Др. Милош Ковић: Ми одлучујемо о томе да ли су Солунски фронт и Мојковачка битка били узалудни и хоћемо ли остати вјерни Косовском завјету. Чему журба да издамо Косово и Метохију и Светог цара Лазара?
Овог септембра навршило се стотину година од пробоја Солунског фронта. Српска војска, под командом војводе Живојина Мишића исписивала је, у септембру 1918. године једну од најсвјетлијих страница наше историје. Велика савезничка офанзива, која је резултирала пробојем Солунског фронта, уједно је била и једна од најважнијих, и за Србију свакако кључних операција за време Првог светског рата. О настанку и пробоју, за многе споредног фронта, који је ипак означио почетак краја Првог свјетског рата, разговарали смо са историчарем др Милошем Ковићем, ванредним професором на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Говорећи о ситуацији у нашој земљи др. Ковић каже да се у Црној Гори прави монтенегринско друштво без сјећања, док ми немамо јачи израз Косовског завјета од Његошевих стихова.
Када је ријеч о евентуалној подјели Косова и Метохије др. Ковић каже да треба наставити преговоре и замрзнути конфликт, све док дође до промјене у међународним односима. “Наши циљеви треба да буду чување наших људи, наших Светиња, одбрана имовине, чување људских права“-наглашава др. Милош Ковић.
Др. Ковић осврнуо се и на Научни скуп посвећен седам вијекова манастира Стањевићи, у чијем раду је учествовао својим излагањем: “Француско-словенске битке у Боки Которској 1806.-1814“ Владике Николаја у српској историографији. Он каже да “и после свих напада београдске штампе на Митрополита Амфилохија је ми овдје га још више волимо и још више људи у Србији вјерује у њега и види га као неког ко је у првом реду одбране Косова и за очување Косовског завјета, заједно са Владиком Јоаникијем“.
