Albanska porodica Prekaj optužila ga je za ubistvo njihovog oca, potom je optužen da je silovatelj, pa da je na njegovom placu vojska crnogorskog kralja 1913. ubila dvanaest Albanaca i na kraju da je učestvovao u zločinu 7. maja 1999. u regionu Peći
„Dobro došao, Đokoviću! Bogami nije trebalo da ideš!”
Ovim rečima dočekan je Milorad, prvi povratnik u Vitomiricu, nadomak Peći. Uzdržan i ćutljiv, uključio se u mali lokalni svet. Često se mogao videti na seoskom sirotinjskom trgu u Goraždevcu, zaposlen u opštini, angažovan u nevladinim organizacijama. Izgledao je kao begunac od samoće – odlučan da, po svaku cenu, ostane u svojoj Vitomirici. Da li je ta sigurnost najviše zasmetala njegovoj okolini, da li je obnova imanja bila okidač za različite i neprestane napade? Jednom smo ga, 2017. godine, pratili do njegovog započetog doma.
„Ovde su Srbi pobili Albance. Ovo nije tvoja zemlja, nego naša”, ponavljao je mlađi čovek unoseći se u lice Miloradu Đokoviću. Grupa ljudi je postajala sve veća i svi su imali jedan cilj: da ga oteraju sa njegove njive i nedovršene kuće. Ta izrazito neprijateljska grupica sabila je oko Đokovićevog „juga” i njega i novinare „Politike” i „Glasa Amerike”. Natpis VOA na mikrofonu ovog poslednjeg smiruje masu, a na pitanje: „Kako se zovu pobijeni rođaci, ko ih je i kada pobio?”, niko od prisutnih nije mogao da odgovori. Nisu znali nijedno ime svojih rođaka, niti vreme kada se ubistvo dogodilo.
To je samo jedan od mnogih incidenata na imanju Đokovića u Vitomirici kod Peći. Parcela i nedovršena kuća su nedvosmisleno njegove, srpski papiri pre sukoba i kasnija kosovska dokumentacija govore u Miloradovu korist. Albanska porodica Prekaj, koja je koristila i obrađivala imanje, optužila ga je za ubistvo njihovog oca Sadrije, učešće u paravojnim formacijama, masakre i zločine. Tokom tog postupka morao je čak i da dokazuje i ispravlja sopstveno ime i prezime u zvaničnim dokumentima. U međuvremenu su se optužbe pokazale kao laž, a ispostavilo se i da je nesrećni Sadrija Prekaj poginuo posle rata 1999. godine – u saobraćajnoj nezgodi. Pravda je bila na pomolu, vlasništvo nad imovinom potvrđeno. Posle velikih ličnih lomova i napora, pokazalo se da porodica Prekaj nema pravo na njegovu zemlju i kuću.
A onda se sve preokrenulo: četiri stotine i petoro meštana susednog sela Dubovo napisali su peticiju prema kojoj tvrde da je vojska kralja Nikole, na placu koji danas pripada Miloradu Đokoviću, 1913. ubila dvanaest Albanaca:
„Na gorespomenutoj parceli godine 1913, tokom ozloglašene akcije Save Batarije, ubijeno je dvanaest Dubovčana i jedan gost porodice Dubovčana. Spomenik njima mi Dubovčani podigli smo u centru sela, za vreme srpske okupacije posle 1990. u tadašnjim okolnostima. Međutim, izgradićemo novi, tačno na mestu gde su streljani heroji postradali od crnogorskog genocida onog vremena”, piše u dokumentu uz zahtev da se Đokoviću oduzme imovina na kojoj je „prolivena krv naših predaka”.
Spisak je upućen predsedniku opštine Peć dr Aljiju Beriši i opštinskim službama za imovinska pitanja, oni ga prosleđuju Skupštini Opštine Peć, čiji odbornici 28. septembra 2013. godine donose odluku i Đokoviću se oduzima zemlja i kuća. Poništene su odluke srpskih i kosovskih vlasti, kosovskog katastra – počinje obijanje pragova, slede pisma srpskim predstavnicima, molbe kosovskom zaštitniku građana… Napadi se ponavljaju i usložnjavaju, a Milorad je postao „produžena ruka Miloševićevog režima koji je kolonizovao Kosovo”. Gomila se na stotine papira, dokaza i činjenica.
