London 17

Јеромонах Владимир Палибрк: Непресушиве световасилијевске ријеке са острошког источника теку широм свијета

Делегација Манастира Острог на прослави Светог Василија Острошког Чудотворца и донаторској вечери у Лондону

 

У овогодишњим васкршњим и световасилијевским свечаностима у Лондону, на позив домаћина, учестовала је и делегација манастира Острог, у којој су по благослову игумана манастира Острога, Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморскогАмфилохија, били, јеромонах Владимир Палибрк, сабрат острошке обитељи и г. Горан Тијанић, теолог и службеник Митрополије црногорско-приморске и манастира Острог.

Празник Светог Василија Острошког Чудотворца, свечано је и молитвено прослављен у васкршњој радости у цркви Светог Саве у Лондону, служењем свете литургије и организованом донаторском вечером за манастир Острог, у недељу 12. маја 2019. године.

Свету литургију служили су свештеници протојереј-ставрофор Горан Спајић, старешина храма Светог Саве, протојереј-ставрофор Драган Лазић, јеромонах Владимир Палибрк и јереј Златко Миловановић.

После прочитаног зачала из Апостола и Јеванђеља, својој пастви се најприје обратио старешина храма Светог Саве, протојереј-ставрофор Горан Спаић, који је између осталог захвалио и игуману Манастира Острога Митрополиту Амфилохију и заблагодарио гостима из Манастира Острога, оцу Владимиру Палибрку и господину Горану Тијанићу, изразивши радост и благодарност да дођу и донесу благослове острошке светиње.

На крају службе отац Горан је замолио оца Владимира да се сабраном вјерном народу, који је жељан поука са извора острошке светиње, обрати пастирском ријечју.

Јеромонах Владимир се у свом поздравном слову најприје захвалио надлежном Епископу британско-скандинавском г. Доситеју, старешини оцу Горану Спајићу и свештенству храма Светог Саве у Лондону, домаћинима и сабраном вјерном народу.

Он је свима пренио поздраве и благослове, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита црногорско-приморског и игумана манастира Острога г. Амфилохија, и острошке братије.

У својој празничној бесједи јеромонах Владимир говорио је о духовној благодати световасилијевских ријека, повезавши празновање Светог Василија и радосног пасхалног времена, затим о животу Светог Василија, истакавши тајну његовог живљења у пештери острошкој. Такође је говорио и о Светом Сави, о сили Божијој и о немоћи људској, као и о мислима блаженопочившег патријарха Павла о Светом Василију, о откровењу и моралности.

Помоливши се Богу и Светом Василију, отац Владимир је између осталог бесједио: „…данас када прослављамо једног од отаца Цркве и дивних чудотвораца и светитеља Василија Острошког, не можемо а да се не сјетимо ријечи Господњих које гласе: „Ко вјерује у Мене, као што рече Писмо, из утробе његове потећи ће ријеке воде живе. А ово рече у духу кога требаше да приме они који вјерују у име Његово“.

Ваистину, из утробе Светог Василија, из његовог светог тијела потекле су ријеке воде живе. И овдје није у питању само једна ријека, која је потекла унутар граница наше отаџбине. Него је у питању много световасилијевских ријека, потеклих са острошког источника, које теку широм свијета гдје се налази наш народ, да би га духовно кријепиле и појиле. И овом земљом британском и градом Лондоном тече једна таква ријека. И ми, сви овдје сабрани, у овом Светом храму, пијемо из те ријеке воде живе, обнављано се благодаћу Светога Духа, захваљујући молитвама Светог Василија.

Отац Владимир је истакао да није случајно што празник Светог Василија пада у пасхално вријеме, нагласивши да је то оно вријеме када се Господ Исус Христос васкрснувши од гроба, четдресет дана од Васкрсења до Вазнесења јављао својим ученицима и обитавао са њима.

„Тако је и са Светим Василијем Господ обитавао, јављао му се, кријепио га током његовог животног пута. Свети Василије је осјећао присуство свесилне деснице Господње. Још као млади дјечак Стојан, он је у манастиру Завали, код свог стрица игумана Серафима, учио како да се одрекне старог човјека, који пропада у греховним жељама и како да се обуче у новог човјека, сазданога по Богу у праведности и светости истине“, нагласио је отац Владимир.

„Као млади јеромонах Василије, он је монашким подвизима гледао како да достигне јединство вјере, да дође у познање Сина Божијега и оствари ону мјеру пуноће раста Христовога.

Својим животним примјером Свети отац наш Василије, потврдио је да се сила Божија у немоћи људској савршена пројављује и показује. Јер, колике год биле људске силе и снаге Светог Василија, оне су биле недовољне да поднесу искушење времена у ком је живио. А та искушења времена у коме је светац живио, била су уистину велика и опасна.

