Dječiji sabor kroz riječi Svetog Vladike Nikolaja
(Molitve na jezeru – odlomak)
U podne deca se skupljaju na jezero, da se kupaju u suncu i vodi.
Gospode, kako se divi sva priroda nevinosti! Mučni i namučeni argati u prisustvu grešnika – jezero i sunce preobražavaju se u prisustvo dece. Kako veličanstven hram Gospodnji postaje jezero, kada su deca na njemu, i kako uzbuđen prvosveštenik sunce, kad se zraci njegovi ukrste za zracima duše detinje.
Pustite decu neka priđu k meni, šapće sva priroda, i razumećete, da sam i ja dete. Prema razbojnicima i ja se pravim razbojnikom, prema deci i ja sam dete. Bezdušnicima i ja se činim bezdušnom, svetiteljima ja sam oltar. Ko traži zvera u meni, poslaću mu zvera u sretanje; ko traži Boga u meni, pokazaću mu Ga. Grešnici me imenuju klanicom, pravednici žrtvenikom. Samo nevinosti otkrivam se kao nevinost, i deci Božjoj kao dete Božje.
Pustite decu neka priđu k meni, viče glasno Sin Devojački, i deca Mu jedino i prilaze. Paklu ognjenom biće odgovorni oni, koji brane deci pristup Sinu Božjem. Jer niti sami prilaze niti dadu drugima da priđu.
Zašto decu, Gospode, zašto decu išteš? – pitaju stvoreni i nerođeni Rođenoga i Nestvorenoga. Kao kipovi kameni takvi su stvoreni i nerođeni, pokreću se vetrovima svetskim. A Rođeni i Nestvoreni pokreće se životom iznutra, i vetrovi svetski beže od Njega.
Zato što sam i ja dete, zato ištem decu. Varalice vide u Meni varalicu, bezbožnici bezbožnika, i vlastodršcu otmičara vlasti. Fariseji pitaju: ko je ovaj? i ne mogu da se dosete, a mudrice ovoga sveta love Me na svoju zemaljsku mudrost.
Samo Me deca poznaju, jer sam i Ja dete. Kao dete nisam svoj, i kao dete ne tražim slavu za sebe. Kao dete ne mislim ništa od sebe, i ne govorim ništa od sebe, i ne delam ništa od sebe. Nego kao dete mislim ono, čemu me Otac moj uči, i govorim ono što čujem, i delam ono što vidim.
Deca prestaju biti decom, a Ja nikad ne prestajem biti dete. Deca prestaju biti decom zbog zlih vođa svojih, koji im zabranjuju stalan boravak sa mnom, i uče ih staračkoj mudrosti sveta. A ja ne prestajem biti detetom, jer se hranim večno mladom mudrošću neba.
Blago onima, koji se u starosti otresu svojih zlih vođa i njihove mudrosti, što čini starim, i bolesnim, i mrtvim. Ko se obrati k Meni, ako je i ostareo od sveta, učiniću ga detetom, i kao večito dete carovaće u carstvu Mome, u koje starci svetski nemaju pristupa.
Kažem vam, carstvo Moje carstvo je dece.
Zaista, stvoreni neće videti svetlosti carstva Božjega, nego samo rođeni. Ono što je Moje, što je kao Ja, ono će biti sa Mnom.
Izlupaće se kameni kipovi, što ih svetski vetrovi pokreću, i njihov pepeo biće igra vetrova. A deca, što se pokreću životom iznutra, ući će u večiti život.
Gospode Lučezarni, i Večito Dete u krilu Svete Triade, pomozi mi nevinošću svojom, najvećom snagom u svima svetovima, da se rodim od Duha Svetoga.
Da ne bi kao kameni kip, stvoren ovim svetom, bio razlupan i u vetar razvejan.
No da bi kao rođeni mladenac bio nerazdvojen od Tebe u večnosti, Kneže nevinosti i svih nevinih.
Priredila Ljiljana Popović