Vrhovni sud Kosova je na kraju, pravosnažnom presudom, zaključio da je zemlja njegova. Kada je ovaj čovek, konačno, pomislio da pravde ima, jedinica za istraživanje ratnih zločina pronašla je da je on učestvovao u zločinu „7. maja 1999. godine u regionu Peći, kada je ubijeno devet civila albanske nacionalnosti, a nestalo još pet osoba”. Pronađen je i svedok Halit Gaši, koji je izjavio: „Video sam svojim očima da je Milorad Đoković ubio Esata Morinu.” Krenula je lokalna medijska histerija, a TV Klan Kosova, u noći, u 22 sata, uživo sa groba nesrećnog Morine, uključuje svedoka Gašija. Tako je 27. juna prošle godine Đokovićeva sudbina zapečaćena, i on se od tada nalazi u specijalnom zatvoru kod Podujeva. U četvrtak je tužilac podigao optužnicu za ratne zločine.
„Đokoviću je nasušno potrebna sloboda. Tužilaštvo je našlo dva svedoka protiv njega koji tvrde da su ga videli u izvršenju navodnog ratnog zločina. Sve potiče od Gašija i njihovih tajnih službi. On je napravio konstrukciju priče i sve se odvija po njegovom scenariju. Njemu tužilac veruje, i to što je Đoković nevin bez ikakvog je značaja. Reč je o neviđenom institucionalnom pritisku, koji je toliko težak da se teško može izdržati. Sve što zacrtaju hoće da ostvare bez obzira na pravdu i dokaze – sve je pretvoreno u farsu. Bili su ga optužili za silovanje, a onda smo našli svedoka i ona je to demantovala”, izjavio je za „Politiku” advokat Milorada Đokovića, Vasilije Arsić.
On dodaje da je reč o strategiji koja ima za cilj da obesmisli život Srba i da zakoni ne važe, jer je pre nedelju dana bez ikakvih osnova uništena njegova imovina u Vitomirici kod Peći.
„Godinu dana je zakonski rok za podizanje optužnice, a kada bi taj rok prošao istraga bi bila obustavljena. Oni su sada, u poslednjem momentu pre isteka zakonskog roka, podigli optužnicu”, kaže Arsić.
Pre mesec dana je Radio Goraždevac, medij iz geta kod Peći, javio da je Đokovićev nezavršeni dom srušen i sravnjen sa zemljom i da ga više nema. Niko ne zna ko je to uradio, niko nije izašao i rekao: zašto rušite tuđu muku.
Milorad Đoković je jedinstveni primer čoveka koji je na robiji zbog navodnog zločina iz 1913. godine; on je optužen zbog stradalog u saobraćaju posle rata; njemu je menjano ime; on je zločinac koji nije bio u sukobu, a biće da je njegov najveći greh sigurnost i odsustvo straha. Uverenje da je ona zaravnjena kuća njegov dom, da ima pravo da živi u Metohiji. Njegova žrtva je opomena Albancima da predrasude, mitovi i konačni obračun sa Srbima vode u propast; opomena međunarodnoj zajednici da ljudska prava na Kosovu imaju lice Milorada Đokovića; opomena Beogradu da dok ovakvi, nevini ljudi robijaju – nema razgovora sa Prištinom.
Na kraju, on će pobediti, jer je osuđen da pobedi. Na pitanje otkud mu snaga za sve ovo, jednom je kratko odgovorio: „Šta da radim, ne mogu da se predam!”
Spisak Srba južno od Ibra koji se nalaze u kosovskim zatvorima
Zoran Kolić iz Dobrotina, Nenad Arsić iz Čaglavice, Duško Arsić iz Matičana, Milorad Đoković iz Vitomirice, Goran Stanišić iz Slovinja, Zoran Đokić iz Peći, Zlatan Krstić iz Nerodimlja kod Uroševca, Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Dragiša Milenković iz Gračanice.
Živojin Rakočević
Izvor: Politika