Подсјетићемо се браћо и сестре на оно вријеме када се наш светосавски српски народ у Херцеговини налазио под Османлијским игом, и када је непријатељ пријетио да растргне Христове словесне овце. То стадо Божије успјело је да преживи само захваљујући томе, што је Свети Василије, тај дивни, богомудри пастир будно бдио над њим. Његов крст је уистину подсјећао на крст Христов, колико је то могуће наравно човјеку да у себи изобрази крсну жртву Господњу. Та сличност се огледа у томе, да крст Светог Василија, није био само у распећу од туђинаца, од иновјераца, него је био у знаку распећа од своје браће, од људи из рода свога“, подсјетио је сабране отац Владимир.

Настављајући даље своје слово, отац Владимир се присјетио како је говорио и наш свети Патријарх Павле, о Светом Василију, да без обзира на животне тешкоће у којима се налазио, Свети Василије, је добро знао за ону главну науку, а то је, да душу своју и тијело своје освешта и као такав да уђе у Царство Божије, да буде прибројан лику светих.

„Видјећи Господ наш Исус Христос такав даноноћни труд на њиви Господњој, онда је Он изобилно излио на њега благодат Пресветога Духа. Даривао га је даром чудотворства и људи су још за живота његовог почели да се сабирају и стичу око Светог Василија. Осјећали су да из њега извире, избија дејство свемилујуће, свепреображавајуће љубави Божије. У његовим очима видјели су поглед Христа, из његове појаве зрачило им је само небо. Тако да је уистину Свети Василије могао да понови са Светим Апостолом Павлом, „не живим више ја, него Христос живи у мени“, казао је отац Владимир.

Указавши на животну лик и подвиг светитеља острошког Василија, јеромонах Владимир је даље говорио: „Последњих петнаест година свога живота Свети Василије је провео у острошкој пустињи, гдје је молитвом и постом био прикован уз хладну острошку стијену, а душом и срцем уз подвигоначалника Христа. Светац је учинио да Острог постане мјесто слично храму Гроба Господњег у Јерусалиму, а то значи уједно и мјесто страдања, добровољног распећа и смрти, али и васкрсења, тј. мјесто побједе живота над смрћу и трулежношћу. До дана данашњег, ево више од 340 година људи хрле у Острог код Светог Василија, и одлазе од њега духовно препорођени, обновљени, испуњени божанском енергијом. Јер он наставља и сада оно дјело које је чинио за живота, да састрадава са онима који страдају, а да се радује и весели са онима који се веселе и радују.

Људи знају да долазе у Острог, не да би се поклонили земним остацима човјека који је био само добар, који је моралним дјелањем оправдао свој земаљски живот. Људи осјећају да је суштина Светог Василија у светости, у томе да је Бог у односу према њему укинуо ону дистанцу растојања, и ушао у њега, и испунио га Божанском силом и енергијом. Том Божанском силом и енергијом, Свети Василије помаже људима. Људи осјећају да је са Светим Василијем повезана тајна чуда благодати Божије, која преко свеца улази у људе, у људске животе, и мијења их. Чини да људи од порочних постају непорочни, од неверних вјерни и боготражитељи“,поучио је вјерне о. Владимир.

„Хришћанско је религија божанственог откровења, а божанство себе даје и открива само онима који стичу савршенство преко врлине. Међутим, ако наше врлине нису христоцентричне, ако нам на крају не доносе Христа, постаје опасност да нас наше морално дјелање, држи затворено у границама овога свијета. А да би смо изашли из граница тијела и свијета и ушли у један духовни живот, потребно нам је сијање божанске благодати. Како је говорио Свети Нектарије Егински Чудотворац „ни најврлинскији човјек без благодати Божије и откровења не може превазићи тијело и свијет“.

То је добро знао и Свети отац наш Сава, у чијем се храму данас налазимо. Он је сматрао да је недовољно да остане у свијету, и буде само добар Растко. Због тога је оставио свијет, одрекао се престолонаследничког престола и свију друштвених почасти и земаљских уживања, које то мјесто омогућава. Отишао је на Свету Гору Атонску, замонашио се, умро у себи, Растку, и опет пронашао себе, у Христу, родивши се наново као Сава.

Свети Сава и Свети Василије су уистину наши првоврховни апостоли који нас уче главној науци, како да кроз себе пропустимо Христа и како да га смјестимо у срцу свом, јер само човјек који у себи има Христа Богочовјека може побиједити искушења свога времена. И може постати грађанин Царства Небескога, сунаследник и сутјелесник светих, јер нас Свети Божији, само Христом признају и препознају као своје.

Као што је Господ Исус рекао Апостолу Филипу, да вам ван Њега не треба тражити Оца, тако и ми богоизабрани народ, не треба да тражимо алтернативне, псеудодуховне путеве, који нас тобоже воде до Христа и вишег просвећења, а уствари чине да постанемо жртве духовних самозванаца, вукова обучених у овчијим кожама.

