljenih u našim najuglednijim zbornicima i časopisima, iz oblasti teologije i sociologije. Učesnik je domaćih i međunarodnih naučnih konferencija.
Oženjen je i sa svojom suprugom protinicom Dijanom ima dve kćerke, Gordanu i Kseniju.
