Dragana je pjesnik, tekstopisac, dizajner zvuka, kompozitor i izvođač. Njena pjesma ,,Ne damo Svetinje“ postala je himna pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori, a blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije je odlikovao Zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca. Prepoznatljiva je po duhovnim i zabavnim pjesmama. Radila je na lokalnim radio stanicama u svojoj struci, kao i u dopisnom studiju radija ,,Svetigora“ u Beogradu. Svoje autorske pjesme izvodi sa horom manastira Presvete Bogorodice Trojeručice, čiji je horovođa, kao i sa grupama „Talita kumi“ i „Sretenje“ koje je osnovala. Objavila je tri knjige pesama po nazivom „Na krilima vere“, „S nadom prema Nebesima“, i „Zadobijanje Večne Ljubavi“. Takođe je priređivač knjige „Bolesno dete- kazna ili blagoslov?“
,,O sebi volim da govorim na drugačiji način, često imam običaj da kažem da sam spoj nespojivog, da sam neko ko voli da radi, stvara, piše, komponuje i ko pokušava da svojim delovanjem pokrene ono dobro u čoveku i da ostavi dobar trag. Pošto sam neko ko gaji veliku ljubav prema zvuku u celini, otuda i dizajn zvuka koji sam završila i ljubav prema ritmu i tarabuka koju sviram. Ono što mi je jako važno je ono što se u mojim pesmama može i pročitati – da su mi susreti sa ljudima izuzetno važni i dragoceni, razgovori sa njima, da gledam da skoro svaki susret koji je ostavio trag u mojoj duši, mom srcu – ovekovečim pesmom. Ali kako volim druženje i razgovore sa ljudima, tako volim i tišinu i prirodu… Odlazak u prirodu, zdraviji život i fizičku aktivnost. Prosto volim i da bude neka mera u svemu. I u tom miru, i u tišini i u druženju.“
,,Svakako je molitveno prisutan u svakom mom danu. Zaista kažem, on se molio za moje zdravlje i ono što je zaista čudo – na njegov imendan sam krenula na terapiju koja je urodila plodom pored brojnih drugih koje nisu, to isceljenje se zaista desilo i to je još jedna moja blagodarnost i Bogu i njemu za to.“ – rekla je Dragana o blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju.
Dragana je posvetila pjesmu i Svetom Nektariju Eginskom, čiji smo praznik proslavili juče, 22. novembra.
,,Sveti Nektarije Eginski je prvi svetitelj koga sam nekako osetila zaista kao svog.“
ANASTASIJA
Rođena da vaskrsava,
do sada, za malo godina već nekoliko puta.
Glasa joj čuli nismo,
ona tišinom zbori.
A sigurna sam da njeno srce može, i ume više
od svih nas da voli.
Još u svetu, a već Sveta,
a ima tek nepunih trinaest leta.
Muke ne male, ni malo slatke, većina dece nemaju takve.
Računar, telefon i lopta,
nisu deo njenoga sveta.
Tu je aparat što srce prati,
dok drugi čini da može disati.
Njene oči pričaju hiljadu priča ako se u njih zagledati smeš. Pred njom posramljen spuštaš pogled,
i kao da postaneš nem.
Pored tuge i boli,
i radost je prisutna tu. Ljubav Božija i njenih bližnjih
daje snagu njenom životu.
Da Boga nema, sav život njen bio bi ogromna rana.
Ovako, životom svojim Hrista svedoči sa malo svojih dana.
Slaboga tela, srčanog duha,
ona još zemljom traje i bdi,
da pokaže nam život šta je,
i kako ga treba živeti.
SVETI NEKTARIJE EGINSKI
Divna je Egina,
k’o rajska dolina.
Čim tu nogom kročiš,
prožme te milina.
Takva je Egina!
Zbog čega drugoga,
već što Svetitelja
ona ima svoga!
Nektarije Eginski,
Svetitelj čudesni,
mnogi ga poštuju,
zdravi, i bolesni.
Pomaže kod svake
tuge i bolesti,
posebno kod raka,
i posednutosti.
Velika se ljubav
kod Svetog oseti,
kraj Svetih moštiju
suze same liju.
Kao da je tvoj,
i najbliži rod,
osetiš ga odmah
nekako, k’o svog.
I znaš da te čuje,
osećaš da voli,
kraj njega te duša
prestane da boli.
I kada ti zatreba
zagrljaj podrške,
on ti odmah šalje,
skoro bez zadrške.
I čudesno otvara
puteve ka njemu,
ne moraš da brineš,
on brine o svemu.
I tiho te zove,
dušu tvoju gosti,
snagu odmah daje
kad celivaš mošti.
I ako si daleko,
te ne možeš doći,
moli ga od srca,
on će ti pomoći.
Osetićeš ljubav
koja nema kraja,
kao da si deo
božanskoga Raja.
Iz prve zbirke pjesama „Na krilima vere“
Bog nas svojim darivanjem Ljubavi priziva da i mi budemo ispunjeni tom Ljubavlju, prvo prema Živome Bogu, a onda i onom bogolikom, hristolikom ljubavlju jednih prema drugima. A ako je Bog Ljubav – a jeste Ljubav – onda je i čovjek, koji je Njegovo stvorenje, ikona te Božanske Ljubavi, prizvan da se i on preobrazi i pretvori u Ljubav.
Mitropolit Amfilohije Radović
ZADOBIJANJE BOGOČOVEKA VEČNE LJUBAVI
Sva ta Ljubav Koja nam je dana,
za Koju se svim bićem molimo, Kojoj poznata je svakog srca rana
i u Njoj su svi oni koje volimo.
Takva Ljubav treba da nas vodi
kroz sve dane našega života,
Kojoj jeste više od sveg’ važna
kakva li je duše nam lepota.
Da se u Njoj sjedinimo s Bogom,
našim Tvorcem, najmilijim bićem,
Svetoj Čaši priđemo sa strahom,
napojimo dušu Životvornim Pićem.
I sve naše ljubavi da služe,
da nas samom Bogu pravo vode,
jer tek tada PUNOĆU imaju,
kada dušu praznu preporode.
Zadobijanje Bogočoveka – Večne Ljubavi,
put svakog od nas treba da bude, kao i stremljenje visini Hristovoj,
da nas Gospod pozna kao Bogoljude!
