У четранесту недјељу по Духовима, служена је Света Литургија у храму Светих Новомученика Момишићких на Малом брду у Подгорици. На Светој Литургији, поред мјесног пароха Павла Божовића саслуживао је и ђакон Ведран Грмуша са Цетиња.
Након прочитаног зачала из Матејевог Јеванђеља које говори о Свадби Царевог сина сабраним вјерницима обратио се ђакон Ведран Грмуша. „Прича постиче на преиспитивање себе и свог живота, какав је наш живот у Цркви“ рекао је тумачећи ову Христовау параболу ђакон Грмуша.
„Да ли смо ми људи коју када пређу праг цркве ставе маску а потом олако улазе у свађе и сукобе?“ питао је ђакон Грмуша све присутне и потом подјсетио на све свакодневне проблеме и нервозе на које често сви нехришћански одреагујемо. Вјерници који су слушали бесједу видно су одреаговали позитивно осјетивши да ријечи бесједника дотичу животе свих вјерника.
Ђакон Грмуша је говорио о томе да се у Светом Писму често користи симбол свадбе, да је свадба заиста најљепша слика Цркве. „Циљ Цркве је да се заједница Литургије никада не завршили“ нагласио је отац Ведран и поставио питање – како издржати вјерчност у Царству Небеском ако нам је овдје на земљи некада и два сата Литургије предуго.
„Продужење заједништва је тренинг за стање у ком ћемо бити у Царству Небеском“ објаснио је отац Грмуша и додао да ће света Литургија бити стално стање у Небеском Царству. „Замислите вјечност у Литургији – зато је и служимо стално да се припремамо за то непрекидно заједничарење“.
П.Б.