U molitvenom trepetu sveštenog prostora drevnog hrama manastira Žiče kojim je nekada koračao i u kome je molitve uznosio otac naš Sava, uzneta je zajednička molitva u susret nedeljnom danu koji je ovoga puta i dan proslave veličanstvenog jubileja.
Eparhija žička i manastir Žiča posle osam vekova domaćini su još jednog velikog događaja – proslave osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. U prisustvu Episkopa žičkog g. Justina i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečana večernja služba je započela u 17 časova. Bogoslužio je arhimandrit studenički dr Tihon (Rakićević), uz sasluženje protođakonâ Stevana Rapajića i Aleksandra Grujovića. Drevnim vizantijskim napevom pojale su žičke monahinje.
Po izlasku iz hrama, Njegovo preosveštenstvo Episkop žički g. Justin i veliki broj arhijereja koji su pristigli sa svih strana naše matice i rasejanja, sa sveštenstvom i monaštvom koje su u dugom špaliru predvodili arhimandriti Damjan (Cvetković) i Sava (Ilić), u prisustvu vernog naroda Božjeg, dočekali su na ulazu u manastir Njegovu svetost Patrijarha srpskog g. Irineja, prejemnika blagodati predstojanja našom Crkvom koja autokefalnost darivanu joj trudom svetitelja Save dostojanstveno nosi punih osam vekova.
Posle ulaska u hram, započela je svečana doksologija koju je predvodio arhimandit studenički dr Tihon (Rakićević) uz sasluženje protođakonâ Stevana Rapajića i Aleksandra Grujovića. Hram je bio obasjan svetlošću koja je sa horosa obasjavala likove divnih i drevnih fresaka koje svedoče u visokim dometima naše srednjovekovne umetnosti. Sabranje je projavljeno u svim službama i darovima koje Duh Sveti razdeljuje čineći jedne Episkopima, sveštenoslužiteljima prezviterskog i đakonskog čina, monaškim likom i dostojanstvom vernog naroda Božjeg. U drevnom tronu žičkog manastira bio je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Irinej koji je, posle pozdravnih reči domaćina Episkopa žičkog g. Justina, održao nadahnutu besedu prisutnima:
„Ovde smo u manastiru Žiči gde je pre osam vekova sve počelo. Dočekali smo da proslavimo veliki jubilej, u istina, vekovima ranjavanoj Žiči, ali ipak sa preostalom lepotom koja svedoči o nekadašnjem sjaju. Ovo je naš temelj koji je služio kao obrazac svim budućim ulepšavanjima hramova naših. Duga je, ali i teška naša istorija. No, blagodareći Svetom Savi i našim precima koji su nas uveli u istoriju, postavili temelj Crkve i države, održali smo se do danas. Tu slobodu smo platili skupom cenom, mnogim žrtvama koje su bile dostojne življenja i umiranja za njih.
Ovo je dan velike milosti Božje. Kakvu pouku možemo izvući iz naše prošlosti? Ona je jasna. Mi smo bili narod moćan i značajan na ovim prostorima. To smo uspeli svojom jedinstvenošću, kroz veru i ljubav prema narodu. Čak i život smo za to spremni bili da damo. Kroz vekove ropstva, Crkva je imala jedinstvenu ulogu da bez države održi narod u jedinstvu. Narod je imao puno poverenje u Crkvu i odazivao se njenom pozivu. Celim bićem smo bili u Crkvi. Sa takvom verom i odanošću preživeli smo pet vekova ropstva, što je malo koji narod u istoriji uspeo. Blagodareći velikim ličnostima, na čelu sa Svetim Savom i Svetim Simeonom, dočekali smo da proslavimo osam vekova autokefalnosti. To nije osam dana, osam meseci ili osam godina, već osam vekova.
Sada smo došli u priliku da se zapitamo kako i kuda dalje. Na ovom svetom mestu, mislim da je potrebno reći da ako produžimo sa ovakvim stanjem i načinom gledanja na naše drevne vrednosti, nećemo daleko otići. Tragične su naše podele, po raznim pitanjima, koje nisu mimoišle ni Crkvu. Moramo na vreme to sagledati. Bog će nam pomoći ako budemo uz Njega, ako u Njega budemo srcima verovali. Bog otaca naših biće i naš Bog ako budemo kao naši preci. Inače, sve što nam se desi moraćemo da pripišemo sebi. Nekada su drevni Izrailjci govorili: Propast tebi, od tebe Izrailju. Neka nas Bog sačuva od toga.
Ovo su dani kada treba da preispitamo svoje stanje. Lepo je što vidimo u crkvama sve više mladih ljudi. To nam je nada i uteha. Moramo poučavati narod da ne napušta svoju rodnu grudu, da ostane onde gde su nam temelji i grobovi predaka. Ponoviću ovde reči našeg velikog pesnika iz Hercegovine koji je govorio: Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije. Treba da pokazujemo ljubav prema otadžbini, da nam ona bude bliža od drugih država Evrope, Amerike i drugih delova sveta. Ne smemo uništiti veliko nasleđe koje smo dobili.
Neka nas Gospod blagoslovi, da se kroz ove velike dane preispitamo i izvučemo pouke kako bi nas Gospod sačuvao od mnogih iskušenja. Neka nam Sveti Sava pomogne u tom. Nekada je patrijarh Pavle govorio da će nam Bog pomoći, ako bude imao kome. Neka nam je svima blagosloveno navečerje ovog velikog praznika.“
U nastavku je priređeno posluženje za prisutne, a sve je proteklo u radosnom iščekivanju dana koji je pred nama.
Protonamesnik Aleksandar R. Jevtić