Ко год гледајући у Светог Саву и Светог Василија, не види Христа Бога васкрслог, тај је духовно слијеп, као и онај који мисли да ван Светог Саве и Светог Василија може да угледа Христа Бога. Зато смо ми са вама, драга браћо и сестре благословени, што прослављамо Светог Василија, што у њему самоме видимо васкрслог Христа. А васкрсли Христос је знак Божијег благовољења према нашем светосавском роду српском“.

Докле год ми као духовна дјеца будемо слиједили примјер Светог Саве и Светог Василија, наших националних првоврховних апостола, док год будемо подражавали њиховом богоугодном животу, наша лепта у свечовечанску ризницу културе и духовности имаће своје достојно мјесто“, закључио је у својој бесједи јеромонах Владимир Палибрк.

Увече, на сам празник Светог Василија, приређена је донаторска вечера за Манастир Острог, која је окупила многе Србе који живе у Лондону, свештентво храма Светог Саве и бројни угледни гости.
Међу званицама су били и фудбалер репрезентације Републике Србије Александар Митровић, који игра за Фулам и капитен Кристал Паласа фудбалер Лука Миливојевић.

Славски колач и жито освештали су и пререзали архимандрит Стефан Поњарац, парох оксфордски и јеромонах Владимир острошки.

Домаћин овогодишње славе и донаторске вечери био је господин Александар Крунић, који је поздравио све присутне и у свом говору казао: „Помаже Бог и добро вече драги парохијани, добро вече и добро нам дошли оче Владимире.

Велика ми је част и задовољство да са својом породицом будем домаћин вечерас кад заједно прослављамо Светог Василија Острошког, великог чудотворца. Нисмо ми једини који се њему молимо, светитељу се моле људи из свих нација.

Када одете у манастир Острог, можете да се уверите у ову чињеницу, на овом светом месту чују се молитве, а све су упућене великом свецу Василију Острошком. Веровања за овог свеца су многа, али је једно сигурно, ко год се обрати Светом Василију за помоћ, он је и добије.
Зато, кад вас вечерас видим у оволиком броју, срце ми је пуно драга браћо и сестре, јер треба да славимо Светог Василија Острошког, да поштујемо једни друге, да помажемо нашу цркву и манастире, једни друге и нашу отаџбину, и оне коме је помоћ потребна.

Желио бих да вам се захвалим што сте са нама вечерас, да се захвалим свима, а много вас је да вас све именујем што сте помогли у организацији ове славе, који сте донирали и помогли акцију.

Хвала и свим парохијанима цркве Светог Саве у Лондону, нашим свештеницима. Посебну част су нам указали својим присуством гости из Светог Манастира Острога, јеромонах отац Владимир Палибрк и господин Горан Тијанић, који су дошли са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија. Хвала вам драги оци што сте вечерас са нама и што нам доносите благослове светиње острошке.

Такође, још једном свима хвала за ово дивно вече, надам се да ћемо се и убудуће окупљати што чешће у што већем броју и заједно се држати.

Живели, и срећна вам слава“, завршио је свој поздрав домаћин г. Александар Крунић.

Све присутне кратко је поздравио старешина храма Светог Саве отац Горан Спајић, а бесједом се обратио још једном у име Манастира Острога, јеромонах Владимир Палибрк.

У свом обраћања на донаторској вечери за Манастир Острог, отац Владимир се осврнуо на понеке сличности између личности Светог Саве и Светог Василија, на њихово заједничко равноапостолно дјело, које их краси и преко којег су препознати у цијелој православној васељени. Мајка Светог Саве се звала Анастасија, исто као и Светог Василија. И Свети Сава и Свети Василије одлазе у манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, Свети Сава у манастир Хиландар а Свети Василије у манастир Завала.

И Свети Сава и Свети Василије су се од својих мајки васпитавали свему оном светом и честитом и лијепом. Надахнути тим врлинама, они су могли предати свом народу најдивније плодове своје светитељке личности.

Отац Владимир је подсјетио и на бројна чуда Светог Василија Острошког, који многима помаже и не заборавља никог ко му се искрено и са љубављу обрати за помоћ.

Безбројна су свједочанства чудотворства и помоћи светитеља народу Божијем, а отац Владимир је поменуо присутнима само нека од новијих свечевих чуда, која још нису објављена.

На крају свог обраћања се захвалио свим добротворима и домаћинима и пренио је поздраве и благослове игумана Манастира Острог Митрополита Амфилохија, позвавши их да дођу и поклоне се моштима острошког светитеља, и од њега узму благослов.

Овогодишње световасилијевско сабрање и прослављање у храму Светог Саве у Лондону, показало је и показује непоколебљиво јединство свих око Васкрслог Христа Богочовјека и Његових Светих угодника.

Нека би Бог, молитвама Светог Василија Острошког Чудотворца, слава му и милост, дао да то непоколебљиво јединство траје још дуго, и у све већем броју, на радост и напредак свих на многаја и благаја љета.

Александар Вујовић, Професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре