Дана 28. септембра 2024. године, протођакону Радомиру Ракићу уручен је почасни докторат Протестантског теолошког училишта “Михаел Старин” из Осијека.
Почасни докторат је додељен “ради изнимних заслуга на подручју међуцрквеног дијалога и унапређењу библијских наука”.
Диплому почасног доктората богословља (Doctor of Divinity) уручили су му др Јасмин Милић, декан Училишта и др Сергеј Беук, председник Англиканског теолошког института из Београда.
Протођакон Ракић је у своме обраћању дао кратак приказ о Синодском преводу Новога завета којега можете прочитати овде.
БИОГРАФИЈА ПРОТОЂАКОНА РАДОМИРА РАКИЋА
Протођакон РАДОМИР РАКИЋ је рођен 25. јула 1938. године у Осладићу, Ваљевска Подгорина у Краљевини Југославији, од сада почивших родитеља Бранислава и Данице. Основну школу завршио је у Осладићу (Плавањ) и Ваљевској Каменици. Петоразредну Богословију у Призрену похађао је од 1953. до 1958. године.На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962, а на Филолошком факултету Универзитета у Београду – одсек за англистику 1965. године, стекавши звање професора енглеског језика и књижевности. Провео је четири семестра на Старокатоличком факултету у Берну. Говори енглески, немачки и руски језик са којих преводи богословску литературу.
Једно време је радио у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду, да би се од 1. септембра 1967. године запослио у Српској патријаршији, где је дуго времена водио ресор спољних (мисијских) послова при Канцеларији Светог архијерејског синода. Од 1975. до 1983. године био је уредник „Православља“, да би овај лист у својству главног и одговорног уредника поново преузео почетком 1998. и водио га до 2002. године. Од 1974. до 1975. године био је уредник „Гласника, службеног листа Српске православне цркве“. Дуже времена вршио је дужност секретара верско-научног часописа „Теолошки погледи“ (1968-1989). Од 1969. до 1984. године био је секретар Комисије Светог архијерејског синода за исправку Вуковог превода Новог Завјета, који је објављен као званични превод Српске православне цркве 1984. године.
Представљао је Српску православну цркву на многим међуцрквеним и свеправославним скуповима, семинарима и конференцијама (Бугарска, Грчка, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Енглеска и др.), да би, по службеном положају, неговао сарадњу са Светским саветом цркава у Женеви и са западним Црквама. Тако је, као делегат Српске православне цркве, учествовао на скупштинама Светског савета цркава у Најробију (Кенија) 1975. и Канбери (Аустралија) 1991. године. Затим је са рефератом учествовао на стогодишњици Утрехтске уније (савеза старокатоличких Цркава) у Утрехту (Холандија) 1989. године. Будући у У пратњи блаженопочившег патријарха Германа, присуствовао је свечаностима 25-годишњице Светског савета цркава у Женеви (1973), а са епископом жичким Стефаном започео је пројекат финансијске помоћи Српској православној цркви од стране Светског савета цркава и западних Цркава за новопланирану зграду Богословског факултета у Београду, на једном скупу овог тела у Ивердону (Швајцарска) 1980. године. Организовао је десетак међуцрквених конференција и семинара у бившој Југославији.
Као секретар блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, с другим члановима Међурелигијског већа у Босни и Херцеговини остварио је више службених путовања у стране земље ради разговора о новонасталом стању у тој области и пружања стварне слике у свету (Брисел, Токио, Њујорк-Вашинтон – 1998; Аман 1999; и поново Брисел 2006).
Са енглеског, немачког и руског језика превео је многобројне студије и чланке, као и књиге: Пођите у миру ( збирка православних мисионарских есеја), (Београд 1989); Књига о икони ( Крагујевац 1990), затим одлични савремени приручник за верску наставу С нама је Бог од Софије Колумзине (са одобрењем Светог архијерејског синода 1992), а са немачког стандардно дело Свет Новог завета од Едуарда Лозеа (до сада два издања 1986. и 1992).
Приредио је српско издање Библијског атласа од Тима Даулија ( издање Библијског друштва 2000.године.), као и већи број независних библијских карти, међу којима је стандардна зидна карта Палестине; колекцију ових карти објавила је Рашко-призренска епархија 2002. године. Објавио је свој Библијски речник (1992, 1994, 2002. и 2004. године). Написао је капитално дело Библијску енциклопедију у два тома (Србиње – Београд 2004), на укупно 1232 стране, прво дело те врсте на српском језику, са којим се иначе не могу похвалити народи у окружењу.
У редакцији протођакона Радомира Ракића изашле су многе богословске књиге, на првом месту Православна енциклопедија (превод са руског) у два тома (Нови Сад 2000), као и Православна црква од епископа Калиста Вера (Београд 2000), затим Првенство апостола Петра – гледиште Православне цркве (Крагујевац 1989), Свети Григорије Палама и православна мистика од Јована Мајендорфа (Београд 1983), Библија је у праву (Крагујевац 1986. и 1992. године), као и сви коментари на књиге Светог писма Новога завета из пера митрополита дабробосанског Николаја (дванаест књига), који су намењени школској настави у богословијама.
Затим, протођакон Радомир Ракић је редактор Библије у 365 прича (Београд 1983, прво издање). Уредио је стручна богословска дела: др Душан Глумац, Библијска археологија (Србиње 1999); др Милош Ердељан, Општи увод у Свето писмо Старога завета (Србиње 2000); Стеван Веселиновић, Лекције из Светога писма Старога завета – Законске књиге (Србиње 2000), где је дописао девет наставних јединица сходно новом програму за шесторазредне богословије, затим Румунски патерик 1-2, (Београд 2005); Увод у Свето Писмо Новога завета – Посебни део, епископа Митрофана Кодића (Београд 2006). Сарадник је Енциклопедије Православља (Београд 2002), у три тома, где је обрађивао библијске појмове.
Протођакон Ракић је уредио и припремио за штампу капитална дела из библијске науке, и то: превод са енглеског језика књиге Велика илустрована Библија – Од Постизања до Откривења (The Illustrated Bible – Retold and Explained. From the Creation to the Revelation Darling Kindersley, Ltd. London, New Yor, Melburn, Muenchen, Delhi) /Београд 2917), као и Златни псалтир, у којем је донео свој превод псалама на основу превода Ђуре Даничића и других оре водилаца српских и страних (Београд 2022).
Из блиске науке запањена су његова ауторска дела, и то: Увод у девтероканонске књиге Старога завета (Београд 2014), Преводи Светог писма кроз историју (Београд 2020), и Библијске исагошке теме (Београд 2023).
На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду као лектор енглеског језика радио је од 1991. до 2005. године, а на Духовној академији, односно Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи предавао је Нови завет и енглески језик од 1998. до 2008 године.
Члан је Удружења књижевника и Удружења новинара Србије.
Рукоположен је за ђакона 23. априла 1973. године. Ожењен је супругом Јасмином, професором сурпедагогом, са којом има сина Предрага, теолога, службеника у Патријаршијској библиотеци Живи и ради у Београду.
Погледајте духовни портрет протођакона др Радомира Ракића:
Извор: ipostas.com
